Izbori u Srbiji 2022: Uvid u izborni materijal u toku – sastanak Vučića i Đilasa u ponedeljak

Ko će ubuduće voditi glavni grad Srbije još nije jasno, a konačni rezultati biće objavljeni posle ponovljenih izbora saopšteno je iz Gradske izborne komisije.

Dok iz GIK-a kažu da su nepravilnosti utvrđene na četiri biračka mesta, opozicioni predstavnici podneli su mnogo više prigovora i tvrde da izbori treba se ponove na 120, kao i da vladajuća većina preglasava njihove žalbe.

U rešavanje političke krize u glavnom gradu će se, sudeći prema najavama, uključiti i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić i lider opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Srbije Dragan Đilas – čiji je sastanak dogovoren za početak nedelje.

Đilas je prethodno izneo još jednu od opcija – a to je da umesto ponavljanja na određenim biračkim mestima, u Beogradu budu organizovani novi izbori do kraja godine.

Međutim, drugi deo opozicije se protivi ideji da se o tome pregovara sa Vučićem, koji je 3. aprila obezbedio novi predsednički mandat.

U intervjuu RTS-u, Vučić je rekao da je trenutna situacija takva da SNS i SPS imaju 55 mandata u gradskoj skupštini, koliko i svi ostali.

• Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
• Izbori 3. aprila – za šta sve glasa Srbija
• Kako je Živorad Milosavljević 32 godine opstao na čelu opštine Sopot

Kakvi su rezultati?

Prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije, najbolji rezultat na lokalnim izborima postigla je vladajuća Srpska napredna stranka – osvojila je 48 mandata u Skupštini grada Beograda.

Opoziciona koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda osvojila je 26, a opoziciona koalicija Moramo 13 odborničkih mesta.

Socijalistička partija Srbije dobija osam mandata, opoziciona koalicija NADA sedam, a po četiri mandata Srpska stranka Zavetnici i koalicija Dveri/POKS.

Skupština Beograda ima 110 odbornika, za vlast je neophodno najmanje polovina – 56 odbornika.

Nijedna od stranaka i koalicija ne može samostalno da formira vlast, ali bi SNS sa socijalistima imala potrebnu većinu.

I opozicije navode da je zasad izjednačen rezultat i da je odnos mandata 55 prema 55.

Ovi podaci poklapaju se sa procenama posmatračkih organizacija CRTA i CeSID.

Koalicija „Ajmo ljudi“ koju predvodi bivši predsednik Srbije Boris Tadić osvojila je 2,8 odsto glasova i nije prešla cenzus, kao ni Suverenisti sa 2,2 odsto i Srpska radikalna stranka sa 1,6 odsto.

Cenzus nisu prešle ni liste „Nemanja Šarović – za sav normalan svet“ sa 0,6 odsto i Ruski manjinski savez sa 0,4 odsto osvojenih glasova.

Opozicione liste podnele su više od 380 prigovora GIK-u.

Šta se dešava u GIK-u?

Gradska izborna komisija odlučila je u četvrtak da poništi glasanje na četiri izborna mesta u Beogradu.

Na 31 i 49 u Opštini Palilula, 39 u Opštini Stari Grad i 106 u Opštini Čukarica, ponoviće se glasanje za odbornike Skupštine Beograda.

1.Biračko mesto broj 31 u Gradskoj opštini Palilula
2.Biračko mesto broj 39 u Gradskoj opštini Stari grad
3.Biračko mesto broj 106 u Gradskoj opštini Čukarica
4.Biračko mesto broj 49 u Gradskoj opštini Palilula

— CeSID (@CeSIDBeograd) April 7, 2022

Međutim, opozicija je podnela još više od 380 prigovora, i tvrdi da je izbore potrebno ponoviti na mnogo više mesta.

Član izborne komisije Zoran Alimpić u ime liste Ujedinjeni za pobedu Srbije rekao je da je pri otvaranju pet odsto džakova u 15 pronađeno neslaganje onoga što je prebrojao birački odbor i onoga što stoji u zapisniku.

„To nisu prigovori u interesu građana, birača, nego su sredstvo za opstrukciju rada GIK, ostalih izbornih komisija, a pre svega za opstrukciju proglašenja i utvrđivanja volje građana koju su 3. aprila izrazili na svojim izbornim mestima“, rekao je predsednik GIK-a Zoran Lukić.

On je naglasio da je GIK, s obzirom na vrstu i sadržinu tih prigovora, bio u obavezi da izvrši uvid u izborni materijal, odnosno vreće.

Komisija za uvid u izborni materijal od 12 članova formirana je u subotu, saopštili su iz posmatračke misije CRTA.

Uvid u izborni materijal će se vršiti za sva biračka mesta na koje se odnose tvrdnje iz prigovora, a tiču se nedostatka ili nepravilnosti oko izbornog materijala (kontrolni list, potvrde o glasanju, logičko računske greške…)“, navela je CRTA na Tviteru.

Alimpić, međutim, kaže da je odbio da bude član novoofomljene komisije jer „to nema smisla“, ali i da deo opozicije jeste u komisiji.

Prema njegovim rečima, nova sednica GIK-a biće zakazana kada se proces uvida završi.

Iz CRTE kažu da će se na tačan datum ponavljanja izbora čekati do konačne odluke o svim prigovorima.

Šta su rekli Vučić i Đilas?

„Drago mi je da su pregledane stotine džakova i svima je bilo jasno od prvog trenutka kakva je situacija, ali to su dečje bolesti naše demokratije i činjenice da u eri socijalnih mreža morate da se pravdate nekome za rezultate“, rekao je Vučić novinarima u subotu.

Vučić je rekao da su ga u stranci uveravali da će imati komotnu većinu u Beogradu, ali i da ima onih u opoziciji koji „ni za živu glavu“ neće sa nekim drugima iz opozicije.

Dodao da će uputiti poziv Đilasu za sastanak početkom nedelje.

„Đilasa nisam ni čuo ni video godinama“, rekao je Vučić u intervjuu za RTS u četvrtak, i dodao da od tog razgovora ne beži.

Dragan Đilas, koji je godinama bio najčešća meta napada naprednjaka, saopštio je u nedelju da je dobio poziv iz kabineta predsednika Srbije za sastanak u ponedeljak u 16 časova.

Tema razgovora biti rešavanje političke krize u Beogradu, dodao je.

„Naši predstavnici u GIK-u nastavljaju borbu za ponavljanje izbora na određenom broju izbornih mesta, ali treba biti svestan da i u slučaju da do toga dođe, s obzirom na stav pojedinih opozicionih stranaka da neće da sarađuju sa nama, neće biti moguće formirati vlast u Beogradu u skladu sa voljom koju su Beograđani pokazali na izborima“, rekao je Đilas.

Zato je, dodao je, jedino rešenje održavanje novih izbora koji bi „morali da proteknu u drugačijoj atmosferi i bez nepravilnosti, koje su i ovoga puta zabeležene u velikom broju“.

Đilas je prethodno rekao da izbori treba da se ponove na oko 120 mesta u Beogradu, kao i da ukoliko opozicija preuzme vlast u Beogradu morala bi da oroči mandat na šest do osam meseci, kako bi pripremila nove izbore.

Nije isključio ni mogućnost organizovanja protesta.

Šta kažu u opoziciji o Đilasovom predlogu?

Uglavnom su protiv.

Srpska stranka Zavetnici je saopštila da Dragan Đilas nema mandat, niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara sa Vučićem u vezi sa beogradskim izborima.

Iako su novi izbori za Gradsku skupštinu najrealnija opcija, Zavetnici su u saopštenju naveli da postoje zakoni, procedure i institucije, te da to ne može biti predmet dogovora dva čoveka.

Isti stav imaju i u Koaliciji Moramo.

Prethodno su lideri te koalicije organizovali protest u Beogradu, dan posle izbora, tražeći da glasovi budu prebrojavani javno na Radio-televiziji Srbije.

Boško Obradović, koji je na izborima predvodio listu Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije izjavio je za list Nova da će ta koalicija „rado učestvovati“ u smeni vlasti u Beogradu.

On je naveo da su Beograđani na gradskim izborima već smenili dosadašnju vlast Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije koja je, kako je naveo, dobila podršku manje od polovine birača.

„Sada je na opoziciji da se dogovori o formiranju nove vladajuće većine u glavnom gradu“, rekao je Obradović.

Osim liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, i lista Ajmo, ljudi koje predvode Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke, i Dušan Vujošević, trofejni trener košarkaškog kluba Partizan iz Beograda, predali su 102 prigovora.

„Naša lista je prešla cenzus, to ćemo i dokazati, a vlast u Beogradu biće smenjena“, izjavio je posle predaje prigovora Konstantin Samofalov, generalni sekretar SDS-a.

Ima li šanse za listu Ajmo ljudi Borisa Tadića?

Na četiri biračka mesta u Beogradu, na kojima je poništeno glasanje na izborima za gradske odbornike, upisana su ukupno 5.804 birača, a na izbore održane 3. aprila izašlo je 3.050 glasača.

Opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, Moramo, NADA i Dveri dobile su zajedno 1.275 glasova na tim biračkim mestima, a odranije je poznato da listi „Ajmo ljudi“, koja je na ta četiri biračka mesta osvojila 80 glasova, za prelazak cenzusa od tri odsto nedostaje između 1.500 i 2.000 glasova.

To praktično znači da bi lista koju predvodi proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević ostala ispod cenzusa čak i kada bi svi birači tih opozicionih stranaka izašli na ponovljene izbore i glas dali listi „Ajmo ljudi“.

Ako bi posle ponovljenih izbora na jednom broju biračkih mesta lista „Ajmo ljudi“ prešla cenzus od tri odsto, dobila bi tri mesta u odborničkim klupama, a najveću štetu pretrpela bi lista SNS – ostala bi bez dva mandata, pa bi imala 46.

Jedan mandat izgubila bi i koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda, kojoj bi u tom slučaju ostalo 25 odborničkih mesta.

Epilog bi bio sledeći: SNS i SPS imali bi zajedno 54 mandata, dok bi opozicija došla do broja od 56, koliko je neophodno za formiranje gradske vlasti.

Predstavnici liste Ajmo Ljudi su u nedelju podneli žalbu Upravnom sudu zbog izbora u Beogradu – tražeći da se glasanje ponovi na 214 biračkih mesta.

Rezultati izbora u Beogradu u poslednje dve decenije

U poslednje dve decenije vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u Beogradu ne samo četvrtina ukupnog broja birača, već i politički, administrativni, kulturni, ali i turistički centar Srbije.

To se lakše razume kroz jezik novca – Beograd raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.

Ukupan republički budžet za 2022. godinu iznosi 1,516 milijardi dinara, a budžet Beograda je 160 milijardi.

O tom novcu odlučivaće buduća vlast u prestonici.

19. septembra 2004. U Beogradu su održani prvi neposredni izbori za gradonačelnika.

Čelnik prestonice nije odabran u prvom krugu, a u drugi su ušli Nenad Bogdanović ispred Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada kao predstavnik Srpske radikalne stranke.

Pobedio je Bogdanović i vodio Beograd do smrti 2007. godine.

Izlaznost je u prvom krugu 34,6, a u drugom 32 odsto.

11. maj 2008. Gradonačelnik Beograda nije biran direktno, već preko odbornika u Skupštini grada, kao i danas.

Na tim izborima pobedio je današnji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, tada kao kandidat DS sa osvojenih 38,9 odsto glasova i on postaje gradonačelnik.

Na drugom mestu je ponovo bio radikal Aleksandar Vučić sa 34,7 odsto podrške.

U Skupštinu grada ušle su i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, sa 11 odsto podrške, Liberalno demokratska partija sa 6,8 odsto i SPS-PUPS-JS 5,2 odsto.

Izlaznost je bila 59,6.

6. maj 2012. Pobedu odnosi DS Dragana Đilasa sa 36,7 odsto osvojenih glasova, a na drugom mestu je ponovo bio Vučić, ali ovog puta kao predstavnik koalicije okupljene oko nove Srpske napredne stranke.

SNS u Beogradu tada osvaja 26,8 odsto glasova, a cenzus su prešli i socijalisti sa 9,5 odsto podrške i DSS sa 7,8 odsto glasova.

Izlaznost je bila 54,18.

• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
• SPS – „način života“ ili „stranka devedesetih“
• Demokrate i socijalisti – dva lica srpskih stranaka

16. marta 2014. Zajedno sa vanrednim parlamentarnim, održani su i vanredni lokalni izbori u Beogradu.

Tada je pobedila lista SNS predvođena Zoranom Mihajlović osvojivši 43,6 odsto glasova, na drugom mestu je bio DS Dragan Đilasa sa 15,7 odsto podrške, a na trećem socijalisti sa 11,4 odsto glasova.

U odborničke klupe te godine seli su i DSS Aleksandar Popovića koji su osvojili 6,39 odsto glasova.

Izlaznost je bila 50,68.

4. marta 2018. Naprednjaci su zabeležili najubedljiviju pobedu sa osvojenih gotovo 45 odsto glasova.

Na drugom mestu ponovo je bila lista predvođena Đilasom sa 18,9 odsto glasova, zatim grupa građana na čelu sa vaterpolistom i političarem Aleksandrom Šapićem sa 9,04 odsto.

Cenzus je tada prešla još samo koalicija SPS-JS sa 6,13 odsto podrške.

Izlaznost je bila 51 odsto.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]