Počeo popis: Šta će vas pitati popisivači i šta ako niste kod kuće

Za potrebe popisa u Požarevcu izabrano je 139 popisivača, dok je za tgeritoriju Gradske opštine Kostolac izabrano njih 27.

Kakva je procedura ukoliko neko odbije da učestvuje u popisu?

Ukoliko građani u trenutku dolaska popisivača na adresu nisu prisutni, popisivač mu ostavlja obaveštenje kog dana će doći u popis.

„Ukoliko tog dana kada popisivač dođe u popis građanin odbije da bude popisan, onda mi obaveštavamo Republički zavod za statistiku. Oni na osnovu podataka podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili naplaćuju kaznu na licu mesta“, rekla je za Boom93 Slađana Petrušić, zamenica predsednika popisne komisije grada Požarevca.

Svi popisni obrasci nalaze se u aplikaciji koju koriste popisivači. Najpre se unose podaci za zgradu, zatim za stan, potom za domaćinstvo, a onda i za sve članove pojedinačno. Za decu mlađu od 15 godina odgovori se prikupljaju od roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja.

Koja su pitanja na popisu?

Na popisnici, formularu u koji se unose podaci o svakom stanovniku, biće 69 pitanja.

To su upiti o ličnim podacima, obrazovanju, bračnom stanju, promenama adrese stanovanja, poslovnom statusu, invaliditetu i prevoznim sredstvima.

Popisivači će postavljati i pitanja o stambenom prostoru i domaćinstvu.

Dok se neka pitanja ne postavljaju mlađima od 12 ili 15 godina, punoletni građani obavezni su da odgovore na 67.

„Popisivači su dobili instrukcije da krenu sa radom najranije u osam ujutru, a da posete domaćinstvima završe do osam uveče, sa pauzom u vreme ručka, kada i oni mogu malo da odmore. Posle 20 časova ne bi trebalo da zvone ljudima na vrata, osim u situacijama kada se prethodno dogovore da dođu nakon tog vremena zbog onih kojima odgovara da budu popisani u večernjim satima. Subota i nedelja su popisivačima najzgodniji za rad jer tada mogu najviše ljudi da zateknu kod kuće“, kaže u razgovoru za portal N1 načelnica Odeljenja za popis stanovništa Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Ljiljana Đorđević.

Osvrćući se na pitanja na koje građani ne moraju da se izjasne, sagovornica portala N1 naglašava da je zapravo reč o – četiri pitanja.

„U Zakonu o popisu je navedeno na koja pitanja građani u skladu sa Ustavom ne moraju da se izjasne, a to su nacionalna pripadnost i veroispovest. Međutim, ta opcija postoji i kod pitanja o maternjem jeziku, gde lice takođe može da kaže da ne želi da se izjasni, a popisivač ima mogućnost da obeleži takav odgovor u aplikaciji. Takva mogućnost ostavljena je i kod pitanja koje se tiče funkcionisanja i socijalne integrisanosti, gde su građani upitani da li imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog problema sa, recimo, vidom, sluhom ili pamćenjem“, ističe Đorđević.

Ukoliko, pak, građani ne znaju odgovor na neko od popisnih pitanja, na primer kada su se doselili u mesto prebivališta, ostavljena je mogućnost da odgovor glasi „nepoznato“.

Prema Zakonu o popisu stanovništva predviđena je kazna od 20.000 do 50.000 dinara za odbijanje popisivanja.