Društvo
Zašto građani u Požarevcu ne sortiraju otpad, a imaju uslove za to?
FOTO: Boom93/A.Stojanović
Odgovoran odnos prema prirodi, odgovorno trošenje vode i energije, odlaganje i razvrstavanje otpada, kao i ograničeno emitovanje štetnih materija su neki od faktora koji utiču na čovekovu ekološku kulturu. Globalno narušavanje prirodne sredine je očigledno i to je ono na šta pojedinac ne može da utiče, ali ono što može je da „krene od sebe“ i da da svoj minimalni doprinos očuvanju onoga što ga okružuje. Da li je za nedostatak ekološke kuluture odgovorna neinformisanost i nedovoljna svest o tome ili ljudi jednostavno ne cene prirodu?
Ukoliko se otpad odloži u kontejnere, završiće na nekoj od regularnih deponija. Divlje deponije su mesta na kojima se otpad odlaže neregularno. Nažalost, takve deponije najčešće nastaju u šumama i pored reka, tu gde zapravo ekologija i počinje, pa se tako stvara “začaran krug”. Nažalost, mnogi pojedinci jesu u mogućnosti da otpad odlože na regularno mesto, ali to se u mnogim slučajevima ne događa.
Organski otpad je biorazgradiv i ne zahteva specijalan tretman, dok se neorganski može razvrstati na papir, metal i plastiku. U Požarevcu se sav ovakav otpad može razvrstan odlagati.
Neki od kontejnera za plastičnu ambalažu se nalaze u sledećem ulicama: Braničevska, Deligradska, Sinđelićeva, Svetosavska, Radomira Milenića Rusa, Hajduk Veljkova, Jovana Šerbanovića, Njegoševa, Ljubovijska, Kninska, Sitnička, 15. oktobra, Takovska, Dunavska, Brastva i jedinstva i Bojane Prvulović. Vrlo često se može videti slika odloženih plastičnih flaša u kontejnere tik do onih namenjenih za to, iako u njima ima dovoljno mesta.
Papir i hartija se mogu odlagati na parkingu u Sinđelićevoj ulici i na početku ulice Šeste ličke divizije. Metalni otpad se može predati (prodati) skladištima sekundarnih sirovina koja takođe postoje u gradu.
Značaj recikliranja je, osim u očuvanju životne sredine, i u očuvanju resursa za naredne generacije, kao i rasterećenju prostora za otpad. Isto tako, za proizvodnju nije potrebno kosrititi sirove materijale, što više košta i zagađuje prirodu nego reciklirani materijali. Najveći značaj reciklaže je očuvanje ljudskog zdravlja i očuvanje i ušteda onoga čega na svetu sve više nedostaje, a to su voda i energija.