Danas je Svetski dan Roma

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice iz četrnaest zemalja sveta, koje su inicirali jugoslovenski Romi, doneto je nekoliko važnih odluka.

Usvojen je međunarodni naziv Rom, što na romskom znači čovek, za sve pripadnike ove nacionalne zajednice, a za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem”, što prevedeno na srpski jezik znači „Išao sam, išao”, čiji tekst opisuje stradanje Roma i Romkinja tokom Drugog svetskog rata.

Takođe, doneta je odluka da romsku zastavu čini plavo-zelena dvobojnica sa crvenim točkom u sredini. Plava boja je simbol neba, slobode i bezgraničnog prostranstva, zelena predstavlja travu, put, život obeležen putovanjima, dok crveni točak označava simbol stalnog kretanja.

Obeležavanje 8. aprila kao međunarodnog dana Roma ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi i Romkinje širom sveta nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i da su izloženi diskriminaciji i duboko ukorenjenoj socijalnoj isključenosti.

Udruženje Roma Braničevskog okruga ove godine nije organizovalo obeležavanje ovog dana, ali je svečanošću obeležen u Centru za kulturu „Kostolac“.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je povodom Svetskog dana Roma da oni predstavljaju najdiskriminisaniju kategoriju stanovništva u Srbiji i naglasio da je neophodno preduzimati mere za stvaranje jednakih mogućnosti za sve građane, a posebno za pripadnike ranjivih grupa.

U Redovnom godišnjem izveštaju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu navodi se da je po pitanju nacionalne pripadnosti najveći broj pritužbi podnet zbog diskriminacije Roma (87,7 odsto). Tim povodom kontaktirali smo organizacije i udruženja Roma u Požarevcu i Kostolcu, koji su nam tom prilikom rekli da je na lokalu situacija sve bolja i da se diskriminacija smanjuje.

Zvanični podaci

U Republici Srbiji, prema podacima popisa stanovništva iz 2011. godine, živi 147.604 lica romske nacionalne pripadnosti, što čini udeo od 2,05% u ukupnom stanovništvu.

Međutim, s obzirom na činjenicu da prema Ustavu Republike Srbije građani i građanke nisu u obavezi da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti, pretpostavlja se da je broj Roma i Romkinja zapravo znatno veći od onoga što zvanična statistika pokazuje, na šta ukazuju i procene različitih organizacija.

Socijalno uključivanje Roma i Romkinja prepoznato je kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u ključnim strateškim dokumentima u procesu evropskih integracija, a pre svega u Akcionom planu za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava).