Kada dugovi zastarevaju: Rokovi nisu isti za sve, a obična opomena ne prekida zastarelost

Zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kojem je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze. Prema članu 360 Zakona o obligacionim odnosima, zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, ali je važno da se sud na zastarelost ne obazire ako se dužnik na nju nije pozvao.

Rok zastarelosti, po pravilu, počinje da teče prvog dana nakon dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, a nastupa istekom poslednjeg dana zakonom određenog roka.

Kada počinje i kako teče zastarelost?

Zastarelošću prestaje pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze, odnosno naplatu duga. Zastarelost nastupa istekom zakonom propisanog roka u kojem je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze. Sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti, već samo ako se dužnik na nju pozove.

Zastarelost počinje da teče prvog dana nakon dana kada je poverilac stekao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Kod dugova po računima, to je prvi naredni dan nakon datuma dospelosti, odnosno isteka roka za plaćanje navedenog na računu. Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom propisanog roka.

Prilikom računanja roka zastarelosti uzima se u obzir i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika. Rok zastarelosti ne može se pravnim poslom produžiti ili skratiti u odnosu na zakonom propisani rok, niti se može ugovoriti da zastarelost određeno vreme neće teći.

Deset godina je opšti rok, ali za mnoge dugove važe kraći rokovi

Opšti rok zastarelosti iznosi deset godina, ukoliko zakonom nije određen neki drugi rok, propisuje član 371 Zakona o obligacionim odnosima.

Za pojedina potraživanja predviđeni su znatno kraći rokovi. Tako kamate i druga povremena davanja zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa. Isti rok važi i za zakupninu, bez obzira na to da li je ugovoreno periodično plaćanje ili plaćanje u jednom ukupnom iznosu.

Trogodišnji rok odnosi se i na međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. Zastarevanje se računa odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

Za pojedine račune za komunalne usluge rok zastarelosti iznosi samo godinu dana. To se odnosi na potraživanja za isporučenu električnu i toplotnu energiju, gas i vodu, kao i za dimničarske usluge i održavanje čistoće, kada su usluge izvršene za potrebe domaćinstva. Jednogodišnji rok važi i za određena potraživanja pošte, telegrafa i telefona, radio i televizijskih stanica, kao i pretplate na povremene publikacije.

Posebno je uređena i zastarelost prava iz kojeg proizlaze povremena potraživanja. Ono zastareva za pet godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja nakon kojeg dužnik nije vršio davanja. Izuzetak je pravo na zakonsko izdržavanje, koje ne može zastariti.

Za naknadu štete rok počinje od saznanja

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje ju je prouzrokovalo. U svakom slučaju, zastarelost nastupa pet godina od nastanka štete.

Ako je šteta nastala povredom ugovorne obaveze, primenjuje se rok zastarelosti koji važi za tu obavezu. Posebno pravilo postoji i za štetu prouzrokovanu krivičnim delom, kada se, pod zakonom predviđenim uslovima, primenjuje duži rok zastarelosti krivičnog gonjenja.

Obična opomena ne prekida zastarelost

Zastarelost se prekida kada dužnik prizna dug, izričito ili posredno, na primer delimičnom otplatom, plaćanjem kamate ili davanjem obezbeđenja.

Prekid nastupa i podizanjem tužbe, kao i drugom radnjom poverioca pred sudom ili drugim nadležnim organom, preduzetom radi utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Međutim, samo slanje opomene nije dovoljno. Član 391 Zakona o obligacionim odnosima propisuje da za prekid zastarelosti nije dovoljno da poverilac dužnika pismeno ili usmeno pozove da ispuni obavezu.

Kada do prekida dođe, rok počinje da teče iznova, a vreme proteklo pre prekida ne uračunava se u novi rok. Ipak, zakon predviđa i situacije u kojima se smatra da prekida nije bilo, između ostalog kada poverilac odustane od tužbe ili kada njegov zahtev bude odbačen ili odbijen.

Postoje i okolnosti u kojima zastarelost ne teče

Zakon predviđa i zastoj zastarelosti, odnosno situacije u kojima rok određeno vreme ne teče. To se, između ostalog, odnosi na potraživanja između bračnih drugova, roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, kao i između lica koja žive u vanbračnoj zajednici dok ta zajednica postoji.

Zastarevanje ne teče ni za vreme tokom kojeg poverilac zbog nesavladivih prepreka nije mogao sudskim putem da zahteva ispunjenje obaveze. Kada takva prepreka prestane, rok nastavlja da teče, a vreme proteklo pre zastoja uračunava se u zakonom određeni rok.

Priznanje zastarelog duga može imati pravne posledice

Prema članu 366 Zakona o obligacionim odnosima, pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se odricanjem od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.

Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo da zahteva povraćaj onoga što je dao, čak ni ako nije znao da je obaveza zastarela.

Kada zastari glavno potraživanje, zastarevaju i sporedna potraživanja, poput kamata, plodova, troškova i ugovorne kazne. Ipak, ako je potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom, poverilac se pod zakonom propisanim uslovima može namiriti iz opterećene stvari, iako je potraživanje zastarelo. To ne važi za zastarele kamate i druga povremena davanja.

Zato se pitanje zastarelosti ne može posmatrati samo kroz vreme koje je proteklo od nastanka duga. Važno je o kakvom je potraživanju reč, kada je poverilac stekao pravo da zahteva ispunjenje, koji zakonski rok se primenjuje i da li je u međuvremenu došlo do prekida ili zastoja zastarevanja.