Surogat-majčinstvo između solidarnosti i eksploatacije: Šta misle ginekolozi?

U Instagram anketi koju je Boom93 sproveo prošle nedelje 78% sugrađana izjasnilo se da podržava surogat-majčinstvo, a 22% da ga ne podržava.

Surogat-majčinstvo zabranjeno je i u Srbiji. Međutim, 2019. godine, Politika je pisala da će se novim Građanskim zakonikom dozvoliti surogat-majčinstvo, i to uz umerenu nagradu. Iste godine Vlada Srbije je donela odluku o prestanku rada Komisije za izradu Građanskog zakonika, a rad na njemu je, prema pisanju Politike, nastavljen prošle godine.

Uputili smo pitanja prof. dr Sanji Sibinčić, specijalisti ginekologije i akušerstva – reproduktivnom ginekologu iz Specijalne ginekološke bolnice „Pronatal” Beograd, i ginekolozima Opšte bolnice Požarevac, dr Bobanu Jelčiću i dr Milošu Kuprešaku o tome da li surogat-majčinstvo može biti opravdano, koji su etički problemi u vezi sa njim i da li smatraju da bi trebalo da bude uvedeno u Srbiji.

„Postoje medicinske indikacije koje opravdavaju surogat majčinstvo, kao npr. kod žena koje su rođene sa izmenjenim uterusom usled urođenih anomalija, kao i kod žena nakon onkoloških ili drugih oboljenja zbog kojih je bilo neophodno odstraniti uterus”, objašnjava prof. dr Sibinčić.

Doktor Jelčić za Boom 93 kaže da „surogat-majčinstvo može biti opravdano kada osoba koja želi dete nije iz medicinskih razloga u mogućnosti da zatrudni i/ili iznese trudnoću (kada nema jajnike i/ili matericu, kada ima bolesti koje trudnoća pogoršava ili zbog kojih mora da koristi lekove koji negativno utiču na plod)”.

Doktor Kuprešak ističe da je surogat-majčinstvo „kontraverzno pošto se ipak na kraju svede na to da žena za novac rodi dete koje posle rođenja da drugome”. On smatra da ovo pitanje treba da bude uređeno, budući da će u suprotnom ljudi odlaziti tamo gde se to tek svodi na eksploataciju.

Zabrane surogat-majčinstva u određenim zemljama dovele su do povećanja „zdravstvenog turizma”, koji podrazumeva da potencijalni roditelji ovu vrstu pomoći traže u zemljama gde je to dozvoljeno ili gde zakon po ovom pitanju nije dovoljno regulisan, što dovodi do brojnih zloupotreba žena, piše BBC.

Kada su u pitanju etički problemi, dr Jelčić smatra da su oni „neizbežni, kako u siromašnim, tako i u bogatim zemljama, pre svega zato što je novac u igri”.

Visoke novčane naknade surogat-majkama mogu biti primamljive finansijski i socijalno ugroženim ženama, o čemu je pisao BBC. Kao primer BBC navodi surogat-majke u Ukrajini, koje mogu da zarade i do 20.000 dolara, što je osam puta više od prosečnog godišnjeg prihoda u toj zemlji.

Surogat-majke i na taj način rođene bebe u Ukrajini, zemlji u kojoj je dozvoljeno komercijalno surogat-majčinstvo, našle su se u jako teškoj situaciji nakon izbijanja rata između Ukrajine i Rusije, o čemu piše Dojče vele. U tekstu koji su objavili u martu prošle godine navodi se da sve više beba čeka svoje strane roditelje da ih pokupe u podzemnim porodilištima. Sa ovim problemom Ukrajina se susrela i pre rata, nakon što je izbila pandemija virusa korona.

„Veoma često se surogat majka veže za svoju trudnoću i dete koje će roditi drugoj porodici i tu dolazi do kršenja potpisanog ugovora koji za sobom vuče niz drugih problema za obe strane. U Americi, kao i u Evropi, bilo je mnogo sudskih sporova na tu temu bez obzira što su obe strane imale dobro izdefinisane tačke ugovora”, navodi prof. dr Sibinčić.

Pored etičkih problema, surogat-majčinstvo može imati posledice po fizičko i mentalno zdravlje surogat-majke.

„Trudnoća jeste fiziološko stanje,ali ona dovodi do fizičkih i mentalnih promena koje se mogu odraziti na zdravlje trudnice.Tokom trudnoće može doći do pojave dijabetesa, hipertenzije i drugih prolaznih pojava, ali se mogu razviti i znatno ozbiljnija stanja. Porođaj takođe može nositi izvesne rizike”, objašnjava dr Jelčić.

Zbog opasnosti po fizičko i mentalno zdravlje surogat-majke doktor Kuprešak smatra „da je bolje da se ipak legalizuje”.

Solidarnost ili vid ropstva ženskog tela?

Da li je surogat-majčinstvo etički prihvatljivo ili ne zavisi od ugla posmatranja i motiva žena da budu surogat-majke.

„Ukoliko je surogat-majka rođaka ili prijatelj porodice, ili ukoliko to čini iz altruističkih razloga, bez potraživanja materijalne nadoknade, onda se može govoriti o solidarnosti. Ipak, u praksi su surogat- majke, najčešće pripadnice siromašnih socijalnih grupa, koje se na taj korak odlučuju iz potrebe za materijalnom dobiti, što navodi na mišljene o iskorišćavanju ženskog tela”, smatra dr Jelčić. Na isti način o ovome govori i doktor Kuprešak.

Profesor doktor Sanja Sibinčić smatra da „o tome odlučuje svako individualno, prema svojoj želji i savesti i lekari nisu tu da sude bilo kome nego da pomognu u skladu sa Hipokratovom zakletvom i zakonom”.

U nekim zemljama poput Italije stavovi protiv surogat-majčinstva su izraziti. Nedavno je italijanska ministarka za jednake mogućnosti i porodicu Eugenija Ročela izjavila da je u Italiji zabranjeno ne samo „iznajmljivati matericu” već i vršiti propagandu surogat-majčinstva, piše Agencija Nova.

Profesor doktor Sanja Sibinčić rekla je da je Specijalna ginekološka bolnica „Pronatal” Beograd do sada imala samo dva upita o surogat-majčinstvu.

„S obzirom da su parovi upućeni da surogat majčinstvo nije moguće u Srbiji, samo su želeli informaciju gde je moguće”, navela je.

Doktoru Kuprešaku u privatnoj ordinaciji nisu se javljali parovi koji žele ovaj vid pomoći, ali to, kako kaže, „nije neočekivano pošto još nismo počeli sa metodama asistirane reprodukcije”. Izrazio je nadu da će se to uskoro rešiti.

Kada je u pitanju uvođenje ove prakse u Srbiji, prof. dr Sibinčić smatra da bi pacijenti trebalo da imaju i tu vrstu izbora u lečenju svog problema, ako su u pitanju medicinske indikacije. Da je treba uvesti, smatra i doktor Kuprešak, a doktor Jelčić ističe da „u Srbiji sve može da bude problem, čak i u slučaju najbolje zakonske regulative”.

Sudbina surogat-majčinstva u Srbiji biće poznata nakon usvajanja Građanskog zakonika.