Dva scenarija ako Srbija ne dobije budžet do kraja godine

Srbija ima novu dominantnu političku silu, ali i staru vlast i raspuštenu skupštinu, što znači da će se na veće promene u zemlji još čekati.

Vremena u nekim oblastima ima, ali jedna od njih nije budžet, jer rok za usvajanje plana za državnu kasu za 2027. ističe 20. decembra ove godine, piše u Zakonu o budžetskom sistemu.

„Nacrt budžeta će zavisiti od zatečene štete u javnim finansijama zemlje koja se u ovom trenutku još ne može tačno predvideti", kaže ekonomista Dejan Šoškić, kandidat Studentske liste koja je pobedila na parlamentarnim izborima, za BBC na srpskom.

„Imamo timove za to, ali još nismo preuzeli vlast", dodaje.

Dok novi poslanici ne sednu u skupštinske klupe, za šta je rok 30 dana od objavljivanja konačnih izbornih rezultata, a potom i dok se ne formira nova vlada, ne može se govoriti o preuzimanju vlasti.

Javne finansije su „i dalje stabilne" uprkos političkim promenama, a Srbija redovno isplaćuje plate u javnom sektoru i penzije „po planu", izjavio je ministar finansija Siniša Mali televiziji Tanjug.

„Ljudi ne treba da brinu", dodao je.

Usvajanje novog budžeta ne bi trebalo očekivati do 20. decembra, čak i u slučaju da je odlazeća vlast pripremila nacrt, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, za BBC na srpskom.

„Verovatnije je da će se ići na privremeno finansiranje.

„To znači da bi se tokom prva tri meseca naredne godine izvršenje budžeta zasnivalo na realizaciji prošlogodišnjeg budžeta u istom periodu, pa da onda u tom tromesečju usvoje budžet za 2027", objašnjava ekonomista.

Budžet Srbije usvaja se za jednu fiskalnu godinu koja traje od 1. januara do 31. decembra.

Kada skupština ne donese budžet u roku, vrši se privremeno finansiranje najduže u prva tri meseca fiskalne godine, piše u zakonu.

Odluku o privremenom finansiranju donosi vlada, koja je sada u tehničkom mandatu.

Privremeno finansiranje može da bude produženo za još tri meseca, ako novi budžet ne bude donet ni do 15. marta.

Šta je privremeno finansiranje?

Privremeno finansiranje „nije ništa neobično, a posledice ne bi bile naročito dramatične, ni značajne", naglašava Milojko Arsić.

Isplata plata i penzija ne bi bila ugrožena i ona „nema veze" sa time da li će budžet biti usvojen do 20. decembra, napominje.

„Prihodi idu prema poreskim propisima, nezavisno od budžeta, vlada verovatno neće menjati poreske stope, a plate i penzije će biti redovno isplaćivane iz tih prihoda", objašnjava profesor.

Primena privremenog finansiranja bi, kako dodaje, značila da jedino ne bi bilo moguće povećanje plata i penzija u tom kratkom periodu.

U toku privremenog finansiranja Srbija neće izdavati garancije i neće se zaduživati za nove projektne zajmove, propisuje zakon.

Vlada u tom vremenskom periodu neće menjati rashode, niti ekonomsku politku u odnosu na prethodnu godinu, kaže Arsić.

„Ali joj to vreme služi za kreiranje budžeta kojim bi u ostatku godine omogućila da se realizuju prioriteti i politike nove vlasti", dodaje.

Da li je Srbija ranije imala ovakvu situaciju?

Srbija je nekoliko puta imala privremeno finansiranje, prevashodno kada su izbori bili krajem ili početkom godine.

Poslednji put se to desilo početkom 2007. godine.

Ni sada „neće biti ugroženo funkcionisanje privrede i društva zbog proceduralnih razloga", kaže Arsić.

„U slučaju nekih vanrednih troškova, oni mogu da budu pokriveni budžetskom rezervom", dodaje.

U programu Studentske liste najavljeno je da će se budžetska rezerva vratiti na „dva odsto prihoda" države i koristiti za „nepredviđene okolnosti, a ne za stavke koje namerno niko nije želeo da ubaci u budžet".

„Neće se više koristiti za troškove koji su mogli da budu isplanirani, niti za redovne programe udruženja, verskih zajednica, sportskih klubova i lokalnih samouprava", navode.

• Pet stvari koje treba da znate o budžetu Srbije za 2026. godinu
• Budžet Srbije za 2025: Usvajanje bez rasprave, najviše novca za EXPO
• Koliko se budžet Srbije za 2024. godinu razlikuje od prethodnih

Mogući scenariji

Prvi, manje realan, bio bi da zakon o budžetu bude donet do 20. decembra.

To podrazumeva da bi u narednih 45 dana trebalo da budu: objavljeni konačni izborni rezultati, da se konstituiše skupština i formira vlada, da Ministarstvo finansija napravi nacrt budžeta i prihvati ga vlada i potom da ga podnese skupštini na usvajanje.

Najrealniji scenario je da posle tri meseca privremenog finansiranja Srbija dobije novi budžet, jer je to dovoljno vremena za „temeljnu reviziju budžeta", smatra Arsić.

Pretpostavlja da će nova vlast hteti da izvrši promene ukoliko joj odlazeća ostavi pripremljen nacrt budžeta.

Iz Ministarstva finansija do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara da li je nacrt novog budžeta pripremljen.

„Postoji i hipotetička mogućnost da nova vlast uradi samo manje ispravke nacrta koji je prethodna vlast verovatno pripremila, pa da onda tokom godine uradi rebalans.

„To je stvar političkog izbora", zaključuje Arsić.

https://www.youtube.com/watch?v=ijcuKmkTJGM

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako javni dug Srbije utiče na vaš novčanik
• Jeste li finansijski pismeni: Kako i na šta trošite novac
• Kako dijaspora čuva budžet rođaka na Balkanu
• Pet izazova pred Studentskom listom
• Studentska lista: Potreban dugogodišnji gasni aranžman sa Rusijom, cene goriva možda skoče
• Ko i koliko novca mora da vrati u budžet posle izbornog brodoloma