Rusija i Ukrajina: Kijev najavljuje ponovni izvoz struje, američki zvaničnici sumnjaju da iza navodno procurelih dokumenta stoji Moskva ili proruski elementi

Dok Ukrajina najavljuje da će posle šestomesečne pauze ponovo početi da izvozi struju, američki list Njujork tajms prenosi da se na društvenim mrežama šire navodna američka tajna dokumenata, koja sadrže i podatke o ratnim planovima Kijeva.

Tri američka zvaničnika su za Rojters rekli da iza navodnog curenja verovatno stoje Rusija ili proruski elementi, a ukrajinske vlasti dokumenta nazivaju lažnim.

Ukrajina je uspešno obnovila infrastrukturu uništenu ruskim udarima, prema rečima ministra energetike Hermana Haluščenka,

„Najteža zima je prošla,

„Sledeći korak je početak izvoza električne energije, što će nam omogućiti da privučemo dodatna finansijska sredstva za neophodnu rekonstrukciju porušene i oštećene energetske infrastrukture“, rekao je on u petak.

Dvojica muškaraca su stradala posle ruskog granatiranja Harkovske oblasti, prema rečima regionalne administracije, dok su ukrajinske snage bombardovale pograničnu Belogorodsku oblast u Rusiji, a civilnih žrtava nije bilo, saopštile su lokalne vlasti.

Proruski lider Krima Sergej Aksjonov izjavio je da je raketa lansirana iz Ukrajine oborena je iznad Feodosije, naselja na ovom anektiranom poluostrvu.

Ranije je rečeno da nema izveštaja o šteti ili žrtvama, dok ukrajinska strana nije komentarisala ruske optužbe.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Ko je Ruskinja Marija Lvova-Belova optužena za ratne zločine
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Evan Gerškovič, dopisnik američkog Volstrit džornala iz Rusije, zvanično je optužen za špijunažu, .

On negira optužbe.

Uhapšen je 30. marta 2023. u Jekaterinburgu gde je, kako kaže, išao da izveštava.

Ruske vlasti tvrde da je „uhvaćen na delu“ i da će biti dokazano da jeste američki špijun.

Američke vlasti su od Rusije zatražili da odmah puste novinara, kao i još jednom američkog državljanina .

Za špijunažu je u Rusiji zaprećena maksimalna kazna od 20 godina zatvora.

Američki državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da će ukrajinska kontraofanziva početi u narednim nedeljama,

Diplomatski stručnjaci i mediji procenjuju da francuski predsednik Emanuel Makron ni za milimetar nije uspeo da promeni politiku Kine prema ratu.

Dan 409.

• Njujork tajms, pozivajući se na anonimne izvore, piše da se na društvenim mrežama pojavljuju slike navodnih tajnih dokumenata Pentagona o pripremi ukrajinske ofanzive
• Vašington smatra da iza curenja dokumenata o ukrajinskoj ofanzivi stoji Rusija
• Ukrajina je najavila spremnost da posle obnove energetskih kapaciteta nastavi izvoz električne energije
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski Zelenski rekao je da je njegova poseta Poljskoj bila produktivna i da će se rezultati osetiti na frontu
• SAD, Nemačka i Mađarska odupiru se pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO, piše Fajnenšl Tajms
• Poljska šalje Ukrajini oklopne transportere i minobacače
• Antiratna aktivistkinja optužena u Moskvi za terorizam zbog umešanosti u ubistvo blogera bliskom Kremlju – više pročitajte ovde

Posle višemesečnih ruskih napada, Ukrajina će ponovo izvoziti struju

Smišljeni napadi Rusije na energetsku infrastrukturu su počeli prošlog oktobra što je dovelo do nestanka struje i restrikcija, ostavljajući gradove u mraku tokom zime.

Kijev je bio prinuđen da obustavi izvoz električne energije iz zemlje, ali će sada ponovo moći da prodaje višak struje.

Ukrajinski ministar energetike Herman Haluščenko potpisao je dokument kojim se ovlašćuje izvoz, iako lokalni kupci ostaju prioritet.

On je rekao da je sistem proizvodio dodatne kapacitete skoro dva meseca i da se Ukrajinci ne suočavaju sa restrikcijama.

Takođe je pohvalio „titanski rad“ inženjera i međunarodnih partnera na obnovi sistema.

Međutim, Ukrenergo, operater električne mreže u zemlji, upozorio je da Ukrajina ne može da računa na to da su ruski napadi okončani.

Ukrenergo je u subotu saopštio da je Rusija do sada tokom rata lansirala više od 1.200 raketa i dronova na ukrajinske energetske objekte.

Kakvi dokumenti kruže društvenim mrežama i ko stoji iza „curenja“?

U petak se na društvenim mrežama pojavio deo navodno poverljivog američkog materijala koji obuhvata više od 100 dokumenata koji se, pored Ukrajine, tiču i Bliskog istoka i Kine, piše američki list Njujork tajms.

Tri američka zvaničnika su za Rojters rekli da iza navodnog curenja verovatno stoje Rusija ili proruski elementi, dok je Njujork tajms ranije to nazvao „prvim prodorom ruske obaveštajne službe od početka rata“.

Kako prenosi Njujork tajms, jedan od dokumenata objavljenih na anonimnom forumu 4chan sadrži mapu koja prikazuje tok borbenih dejstava u ukrajinskom Bahmutu.

Visoki obaveštajni zvaničnik nazvao je curenje „noćnom morom za Pet očiju“, misleći na savez zemalja koje aktivno dele obaveštajne podatke – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada.

Međutim, dokumenti koji su navodno procureli, po svemu sudeći, ne tiču se samo tajnih podataka o vojnim planovima Ukrajine.

Analitičari koji su pregledali dokumente kažu da novi skup podataka sadrži osetljiv materijal sa brifinga o Kini, Indo-pacifiškom regionu, Bliskom istoku i terorizmu u svetu.

• Ukrajinci od saveznika dobijaju avione iz sovjetske ere, Kremlj odgovara: „Biće uništeni“
• Kakvu podršku Kina pruža Rusiji
• Nemačka i Amerika šalju tenkove ukrajinskoj vojsci

Novoj seriji navodnih američkih tajnih dokumenata prethodili su podaci iz prvog curenja informacija, koje je takođe obelodanio ovaj američki list – slike navodnih dokumenata Pentagona i NATO-a u vezi njihove pomoći sa pripremom ukrajinske kontraofanzive na rusku vojsku.

Kijev je dokumente objavljene tada nazvao lažnim, dok je Pentagon objavio saopštenje u kojem se navodi da Ministarstvo odbrane istražuje informacije o mogućem curenju podataka.

U petak, kada je otkrivena nova serija dokumenata, američki predstavnici su rekli da nemaju šta da dodaju.

Prva grupa dokumenata objavljena je najkasnije 1. marta, što je, kako su primetili stručnjaci, dovelo u sumnju njihovu relevantnost.

U ovim dokumentima se ne pominje datum i mesto nastupajuće ofanzive, ali sadrže informacije o tome koliko brigada Ukrajina planira da se pripremi za ofanzivu i koliko će opreme dobiti.

Takođe, u jednom dokumentu objavljenom na društvenim mrežama, prenosi Rojters, navodi se da je od početka ruske invazije na Ukrajinu ubijeno 16.000 do 17.500 ruskih vojnika.

Čini se da su dokumenta izmenjena kako bi se smanjio broj žrtava koje su pretrpele ruske snage, kažu američki zvaničnici, dodajući da su njihove procene bile neformalne i odvojene od istrage samog curenja.

Amerika veruju da je stvarna cifra mnogo veća, negde oko 200.000 ubijenih i ranjenih Rusa, rekli su zvaničnici.

Rojters nije mogao da potvrdi autentičnost dokumenata.

Savetnik ukrajinskog predsednika rekao je u petak da je curenje sadržalo „veoma veliku količinu fiktivnih informacija“ i da liči na rusku operaciju dezinformisanja kako bi se unela sumnja u planiranu kontraofanzivu Ukrajine.

„Ovo su samo standardni elementi operativnih igara ruske obaveštajne službe. I ništa više“, naveo je Mihail Podoljak u pisanoj izjavi, a preneo Rojters.

Stručnjaci i štampa o poseti Makrona Kini: „Hladan tuš“

Francuski predsednik Emanuel Makron proveo je tri dana u Kini u društvu predsednika Sija Đinpinga, ali nije uspeo ni za jotu da promeni stav Pekinga prema Vladimiru Putinu i ratu Rusije protiv Ukrajine.

Prva reakcija evropskih stručnjaka i medija je nedvosmislena: poseta Makrona protekla je po kineskom scenariju.

Si je rado prihvatio predloge za proširenje veza sa Evropom na pozadini konfrontacije Kine sa njenim glavnim saveznikom SAD, a ignorisano je sve što je Makron rekao o Ukrajini i Rusiji.

Makron je pokušao da ubedi Sija i lično i javno.

Do te mere da je primetno iznervirao kineskog predsedavajućeg, koji je postao nenaviknut na nepoštovanje govora tokom godina izolacije kovida koje je Si potrošio na jačanje sopstvene moći.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Makron je govorio dvostruko duže od Sija, primetio je Politiko.

Kada je Makron odlučio da mu se obrati direktno i počeo da priča o Ukrajini, Si nije krio iritaciju i čak je nekoliko puta nestrpljivo uzdahnuo.

Makron je predložio da Si izvrši pritisak na Putina i da „urazumi Rusiju“ kako bi zaustavio agresiju na Ukrajinu.

Si ni na koji način nije reagovao na ove reči, nije pomenuo Rusiju, niti je izgovorio reč „rat“.

„Makron nije uspeo da ubedi Sija Đinpinga“, piše francuski list Mond, citirajući neimenovanog francuskog diplomatu: „Zaista hladan tuš“.

„On je predložio ‘put ka miru“ koji do sada više liči na ćorsokak“, dodaje list.

Napominje da Makron nije uspeo da ubedi Sija čak ni da osudi Putinovu nameru da pošalje nuklearno oružje u Belorusiju.

Kineski lider je pribegao tradicionalnim opštim mestima o neširenju, miru u svetu i poštovanju interesa svih zemalja.

„Rusi pokušavaju da ostvare punu kontrolu nad Bahmutom“

Ukrajinski generalštab u izveštaju objavljenom u četvrtak uveče indirektno priznaje da je veći deo Bahmuta pod ruskom kontrolom.

„U pravcu Bahmuta, neprijatelj nastavlja da vodi ofanzivne operacije, pokušavajući da preuzme punu kontrolu nad gradom ovim gradom, nastavljaju se žestoke borbe“, navodi se u izveštaju.

Američki institut za proučavanje rata je na osnovu geolociranih snimaka i poruka sa obe strane, 28. marta procenio da je ruska plaćenička grupa Vagner verovatno zauzela oko 65 odsto Bahmutove teritorije.

Rusi tvrde da beleže nove napretke.

Jevgenij Prigožin je 2. aprila objavio snimak, gde stoji sa zastavom, kako tvrdi, na ruševinama upravne zgrade Bahmuta.

Prema izveštaju, Rusi nastavljaju da napadaju i severozapadno i zapadno od Bahmuta, pokušavajući da zatvore obruč.

Šef Vagnera je 6. aprila rekao da ukrajinske snage ne napuštaju grad Bahmut i da se borbe nastavljaju u zapadnom delu grada.

„Mora se jasno reći da neprijatelj nikuda ne ide“, rekao je Prigožin na Telegram kanalu, prenosi Rojters.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u sredu da postoje izgledi za moguće povlačenje ukrajinske vojske iz grada, rekavši da će Kijev doneti „odgovarajuće“ odluke ako njegove snage u gradu budu u riziku od opkoljavanja.

Švedsko tužilaštvo: Još se ne zna ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok

Švedsko tužilaštvo je saopštilo da je još nejasno ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

„Radimo bezuslovno i prevrćemo svaki kamen i ništa ne prepuštamo slučaju“, naveo je tužilac Mats Lungkvist u saopštenju.

„Nadamo se da ćemo moći da potvrdimo ko je počinio ovaj zločin, ali treba napomenuti da će to verovatno biti teško s obzirom na okolnosti“, dodaje se u saopštenju Lungkvista.

Podele u NATO oko prijema Ukrajine – Fajnenšel tajms

SAD, Nemačka i Mađarska se opiru pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO na julskom samitu vojne alijanse, što odražava podele na Zapadu oko posleratnog statusa Kijeva.

Pozivajući se na četiri neimenovane diplomate koji učestvuju u razgovorima, Fajnenšel tajms piše da ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO aktivno raspravljaju u Briselu o tome šta tačno treba ponuditi Ukrajini.

Sve zemlje članice alijanse saglasne su da se o članstvu Ukrajine u NATO-u ne može ozbiljno razgovarati dok je zemlja u ratu.

Ali dvoje ljudi koji su prisustvovali ovonedeljnim sastancima rekli su za list da postoji sve veća podrška da se Ukrajini ponudi „politički put“ ka članstvu na samitu u Viljnusu koji bi ojačao veze NATO-a i Kijeva.

Međutim, prema ovim izvorima, Amerika, kao i Nemačka i Mađarska, protive se ovom predlogu.

Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza Kijeva sa alijansom tokom rata moglo da igra u Putinovom narativu o borbi Rusije i NATO-a i da eskalira sukob, između ostalog i potencijalno raspoređivanje nuklearnog oružja.

Umesto toga, SAD pozivaju saveznike da se usredsrede na kratkoročnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini kako bi joj pomogli da se odupre i na kraju odbije rusku agresiju.

Američki zvaničnici kažu da bi glavni prioritet na samitu u Vilnjusu trebalo da bude praktična pomoć Ukrajini, kao što je municija, a razgovori o mogućim posleratnim političkim odnosima samo umanjuju taj cilj.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]