Svetski dan belog štapa: U Požarevcu nedostaju taktilne staze za kretanje i audio signalizacija

Savez slepih Srbije, organizacije Saveza i ustanove za slepe i slabovide posebnim programom obeležavaju 15. oktobar – Svetski dan belog štapa ili Svetski dan slepih, uz poruku da se slepima i slabovidima prizna pravo na jednake šanse u svim oblastima života. U svetu ima preko 250 miliona slepih i slabovidih osoba dok u Srbiji ima registrovanih više od 12.000 slepih i slabovidih lica.

Međuopštinska organizacija Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu ima 418 članova različitih starosnih dobi od onih starijih oko 60 godina do dece koja su izgubila vid u inkubatorima.

“Beli štap pored toga što je pomoć slepim licima u kretanju predstavlja njihovu hrabrost, samostalnost i sposobnost da se samostalno kreću. Zato je neophodno da im pružimo svaku pomoć koja im je potrebna i pomognemo da se sami kreću. Slepe i slabovide osobe imaju mnogo problema u samostalnom kretanju, pre svega jer nema dovoljno taktilnih staza, a tamo gde ih ima uglavnom su parkirani automobili”, navodi Milana Šestan sekretar ovog udruženja.

Takođe, veliki problem slepe I slabovide osobe imaju prilikom potpisivanja, jer kako ona objašnjava njihov faksimil ne vredi kao naš potpis.

“Imaju problem tokom školovanja I prilikom zapošljavanja. Na njihova radna mesta za koja se oni školuju, zapošljavaju se drugi ljudi tako da je I to jedan od velikih problema sa kojima se oni suočavaju”, dodaje Šestan.

Iz Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu su pozvali celokupnu javnost da shvati I prihvati I ispoštuje ovu populaciju ljudi, kao I da ih prihvati na osnovu njihovih sposobnosti, kojih je mnogo, a ne na osnovu njihove invalidnosti.

Aleksandra Marinković, potpredsednica ovog udruženja kaže da treba da se radi na zapošljavanju slepih I slabovidih osoba, jer postoje poslovi koje te osobe mogu da obavljaju, jer je to jedini način da se poboljša njihov socijalni status u društvu.

“Ovo nije naš izbor, ovo je naš usud. Čovek koji vidi ne može da shvati koliko je problem ljudi koji ne vide. Ljudi koji ne vide ne znaju kako izgleda hrana koju jedu, koji ne znaju kako izgledaju njihovi roditelji, njihovi bližnji, kako izgleda kuća u kojoj živi I konačno ne znaju kako oni sami izgledaju. Zamolila bih sve ljude da ukoliko ne mogu da nam pomognu, da nam bar ne odmažu”, zaključila je Marinković.

Oni su danas prošetali gradom, kako bi upoznali javnost kako izgleda kretati se sa belim štapom.

Prema rečima Dejana Krstića, člana Gradskog veća zaduženog za socijalnu politiku grad pruža pomoć udruženjima koja se bave osobama sa invaliditetom.

“Izdvajamo znatna sredstva I svake godine zajedničkim aktivnostima pomažemo da olakšamo svima. Postoje problemi, a mi kao grad u narednom period moraćemo da se ostoje problemi, a mi kao grad u narednom period moraćemo da se više potrudimo oko rešavanja istih”, rekao je Krstić.

U 21. veku, kada su moderna tehnologija i savremeni načini komunikacije postali deo naše svakodnevice, slepe i slabovide osobe se i dalje suočavaju sa različitim oblicima nepristupačnosti na putu ostvarivanja socijalne i ekonomske nezavisnosti. Beli štap je simbol nastojanja slepih ljudi da se samostalno kreću i dostignu što veći nivo samostalnosti u obrazovanju, radu i svakodnevnom životu.