Međunarodni dan pismenosti Srbija dočekuje sa manje od 2 odsto nepismenih

Cilj ovog dana je da se svake godine međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u velikom delu sveta.

Nažalost, ni zvanični podaci u Srbiji nisu ohrabrujući, jer po poslednjem popisu u Srbiji 2,68 odsto stanovništva je bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem, što je 34,44 odsto ukupnog broja stanovnika.

Danas Srbija ima dva pisma, jednaka pred zakonom – ćirilicu i latinicu, i više od 6 i po miliona pismenih stanovnika, starijih od 10 godina.

Nepismenih je 127.463, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, sa popisa stanovništva 2011. godine.

Ovako poražavajućim podacima doprinosi i nedovoljan broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, gde zaostajemo za evropskim zemljama u kojima je broj časova maternjeg jezika znatno viši.

Poznavati svoj jezik i pismo, jedno je od merila obrazovanog čoveka. U 21. veku se sve više govori o informatičkoj pismenosti, ali možda pre treba govoriti o bazičnoj pismenosti, a tek onda i o funkcionalnoj pismenosti.

Sa visokim obrazovanjem u Srbiji je nešto više od 650.000 stanovnika što je skoro 11 odsto. Kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije.

PISA istraživanje (najveća međunarodna provera postignuća učenika) pokazalo je da učenici u Srbiji postižu rezultate ispod proseka. Đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i da im je leksički fond siromašan. Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama.

Danas biti pismen ne znači samo poznavati gramatičku i pravopisnu normu. Danas je to mnogo više, umeti da protumačimo i razumemo vreme u kome živimo i izborimo se sa onim što čujemo i susrećemo na svakom koraku – polupismenim, kvaziintelektualcima, poluintelektualcima.