Knjiga o Kusturici predstavljena u požarevačkoj biblioteci

Goran Gocić je književnik i filmski kritičar, autor studije o Endiju Vorholu, dobtnik NIN-ove nagrade za roman godine (“Tai“), te pisac proznih ostvarenja “Poslednja stranica Britanija“ i “Čovek iz nehata“.

Knjiga o Kusturici je pre više od dve decenije izašla prvo na engleskom jeziku (Wallflower Press, 2001), zatim doživela svoje objavljivanje na srpskom (SKC, 2005), a povodom 50. FEST-a pojavilo se i najnovije izdanje kao zajednički poduhvat kuće Agape Knjiga i Biblioteke grada Beograda.

“Mislim da je ovakvu knjigu mogao samo Goran Gocić da napiše. Ovako kvalitetno, uzvišeno… Imam i objašnjenje za to. On je zapravo vrhunski književnik, novinar, filmski kritičar. Možda baš kroz tu poetsku dušu, jer je napisao jednu knjigu pesama koja se čita i na radio stanicama, ali i u privatnim društvima koja neguju lepu poeziju, kao i kroz jedno izvanredno osećanje života na Balkanu, on je zapravo bio idealan za pisanje ovako uzvišenog dela. Mislim da je Emir Kusturica upravo kroz svoje filmove predstavio čitavom svetu pa i nama, zašto smo mi ovde na Balkanu zapravo privilegovani ljudi. A to je zato što se nismo odrekli radosti života zarad bilo čega što to zasenjuje, svetlucavo, materijalno. Goran Gocić to prekrasno objašnjava u jednom od poglavlja, da je Emir Kusturica umeo da napravi jednu potpunu inverziju. Zapad, naravno, ima velike autore, kao što su Bergman, Lars fon Trir, i sve je to divno i veliko, ali teme koje oni obrađuju i problemi koje njihovi junaci imaju su uglavnom problemi krize identiteta, besmisla života, depresije, sklonosti ka suicidu. Dok Emirovi junaci žive u kartonskim kućama, nestaju im poslednji novci za hranu, ali oni isijavaju neku radost života“, rekao je Aleksandar Gajšek.

“Kusturica je veoma plodan, ima ogroman opus, ima aktivnosti u deset medija i kako to sažeti? Čini mi se da je kod Kusturice spoj istočnjačkog načina života i zapadne tehnologije  jako moćan bio i specijalno potentan. Kad nekako tako rekonstruišete to deluje vrlo jednostavno, ali niko se toga nije setio sve do 80-ih godina prošlog veka. Počeo je taj trend etno muzike, a pre toga ili nije bio autentični folklor ili je sniman na traljav način. Postojali su umetnici koji su umeli da izvuku tu lokalnu boju i neki autentični folklorni znak, ali nisu raspolagali sofistikacijom u formi, odnosno bili su trapavi u formi. Kod autora kao što su Emir Kusturica ili Kjarostami ili Đang Jimou, postoji taj balans između velike sofistikacije u formi, odličnog vladanja zapadnom tehnologijom i tog poznavanja lokalnog kolorita“, rekao je autor knjige Goran Gocić.

O Gocićevoj knjizi sam Emir Kusturica je izneo sledeći utisak: “Impresioniran sam kvalitetom pisanja u ovoj knjizi. Činjenica da je moj anarhični koncept i iracionalni stav spram života racionalizovan u mojim filmovima, veoma je dobra opservacija. Napisani materijal mi je pomogao dok sam, razmišljajući o budućim projektima, ponovo prolazio kroz različite faze svoje karijere“.