Danas je Veliki petak: Pravoslavni vernici obeležavaju najtužniji dan u hrišćanstvu

Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Farbanje jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja. Po običaju farbanje se vrši u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena došla da poseti cara Tiberija. Kao poklon ona mu je donela korpu jaja koja nisu bila ofarbana, a pošto car Tiberije nije verovao u vaskrsenje Isusa Hrista, on je rekao da će promeniti mišljenje ukoliko jaja promene boju. Tada mu je Marija Magdelana rekla Hristos Vaskrese i sva jaja u korpi su postala crvene boje.

Dr Ignatije Midić, episkop Braničevske eparihije je povodom ovog dana rekao da vaskrsenju Hristovom prethodi njegova smrt.

„Hristos je dobrovoljno pristao da postane čovek, jer nemoguće je bez čoveka da se sjedini tvorevina sa Bogom. Zato je čovek i stvoren kao slobodno biće, da on svojom slobodom prihvati zajednicu sa Bogom, te tako da živi on i čitava priroda, pošto je čovek svojom prirodom vezan za ostalu prirodu. Međutim, prvi čovek je odbio tu zajednicu sa Bogom, on je hteo da bude Bog, i svoju slobodu je izrazio tako što je rekao ne i tada je u stvari sve otišlo u smrt. Gospod je ponovo hteo da se čovek složi sa tim i zato je sin božiji postao čovek, kako bi on činio ono što prvi čovek nije, ali to je podrazumevalo da uzme u sebe smrt. Sve ono što dolazi od Boga, većina ljudi ne prihvata, jer čovek hoće da živi po svome i čini mu se ta to što gospod zahteva nije dobro za njega i tada odbija to. Svi poslanici božiji su uvek dočekani na nož u ovome svetu. Nije to samo bila stvar komunizma, već je i prethodno rimska vlast gonila hrišćane i ubijala, a tako je i Gospod prošao. I njega su dočekali njegovi sunarodnici na nož, odnosno razapeli su ga zato što je i on nagoveštavao božiju volju, ali to se ljudima nije svidelo i to je ono što projavljuje Veliki petak, a to je svo stradanje Hristovo. To stradanje je za nas važno zato što je na taj način Gospod postao čovek i pristao na to stradanje. Da nije pristao, mi ne bi mogli da imamo spasenje, ne bi mogli da se uzdignemo do Boga i da se sjedinimo sa njim, već samo da Bog siđe među nas, a taj silazak posle pada Adamovog, je podrazumevao da on uzme smrt i da prođe kroz tu muku i mi mu zahvaljujemo. On je hteo da živimo i našao je način, jedini koji je bio moguć, a to je da on postane čovek i da učini ono što ljudi nisu hteli“, rekao je vladika Ignatije.

Braničevska eparhija je povodom praznika objavila, raspored bogosluženja koji možete pronaći OVDE.