Značaj umetničke karijere i stvaralaštva ćemo tek shvatiti

Iza Ivana Ivačkovića novinara, kritičara i publiciste su važne knjige o rokenrolu na ovim prostorima, ali i šire. Naslovi „Kako smo propevali“, „Između krajnosti“, „Pisma iz Tajnog grada“, kao i „Umetnost pobune“ o legendarnom sastavu The Rolling Stones, potvrdjuju autora kao hroničar eks-jugoslovenske pop kulture, naročito živopisne rok scene nikle krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Nakon ovih knjiga, Ivačković se okrenuo autoru koji je bio kategorija za sebe.

“Panonski admiral” je knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja svojevrsni emocionalni vodič kroz diskografiju Panonskog mornara.

Razgovorajući o novoj knjizi, u izuzetno prijatnoj atmosferi radio kafea, autor je je istakao značaj umetničke karijere i Balaševićevog stvaralaštva, jednoj generaciji i njenim zabludama, ali I o tome koliko je kantautor bio važan u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. zasenilo svaku vrlinu…

“Knjiga „Panonski admiral“ popunjava veliku prazninu u domaćoj muzičkoj literature, pisana je skoro tri godine, iako sam je praktično pisao više od tridesetpet godina koliko sam zapravo poznavao Balaševića. Pored toga postojala je i namera da u središtu ove knjige bude i veliki intervju, ali to se, nažalost, nije dogodilo, jer je Balašević tragično preminuo od posledica koronavirusa 19. februara 2021.godine u 68. godini, pa je u jednom trenutku moglo da se dogodi i da ne završiim knjigu”, istakao je Ivačković.

Iako se ponekad stiče utisak da je Đorđe Balašević bio bolji od društva u kom je stvarao, kada se podvuče crta i sagleda odnos koji je imao sa publikom, mislim da smo ga ipak zaslužili, zaključio je Ivačković.

U knjizi, osim što detaljno i nadahnuto govori o Balaševićevim izuzetnim pesničkim domašajima, kao i njegovom uzbudljivom oprobavanju u čitavom nizu muzičkih žanrova, knjiga prikazuje i objašnjava društvene i političke okolnosti u kojima su Balaševićeve pesme nastajale, istakla je Beba Stanković. Djordje Balašević je bio autor koji je bolje od većine, vrlo dobro razumeo prostor i vreme u kome je živeo.

“Na vest o njegovoj smrti, u svim velikim gradovima bivše Jugoslavije, od Mostara, Pule, Splita, Skoplja, Sarajeva do njegovog Novog Sada, plakala je i pevala njegove pesme dostojanstveno i tužno. Na većini mesta to je podsećalo na onaj dan kada je umro drug Tito, samo je bilo mnogo emotivnije i iskrenije. On je do kraja svog života ostao jugoslovenski umetnik ili u onome što se danas zove region” prokomentarisao je Milorad Tadić medijator ove književne večeri, dodavši da više nije važno da li je neko intenzivno slušao njegove pesme ili je samo ponekad obratio pažnju na njegov stvaralački opus, emocije koje je Balašević delio sa publikom nikoga nisu ostavljale ravnodušnim i zato će uvek ostati prisutan u životima svoje publike.

Serijal „Knjige o kojima se priča – knjige su život“, književne večeri i debate u organizaciji Centra za razvoj lokalnih medija podržava Gradsko veće Grada Požarevca.