Kanđolas: Vremenske promene izazivaju malaksalost, glavobolje i vrtoglavice i promene raspoloženja

Klimatske promene predstavljaju ozbiljan globalni problem koji utiče na okolinu i društvo u celini. Nagli porasti temperatura mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, posebno onih koji pate od mentalnih ili hroničnih bolesti.

Povećanje temperature može izazvati brojne zdravstvene probleme, uključujući povećanu smrtnost i pogoršanje hroničnih bolesti. Hronične bolesti, kao što su astma, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i bolesti bubrega, mogu se pogoršati zbog ekstremnih temperatura i drugih klimatskih faktora. Na primer, visoke temperature mogu pogoršati simptome astme, dok ekstremne temperature mogu dovesti do srčanog udara kod osoba koje pate od kardiovaskularnih bolesti.

Prema rečima doktorke Gordane Kanđolas iz Doma zdravlja Požarevac: ,,Ovako nagle promene vremena utiču na hronične bolesnike sa povišenim krvnim pritiskom, uglavnom dolazi do pada pritiska, utiče, takođe, na hroničare koji imaju upale zglobova, na reumatičare i naravno utiče na psihijatrijske pacijenata u smislu češćih promena raspoloženja pojačanih anksioznosti.“

Nagle promene temperature takođe mogu imati negativne posledice po zdravlje ljudi. Na primer, skok temperature tokom jednog dana ili sezonske promene mogu izazvati probleme sa disanjem, glavobolje, umor, nesanicu, mučninu i vrtoglavicu. Osim toga, nagli porasti temperature mogu uticati i na mentalno zdravlje ljudi. Povećanje temperature može izazvati  i depresiju, a takođe može pogoršati simptome različitih mentalnih poremećaja.

Prema rečima dr Gordane što se tiče intervencija u Požarevcu ,,vikendom je povećan izlazak na teren, povećani su i ambulantni pacijenti. Hroničari su najkritičniji, na njih svaka vremenska promena utiče, čim je kiša reaguju asmatičari, čim su temperature gore onda reumatičari i hipertoničari“

,,Pacijenti nam se najviše žale na malaksalost i da imaju glavobolje, vrtoglavice i promene raspoloženja’‘ kazala je dr Gordana.

Prema najnovijim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ova zima je bila najtoplija od 1888. godine.

„Na Kopaoniku je zabeležen rekordno mali broj dana sa snežnim pokrivačem“, navodi se u izveštaju RHMZ-a.