Mila’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Harper Li, Ubiti pticu rugalicu

„Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.”

Kada se spomene „američki klasik” najčešće pomislim na osunčani trem, stolicu za ljuljanje i hladnu limunadu, negde u Alabami. Dobro, i na američku pitu. Takav sam stav imala i kada sam započela čitanje ovog dela. Sa pričom sam već poprilično bila upoznata, jer sam ranije odgledala istoimeni film. Kada se radi o filmovanim knjigama, nastojim da ih, koliko god je to moguće, posmatram odvojeno, kao nezavisna umetnička dela. Zato me je interesovalo da se naknadno pozabavim knjigom. Kultni roman „Ubiti pticu rugalicu” je delo američke književnice Harper Li, nagrađeno Pulicerovom nagradom 1960. godine i predstavlja jedinstveni klasik američke književnosti. U središtu priče nalazi se porodica Finč, samohrani otac, advokat Atikus i njegovo dvoje dece, Skaut i Džem. Harper Li se poslužila perspektivom devojčice i dala sliku američkog društva u jednoj maloj, izolovanoj sredini u Americi.

Ono što mi se najviše dopalo u romanu jeste način na koji je izneta kritika prema, kako rasnim, tako i klasnim predrasudama. Atikus je zadužen da na sudu brani tamnoputog čoveka optuženog za silovanje bele žene. Finč predano radi na ovom slučaju i zbog toga nailazi na oštru osudu okoline. U ovom romanu diskriminacija je prisutna u svim oblicima, prema svemu što je drugačije, nepoznato, jedinstveno, prema svemu što ne odgovara ustaljenom poretku. Diskriminaciju trpe svi, ona je prisutna u školi, na ulici, u sudnici, među komšijama, ona je u svim porama društva. Pod velom perspektive deteta krije se bolna priča o tragičnoj ljudskoj sudbini, o mržnji, zlobi, osionosti i neprihvatanju.

Harper Li uspela je da očima deteta, humorom i jednostavnošću prikaže licemernost savremenog društva. Jedna od najzanimljivijih scena, gde se najbolje ogleda hipokrizija društva, jeste kada učiteljica, koja prezire sve tamnopute ljude, najoštrije kritikuje Hitlera. Iako je priča smeštena u tridesete godine dvadesetog veka, složićete se da je aktuelna i danas.

Pored osnovne priče o rasizmu, Harper Li skrenula je pažnju i na ostala bitna etička i egzistencijalna pitanja, položaju žena, potlačenih i manjinskih grupa. Najviše simpatije razvila sam prema devojčici Skaut i načinu na koji ona posmatra svet. Ona je radoznalo dete koje ima hiljadu pitanja o svetu odraslih i koja sve odgovore promatra na više načina. Njena priroda je neukrotiva, ona je često nestašna, a nije joj strana ni tuča sa dečacima. Skaut odbija da bude dama, da nosi haljine, ona odbija da prihvati sve što društvo nameće. Heroj njenog detinjstva jeste njen otac Atikus, koji predstavlja simbol pravde. Ova devojčica nam pokazuje kako svet može biti mnogo jednostavnije mesto kada bismo bez osude prihvatili razlike među nama.

„Ubiti pticu rugalicu” je roman koji zasluženo zavređuje pažnju čitalaca i verujem da se treba naći u svakoj privatnoj kolekciji i lektiri. Ovo je roman koji nas uči toleranciji, ljubavi, razumevanju i prihvatanju. A najtoplije bih preporučila i da odgledate istoimeni film, gde je Gregori Pek odlično tumačio ulogu Atikusa Finča.

Milica Grbić, rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno možete da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle nedelje, Milica nas je upoznala sa Ubistvom s predumišljajem, Slobodana Selenića.