Anabel Lengron i film „Majka i sin“ na 51. Festu: Trudim se da me u Francuskoj ne smatraju samo „crnom“ glumicom

Ova dirljiva porodična drama doživela je svetsku premijeru na prošlogodišnjem Kanu, s velikim uspehom prikazana je i na festivalima u Sevilji, Solunu, Lez Arku, Stokholmu, a pred našom publikom premijerno je prikazana večeras, u okviru selekcije Fest fokus.

Reprizne projekcije su 4. marta u 13.30 u Jugoslovenskoj kinoteci, i 5. marta u 21.30 u Sali 6 mts Dvorane.

Krajem osamdesetih, Rouz se seli sa Obale Slonovače u predgrađe Pariza sa svoja dva mlada sina, Ernestom i Žanom, i u rasponu od dvadeset godina, od njihovog dolaska u Francusku do danas, ovaj film daje potresnu hroniku izgradnje i dekonstrukcije jedne porodice…

Anabel Lengron prvi put je u Beogradu, i kako je izjavila na početku razgovora sa novinarima, prijatno je iznenađena toplinom kojom je dočekan u naš grad i na naš festival.

Za lik Rouz, samohrane majke dvojice sinova sa kojima se doseljava iz Obale Slonovače u Pariz. Anabel je nagrađena na festivalima u Lez Arku i Stokholmu.

– Ova filmska priča „pokriva“ period od dve decenije, u kojima pratimo njihove pokušaje da u sebi pomire ta dva različita sveta. Roz dolazi u Francusku da bi pružila bolji život svojoj deci, iako to znači da će sebe degradirati. U domovini je bila nastavnica a pošto se diplome migranata iz Afrike u Francuskoj ne priznaju, ona pristaje da radi kao spremačica. Želi da iseče sve korene i spali sve mostove sa svojom otadžbinom – objasnila je Anabel.

Film je inspirisan stvarnim događajima – rediteljka i scenaristkinja Leonor Seraj napisala je lik Rouz po svojoj svekrvi, koju Anabel nije upoznala.

– Ulogu sam gradila po uzoru na nekog drugog. Moja biološka majka došla je iz Senegala u Francusku. Rođena sam u Parizu, usvojili su me beli roditelji, a majka se vratila u domovinu. Gradeći lik Roz pitala sam se kakav bi život imala moja majka da se nije vratila u Senegal. Ova uloga mi je pružila priliku da joj se približim i da joj odam počast – izjavila je glumica.

Glumačka profesija, prema rečima Anabel, u Francuskoj je teška.

– Trudim se da se izborim za to da me ne smatraju samo „crnom“ glumicom. Obično nam dodeljuju tipske uloge i emocije. Crna žena u francuskom filmu uvek je prikazana kao žrtva, kao neko ko doživljava neuspehe i ko je stalno nervozan. Na tom planu postoji još mnogo posla, mada moram priznati da smo u jednom pozitivnom periodu gde se otvaraju razne prilike – zaključila je Anabel Lengron.