Hronika
Pravnici Unije sindikata: Dečak koji je pucao – ne može da bude izbačen iz škole
Foto: Envato elements/ilustracija
Osim što neće krivično odgovarati, pošto nema navršenih 14 godina, dečak K. K. (13) koji je osumnjičen da je pucajući iz pištolja usmrtio osmoro učenika i čuvara Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i ranio još šestoro dece i nastavnicu – neće biti izbačen iz škole, pošto takva mera za osnovne škole, prema navodima sagovornika portala N1, ne postoji u propisima. Eventualno može da bude prebačen u drugu školu – ako se sa tim saglasi škola u koju prelazi, i uz obaveštavanje roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Kada učenik u školu unese oružje i ugrozi vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, to se smatra težom povredom obaveza učenika i direktor škole hitno pokreće vaspitno-disciplinski postupak, u kojem mora da učestvuje roditelj ili drugi zakonski zastupnik učenika, procedura je koju propisuje zakon.
Isto važi i kada je reč o kršenju zakonske odredbe koja zabranjuje nasilje u školi.
„Ukoliko se disciplinska odgovornost učenika za težu povredu utvrdi, izriče se vaspitno-disciplinska mera što je za težu povredu obaveza učenika osnovne škole – ukor direktora i ukor nastavničkog veća. Mera isključenja učenika iz škole predviđena je isključivo za učenike srednjih škola, odnosno škola sa domom, te nije moguće izreći ovakvu meru učeniku osnovne škole“, objašnjavaju za portal N1 advokati Aleksandra Bevenja i Vladimir Božić u ime Unije sindikata prosvetnih radnika Beograda.
Kod povrede zakonske odredbe koja zabranjuje nasilje u školama za mere su takođe predviđeni ukori direktora ili nastavničkog veća, ali i mogućnost premeštaja učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, na šta je ranije danas za portal N1 ukazao i advokat Boško Knežević, ovlašćen za postupanje u postupcima u kojima su okrivljeni odnosno oštećeni maloletna lica, ističući da je osnovno obrazovanje Ustavom Srbije predviđeno kao obavezno.
Isključenje iz osnovne škole – ni u ovom slučaju nije predviđeno kao moguća mera.
Za šta se sve pokreće disciplinski postupak
Povodom tragičnih događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ advokati Aleksandra Bevenja i Vladimir Božić ukazuju na odredbe zakona i pravilnika koji se primenju u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.
Relevantni akti koji uređuju odgovornost učenika u ustanovama obrazovanja i vaspitanja su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
„Članom 83. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), propisana je odgovornost učenika za: lakšu povredu obaveze utvrđenu opštima aktom škole, težu povredu obaveze, koja je u vreme izvršenja bila propisana zakonom, povredu zabrane propisane čl. 110-112. ovog Zakona (zabrana diskriminacije, zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, zabrana ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo)“, navode Aleksandra Bevenja i Vladimir Božić.
Procedura koja je propisana ZOSOV u cilju utvrđivanja odgovornosti učenika za težu povredu obaveze i povredu zabrane, naziva se vaspitno – disciplinski postupak, koji pokreće i vodi direktor škole, a u postupku mora učestvovati roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik učenika.
„Postupak je hitan i tokom postupka, a pre donošenja rešenja o odgovornosti učenika, moraju se utvrditi sve relevantne činjenice.Ono što je zakonom propisano kao teža povreda obaveze učenika, između ostalog je:
– unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;
– ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, u školskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van škole, a koje škola organizuje i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja“, navode oni.
Kad se utvrdi disciplinska odgovornost
Advokati ističu da se, ukoliko se disciplinska odgovornost učenika za težu povredu utvrdi, izriče vaspitno-disciplinska mera i to za težu povredu obaveza učenika osnovne škole – ukor direktora i ukor nastavničkog veća.
„Mera isključenja učenika iz škole predviđena je isključivo za učenike srednjih škola, odnosno škola sa domom, te nije moguće izreći ovakvu meru učeniku osnovne škole“, pojašnjavaju advokati.
Za učinjenu povredu zabrane iz članova 110-112. zakona (koji predviđaju i zabranu nasilja), kako navode, predviđene su vaspitno-disciplinske mere: ukor direktora ili ukor nastavničkog veća ili premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika.
„Ni u ovom slučaju mera isključenja učenika iz osnovne škole nije predviđena“, pojašnjavaju sagovornici.
Pravo žalbe učenika
Na izrečene vaspitno-disciplinske mere učenik, roditelj ili drugi zakonski zastupnik imaju pravo žalbe školskom odboru (upravnom organu škole, koji postupa kao drugostepeni organ), koji o žabi odlučuje u roku od 15 dana.
U slučaju potvrđivanja odluke direktora, učenik, roditelj ili drugi zakonski zastupnik mogu zatražiti sudsku zaštitu u upravnom sporu.
„Bitno je istaći da zakonske odrebe akcenat stavljanju na preventivu, pa se mera učeniku može izreći samo ukoliko su prethodno preduzete mere pojačanog vaspitnog rada koje se ogledaju u aktivnostima u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno i aktivnostima ustanova socijalne, odnosno zdravstvene zaštite sa ciljem definisanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja. Bliže definisanje ponašanja kao i radnji koje se preduzimaju u sklopu pojačanog vaspitnog rada, kao i oblike intervencije na nasilje različitog nivoa daje Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“, pojašnjavaju advokati Aleksandra Bevenja i Vladimir Božić.
Pored toga škola, uporedo sa izricanjem vaspitno-disciplinske mere, može, kako navode, da odrede učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika.
„Budući da je u osnovnim školama reč o maloletnim licima, u slučaju teže povrede obaveze učenika, odnosno povrede zabrana iz čl. 110-112. škola je u obavezi da podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika“, objašnjavaju sagovornici.
Neminovno je, navode sagovornici portala N1, da poznate posledice incidenta koji se odigrao u beogradskoj osnovnoj školi „ukazuju na elemente bića većeg broja zakonom propisanih krivičnih dela, što je u nadležnosti javnog tužilaštva“.
„Može se primetiti da mere i radnje koje su u nadležnosti ustanove obrazovanja, nisu od prevelikog uticaja na saniranje posledica ovako katastrofalnog događaja u ovoj fazi. Ali ono što ostaje kao obaveza jeste da se utvrde uzročnici, kako bi se sprečilo da se ovako nešto ikada ponovi“, navode u ime Unije sindikata prosvetnih radnika Beograda advokati Aleksandra Bevenja i Vladimir Božić.