Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima

Usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim pravnim okvirom u vezi sa trgovinom ljudima započeto je 2001. godine, kada je donet Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima od kojih se prvi odnosi na trgovinu ljudima. Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima imenovan je 2002. i formiran je prvi put Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine prošireno je biće ovog krivičnog dela, čime je inkriminacija ovog krivičnog dela u potpunosti usaglašena sa Konvencijom Saveta Evrope i novom direktivom Evropske unije. Biće krivičnog dela prošireno je unošenjem odrednice da pristanak lica na eksploataciju ne isključuje protivpravnost. Izmenama i dopunama takođe je pooštrena i kaznena politika, koja, međutim, i dalje nije u potpunosti u skladu sa evropskim standardima.

Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima danas je u Politehničkoj školi održana tribina za učenike.Tribinu je održala Organizacija Crvenog krsta Požarevac uz saradnju sa pripadnicima Kriminalističke policije i Centra za socijalni rad u Požarevcu.

„Osnovna uloga Crvenog krsta u borbi protiv trgovine ljudima jeste u skladu sa misijom međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polu meseca, a to je da olakša ljudsku patnju ma gde se ona pojavila. U skladu sa svojom misijom i mandatom Crveni krst se od 2005. godine, tačnije od decembra je član nacionalnog tima i on se uključio aktivno u napore da se spreči trgovina ljudima, tj da se smanji broj žrtava trgovine ljudima i ublaže posledice po žrtve“, navela je Jelena Rašić, sekretar Crvenog krsta.

Prvenstveni cilj aktivnosti Crvenog krsta u ovoj oblasti jeste podizanje svesti i širenje znanja o trgovini ljudima, kao i preventivno delovanje posebno među mladima i potencijalnim žrtvama. Tribina je namenjena učenicima osnovnih i srednjih škola sa ciljem da se mladi upute, da znaju da prepoznaju raznolike načine i zamke na koje mogu da budu žrtve trgovine ljudima.

„Žrtve trgovine ljudima i jesu osobe koje su najranjivije u društvu. Opšta neinformisanost o postojanju problema, o složenosti ovog problema kao i o rizicima i posledicama i jeste zapravo zašto potencijalne žrtve trgovine ljudima i ne shvataju u šta se upuštaju. Želim da napomenem, da je zaista trgovina ljudima ozbiljan društveni problem, zločin protiv čovečnosti i teška zloupotreba ljudskih prava. Zato je ceo mesec oktobar posvećen borbi protiv trgovine ljudima. Želimo mladima da zaista približimo fenomen trgovine ljudima i da im pokažemo različite načine na koje mogu da postanu potencijalne žrtv,e jer zaista žrtva može biti svako nezavisno od godina, od životne dobi, obrazovanja. Praksa je pokazala iz iskustva da zaista i žrtva i trgovac ljudima može biti svako“, zaključila je Rašić.

Trgovina ljudima je globalan problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu koji utiče na život miliona ljudi širom sveta i oduzima im njihovo dostojanstvo. Prema postojećim analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, potencijalni trgovci ljudima mogu biti: partneri, članovi porodice, makroi, vlasnici javnih kuća i menadžeri salona za masaže, posrednici u nalaženju poslova, vlasnici fabrika i korporacija, bande i kriminalne mreže i ostali. Široki spektar kriminalaca, uključujući makroe pojedince, porodične organizacije, male firme, kriminalne mreže i internacionalne kriminalne organizacije mogu biti trgovci ljudima Žrtve trgovine ljudima mogu biti žene, deca i muškarci prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, kao i bilo koji drugi oblik rada ili usluga, kao što su recimo radnice/i držani u kućama ili na farmama prisiljeni da rade protiv svoje volje. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.

Većinu informacija o potencijalnim žrtvama, trgovci mogu prikupiti na društvenim mrežama. Vrbovanje se na društvenim mrežama najčešće odvija preko konkursa za posao, besplatnih usluga koje se nude, kao i pomoću lažnih profila, pri čemu se trgovci emotivno zbližavaju sa potencijalnim žrtvama.

Smatra se da je onlajn oglašavanje jedna od najčešćih upotreba tehnologije u svrhe trgovine ljudima. Trgovci ljudima postavljaju oglase na društvene mreže, lažne veb stranice, ali i na legitimne portale za zapošljavanje, kako bi vrbovali.

Chat room je već neko vreme prepoznat kao zamka i sredstvo koje predatori veoma često upotrebljavaju na internetu, pre svega za prikupljanje materijala sa seksualnim sadržajima, kojim potom mogu da ucenjuju žrtve. Osim toga, ovaj vid neobaveznog ćaskanja trgovcima ljudima pruža mogućnost da dobiju lične podatke, kao što su podaci o pasošu, čime se povećava njihova moć nad žrtvama.