Uloga Centra za socijalni rad u borbi protiv siromaštva

Podaci pokazuju da je najugroženije stanovništvo ono koje živi izvan urbanih područja, deca i mladi, neobrazovani, nezaposleni i neaktivni nosioci domaćinstva kao i mnogočlane porodice, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice,Romi, staračka jednočlana i dvočlana domaćinstva, posebno u ruralnim područjima; zemljoradnički penzioneri, interno raseljena lica i izbeglice. U Srbiji je aktuelno 267.949 korisnika novčane socijalne pomoći.

U našem okruženju veliki  je broj onih koji nemaju mogućnosti da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i žive ispod granice siromaštva. Siromaštvo nema jasnu definiciju, ali svi znaju ili barem mogu reći da znaju kada ga vide. To često podrazumeva loš materijalni status, manjak društvene moći, loše uslove stanovanja, određeni životni stil itd.

Na pitanje Boom 93 kako se lokalna samouprava i Centar bore protiv siromaštva Tatjana Rajić direktorka Centra za socijalni naglašava da pored novčane pomoći, postoje specijalizovani programi namenjeni ovim grupama u smislu njihovog obrazovanja i zapošljavanja, kao preduslov adekvatnog rešavanja pitanja smanjenja siromaštva u lokalnim zajednicama.

„Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da su radno sposobni ljudi, koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, dužni da svojoj porodici obezbede prihode, odnosno da sami nešto učine po pitanju radne aktivacije, te su u tom smislu obezbeđene konsultacije i razmena informacija između Centra za socijani rad i Nacionalne službe za zapošljavanje.Imajući u vidu iznose stalne novčane pomoći kao i potrebe korisnika iz ove i ostalih grupa, Grad Požarevac izdvaja značajna sredstva za poboljšanje položaja materijalno ugroženih lica, kroz omogućavanje jednokratnih pomoći.“-rekla je Rajić.

Po rečima Tatijane Rajić, direktorke Centra za Socijalni rad Požarevac nijedna profesija nije svakodnevno zaokupljena problemom siromaštva kao profesija socijalnog rada. Opredeljenje za pojam „problem“, a ne „fenomen“ siromaštva proizilazi iz toga što se socijalni radnici i radnici u socijalnoj zaštiti primarno i svakodnevno bave problemima koje donosi siromaštvo na praktičnom nivou, ali se oni u tom svom radu, po prirodi posla koji obavljaju, bave individualnim radom, te siromaštvo ne mogu da sagledavaju globalno, već se njime bave na pojedinačnom nivou.

„Kada govorimo o principima rada sa ljudima koji žive u siromaštvu, nameće se pre svega pristup osnaživanja u smislu vodjenja procesa,ostvarivanja prava na pomoć društva i ishod, odnosno krajnji rezultat postignutog osnaživanja. Centar se u svom radu bavi individualnim osnaživanjem ( lični nivo pojedinaca i njihovih resursa za suočavanje sa životnim problemima) i kroz kolektivno ili društveno osnaživanje. Radnici Centra su uključeni u različite radne grupe kao što je npr. Mobilni tim za inkluziju roma u Kostolcu, gde učestvuju u snimanju potreba i pomoći njihovim organizacijama pri apliciranju za različite fondove.“ – kaže direktorka Centra za socijalni rad Požarevac.

  Materijalnu podršku korisnici centra za socijalni rad ostvaruju putem: novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica,uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, pomoći za osposobljavanje za rad,  jednokratne novčane pomoći, pomoći u naturi i  drugih vrsta materijalne podrške  kao što je  Narodna kuhinja i slično.

Visina novčane pomoći

Bliži uslovi i način ostvarivanja i visina jednokratne pomoći koju obezbeđuje lokalna samouprava utvrđeni su Odlukom o socijalnoj zaštiti građana Grada Požarevca.Na osnovu iznosa koje propisuje Vlada RS, visina novčane socijalne pomoći od aprila 2021 god.iznosi 8.781,00 dinara za pojedinca, za svaku narednu odraslu osobu u porodici 4.391,00 din, za dete se uvećava za 2.634,00 din.

„Po podacima Centra za socijalni rad najviše porodica koje su bile stalni korisnici novčane pomoći bio je 2018. godine kada je zvanično 345 porodica koristilo stalnu novčanu pomoć, a u 2019. godini broj porodica se smanjio na 306, dok je po evidenciji iz decembra 2020. Bilo 275 stalnih korisnika novčane pomoći.Broj porodica korisnika stalne novčane pomoći koja se ostvaruje preko budzeta Republike Srbije, opada  a Centar kontinuiarno radi revizije prava i utvrđuje obaveze izdržavanja lica nesposobnih za rad i dece. Rade se i vanredne revizije po izmeni činjenica od uticaja na pravo  zbog preseljenja, promena broja članova, statusa. Deca čiji su roditelji korisnici stalne novčane pomoći i drugih materijalnih davanja u 2020-toj je 565, a odraslih i ostarelih korisnika ugroženih materijalnim položajem je bilo 1168.“-  istakla je Rajić.

Jednokratna pomoć

Imajući u vidu iznose stalne novčane pomoći kao i potrebe korisnika iz ove i ostalih grupa, Grad Požarevac izdvaja značajna sredstva za poboljšanje položaja materijalno ugroženih lica, kroz omogućavanje jednokratnih pomoći.

Jednokratne pomoći se najčešće dodeljuju za  nabavku hrane i ostalih životnih potrepština,  kupovinu školskog pribora, ogreva, nabavku lekova i druge medicinske potrebe,  plaćanje komunalija i struje,  poboljšanje uslova stanovanja, nabavku odeće i obuće, plaćanje školarina i sl. Takođe je predviđena naknada troškova sahrane koja se priznaje za: – lice koje nema zakonske obveznike izdržavanja; – nepoznato lice ili lice nepoznatog prebivališta; – korisnika stalne novčane pomoći u punom iznosu; lica za koje troškove smeštaja u celosti snosi budžet RS.

Vanredna situacija doprinela povećanju broja korisnika jednokratne pomoći

Rajić dodaje da je vanredna situacija  doprinela  pojačanoj potrebi za nabavku paketa hrane i higijenskih paketa koji su distribuirani preko Štaba za vanredne situacije za oko 1.200 lica koja su se dve godine unazad nalazila na evidenciji Centra po osnovu materijalne ugroženosti, te je potrebno da i u narednom periodu Grad planira sredstva za ove namene.

„Takođe, važno je napomenuti da Grad svake godine izdvaja značajna sredstvu u vrednosti od 4.000.000,00 dinara za kupovinu ogreva ugroženom stanovništvu.  Centar je za ove namene tokom 2020-te godine utrošio ukupno 16.000.000 dinara, odnosno prosečno 9.672,65 din po korisniku po jednoj jednokratnoj pomoći, tokom 2021 godine, što Grad Požarevac svrstava u red lokalnih samouprava sa najvišim davanjima po korisniku u RS. „ – dodala je Rajić.

 Grad pokriva i troškove za oko 850 korisnika Narodne kuhinje, a na lokalnom nivou  takođe su obezbeđene i  subvencije za troškove vode i smeća, te se JKP i Vodovodu redovno mesečno dostavljaju spiskovi korisnika stalne novčane pomoći i tuđe nege i pomoći koji takođe ostvaruju ove beneficije.

Pomoć države stanovništvu koje se nalazi u riziku od siromaštva u narednom periodu trebalo bi da ublaži nastanak novog siromaštva, ali i da najugroženije kategorije stanovništva zaštiti od pogoršanja položaja.