Film
„Dara iz Jasenovca“ dobija nastavak
Reditelj Predrag Gaga Antonijević, posle dugog odlaganja, napokon je stao iza kamere u Crnoj Gori kako bi nastavio sa snimanjem projekta „Dara iz Jasenovca“ pod nazivom „Zadarska kristalna noć“.
Proslavljeni reditelj se u ovom projektu bavi srpskim stradalnicima tokom Drugog svetskog rata, ali i sudbinom dece koja su preživela zloglasni Jasenovac. Tim povodom Antonijević je otkrio detalje projekta:
„Film „Dara iz Jasenovca“ se završava tako što Dara i Buda uspevaju da se izbave iz logora, ali mi ne znamo šta se posle užasa koji su preživeli desilo s njima, kakva je bila njihova sudbina, a kroz seriju „Zadarska kristalna noć“ to ćemo ispričati i zaokružiti taj ciklus, što je meni veoma važno“, kaže Antonijević i dodaje:
„Većina srpske dece koja je preživela taj pakao je pokatoličena i podignuta u hrvatskim porodicama. Razdvajali su braću i sestre, i mnogi se više nikada nisu sreli, mnogi nikad nisu saznali odakle su zaista potekli. Zato mi je bilo bitno da se Dara i Buda sretnu posle pet decenija razdvojenosti, jer ćemo kroz njihov susret prikazati šta se sve izdešavalo našem narodu i posle genocida počinjenog nad nama u Drugom svetskom ratu od strane fašističkog NDH.“
Uloga Bude, Darinog brata, koji odrasta u hrvatskoj katoličkoj porodici nakon što ga je iz logora spasila Diana Budisavljević, poverena je Ljubomiru Bandoviću, dok će Daru, koja je kao devojčica u logoru gutala suze gledajući kako mučki ubijaju njenu majku, braću, rođake, komšije, igrati maestralna Mirjana Karanović. Nakon pet decenija brat Hrvat i sestra Srpkinja srešće se u Zadru, gradu u kome se, ne tako davne, 1991, mržnja Hrvata prema Srbima mogla gotovo opipati.
„Taj deo upravo dosnimavamo u Crnoj Gori i verujem da će zadnja klapa pasti za najkasnije mesec dana, a serijal od četiri epizode će se emitovati na Božić sledeće godine“, naveo je reditelj za Espreso.
Razlog što je odustao od prvobitne ideje da se Dara i brat spoje u „Oluji“, pogromu u kome je 250.000 Srba napustilo Hrvatsku 1995, Antonijević navodi želju da ostavi trajno svedočanstvo o rušilačkom pohodu hrvatskih šovinista u Zadru 2. maja 1991, nakon koga su sa Srbi tog prostora gotovo izbrisani.