Skoro 50 poginulih u nesrećama od početka godine, brzina ubica broj jedan na putevima

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan kaže za RTS da se pokazalo da su vozači kamiona nešto nedisciplinovaniji i da su napravili veći broj prekrašaja nego vozači autobusa.

Prekršaji su, kaže, otkriveni kontrolom tahografskih uređaja u zonama naplatnih rampi, gde je moguće zaustavljanje vozila.

„Uglavnom su to prekršaji da se vozači ne odmaraju dovoljno, zatim prekoračenje brzine, i tu su dominirali vozači kamiona koji su pokazali jedan stepen nebezbednosti i nepoštovanja propisa“, rekao je Belencan.

Svakako, dodaje, dodatno se kontrolišu i vozači putničkih vozila i strogo sankcioniše svaki prekršaj.

Kamere novim sistemom snimile 200 prekršaja prolaska na crveno
Od početka godine otkriveno je čak 4.000 vozača koji su upravljali automobilom pod dejstvom alkohola, a čak 40.000 njih je prekoračilo brzinu.

„Kada govorimo o portalima koji sada aktuelni na koridorima 10 i 11, u proteklih šest meseci uočeno preko 183.000 prekršaja. Kada govorimo o nadogradnji automatske detekcije prekršaja u Beogradu, pokazalo se da ima onih koji se i dalje ponašaju nepropisno i nebezbedno“, rekao je Belencan.

Od prošlog petka ka­me­re, ko­je su po­sta­vlje­ne is­pred ras­kr­sni­ca ili pe­šač­kih pre­la­za na koji­ma je sa­o­bra­ćaj re­gu­li­san se­ma­fo­ri­ma, sni­ma­ju sva­ki pro­laz na cr­ve­no sve­tlo i auto­mat­ski se be­le­žii vi­deo-sni­mak uči­nje­nog pre­kr­ša­ja.

Trenutni podaci govore da je oko 200 vozača učinilo prekršaj prolaska na crveno svetlo na novim uređajima, rekao je Belencan.

Sistem se, kaže, pokazao veoma dobrim i preciznim, jer se jasno i nedvosmisleno vidi izvršenje prekršaja.

Prema njegovim rečima, radiće se nadogradnja sistema koja će podrazumevati da se pomoću softera mogu otkriti i prekršaji nevezivanja pojasa i razgovor telefonom.

Kada se najčešće dešavaju nesreće
Ponovio je da je najčešći uzrok saobraćajnih nesreća, neprilaogođena brzina.

„Brzina je ubica broj jedan na putevima ne samo Srbije nego i Evrope, zato treba prilogoditi brzinu. Nije slučajno da su upravljač puta i zakonopisac još 2009. godine doneli odluku da se ona sa 60 spusti na 50“, rekao je Belencan.

„Sudarna brzina, kada vozilo udari u pešaka sa 50 kilometara na čas, u 40 odsto slučajeva pešak gine, a ako je samo za 10 kilomatara na sat veća, taj procenat se povećava na 80“, rekao je Belencan.

Naveo je da su se saobraćajne nesreće u naseljenim mestima najčešće dešavale u periodu između od 10 do 18 časova, a na auto-putevima u večernjim satima u periodu od 20 časova, gde su prekršaji prekoračenja brzine bili domantni.