Šta pokazuje negativni i 'nikad nebitniji' izveštaj Evropske komisije o Srbiji

Negativne ocene, a optimistične poruke.

Tako bi ukratko mogla da se opiše atmosfera u kojoj je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat 5. novembra predao Godišnji izveštaj Evropske komisije u ruke Bojani Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) u ovoj državi.

Dok se u prethodnim izveštajima najčešće govorilo o nedostatku napretka, sada je ustanovljeno „nazadovanje" u čak četiri oblasti, što je najveći broj takvih ocena u jednoj godini od 2014, kada je Srbija postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

U periodu od septembra 2025. do istog meseca ove godine, Srbija je, što nijedna druga kandidatkinja nikad nije, nazadovala i u prethodno zatvorenom pregovaračkom poglavlju obrazovanja i kulture.

„Pozdravljamo spremnost i ambicije pobedničke liste da demokratiju i vladavinu prava stavi u srž svoje politike - upravo su to problemi koji su sputavali put Srbije ka EU“, rekao je fon Bekerat, uprkos nepovoljnim rezultatima izveštaja.

„Spremni smo da podržimo novu vladu u novim reformama - ne zbog Brisela, već zato što su to tražili građani Srbije“, dodao je.

Iz Studentske liste, koja bi posle izborne pobede trebalo da formira novu vladu, najavili su da su spremni da sarađuju sa Briselom, da se bore za evropske vrednosti i zatvore sve klastere u pregovorima, ali su najavili i održavanje referenduma o pristupu EU kada te zadatke završe.

Ovogodišnji izveštaj o Srbiji je „nikad nebitniji", jer se odnosi na period prethodnog režima, ocenjuje Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike (CEP), za BBC na srpskom.

Subotić je u Briselu pratio predstavljanje izveštaja o 10 zemalja kandidatkinja za članstvo.

„Ključna stvar je zapravo saopštenje Komisije - ono je zagledano ka ostatku 2026. i 2027. i tu se konstatuje da su izbori dali novoj vladi 'snažan mandat za reforme' i da će dalji napredak zavisiti od njene spremnosti da preokrene negativne trendove", kaže politikolog.

Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, poslala je optimistične poruke Srbiji, uprkos negativnom izveštaju Komisije:

Od 'đaka ponavljača'...

Evropska komisija zapazila je „sve veću polarizaciju u društvu“, nazadovanje u „nekoliko osnovnih oblasti“, „korupciju i rizik od zarobljavanja države“, saopštio je fon Bekerat.

Srbija je nazadovala po pitanjima slobode izražavanja i medija, obrazovanja i kulture, reforme javne uprave i spoljnih ekonomskih odnosa.

Nije bilo napretka u drugim oblastima vladavine prava, usklađivanja spoljne politike po pitanju odnosa prema ruskoj agresiji u Ukrajini i odnosa sa Prištinom, dodaje se u saopštenju Komisije.

Srbija „nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pristupnim pregovorima", rekla je Bojana Selaković prilikom predstavljanja izveštaja u Beogradu.

Zemlja je, kako kaže, blizu da postane „đak ponavljač", aludirajući na mogućnost da se ponovo otvore neka zatvorena poglavlja.

Obrazovanje i kultura „su poglavlja koja se prva privremeno zatvaraju - i tu smo uspeli da pokvarimo stanje", objasnila je Selaković.

„Ali sve to pokazuje intenciju prethodne vlasti koja nije želela da vodi Srbiju ka članstvu u Evropskoj uniji", smatra ona.

Srbija je tokom prethodnih godina imala „neverovatan broj problema, koji je nastavio da se gomila i dostigao vrhunac tokom prethodne dve, a posebno tokom prošle godine", podseća Strahinja Subotić.

EK je sada pokazala da takvo stanje „više nije moglo da se toleriše", iako obično u takvim okolnostima uglavnom registruje „nedostatak napretka" umesto nazadovanja, ističe on.

„Ovo je odraz i diskusija u Savetu Evrope da neka zatvorena poglavlja sa Srbijom treba otvoriti.

„To bi tek bio presedan, možda i preveliki zalogaj za EU", dodaje.

... Do prilike za preokret

Dok poruku iz samog dokumenta vidi kao „itekako jasnu", Subotić veruje da se sa promenom vlasti u Beogradu otvara mogućnost za preokret.

„Mogu da se naprave iskoraci koje nismo videli još od kada je Srbija otvorila pregovore 2014", ocenjuje istraživač Centra za evropske politike.

Optimistične poruke imala je i Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.

Ona je tokom predstavljanja izveštaja 4. novembra u Briselu ukazala da je Srbija jedna od najusklađenijih zemalja sa evropskim zakonodavstvom među kandidatima, uprkos negativnom izveštaju.

„Sada Srbija ima priliku za novi početak, da okrene stranicu, ojača institucije i temeljna prava i preduzme neophodne korake na putu ka priključenju“, istakla je Kos.

I Fon Bekeret je u Beogradu poručio da Srbija „ispunjava tehničke mere za otvaranje Klastera 3", ali da tokom prethodne godine nije bilo napretka.

Ima i onih koji u ovakvom pristupu Evropske komisije ne vide doslednost, te smatraju da Brisel nije dovoljno konkretnih koraka preduzeo prema odlazećem režimu u Srbiji, iako su kritike redovno stizale.

Uloga Evropske komisije je da bude „motor proširenja" i pruži „tehničku podršku" svim zemljama koje su, makar i samo formalno, kandidatkinje za članstvo, objašnjava Subotić.

„Ta tehnička podrška je uvek tu, bez obzira da li je režim hibridan ili demokratski, ali je pogrešno poistovetiti je sa blanko podrškom", dodaje.

Podseća da su za Srbiju i dalje zamrznuta sredstva iz Plana rasta, kao i da je Evropski parlament „jasno i glasno identifikovao sve ključne probleme u Srbiji", dok su države članice imale različite stavove u skladu sa njihovim interesima.

Sa promenom vlasti u Beogradu vidi mogućnost da se Srbija vrati na pravi kolosek evrointegracija, sa kojeg je pre nekoliko godina skrenula, pa je od lidera otišla na začelje tabele Zapadnog Balkana.

„Aktivno se radi na obnavljanju statusa država predvodnica na tom putu, pa bismo u ovo vreme sledeće godine mogli da govorimo o tome da Srbija dobije sopstvenu Mapu puta ka članstvu, koju su nedavno dobile Albanija i Crna Gora", zaključuje Subotić.

Crna Gora je na putu da postane članica EU 2028. godine, a Albanija je nedavno otvorila sva pregovaračka poglavlja i ubrzava tempo pristupanja.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta je mapa puta ka EU i gde je Srbija
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Spoljna politika Studentske liste: Šta može da se promeni
• Kancelarija EU tužiteljke Koveši: Istraga o novosadskoj stanici i dalje u toku
• Gde je nestala Evropska unija iz predizborne kampanje u Srbiji
• Nedelja EU diskusije o Srbiji: Drugačiji pogledi Evropske komisije i parlamenta
• Kako se u Srbiji koriste fondovi Evropske unije