'O krvavim nogama, hibridnom režimu i padu Vučića': Srđa Popović za BBC

U godini koju su obeležile izborne utakmice i protesti Generacije Z širom sveta, Srbija je dobila jednu od ključnih uloga, a studentski pokret epitet glavnog igrača.

Talas generacijskih, antikorupcijskih protesta nije počeo u Srbiji, ali biće upamćen jer je, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, doveo do smene vlasti, a pokret koji ga je predvodio pretočio ih je u političku moć i formiraće novu vladu.

„U svetu postoji talas mobilizacije mladih - brz je, razoran, dovodio do rušenja vlada, ali do sada nije imao nastavak. E, u Srbiji smo dobili nastavak.

„Odluka da posle 15. marta 2025, iako nije bilo nikakvih ustupaka vlasti, studenti formiraju listu i odluče da izađu na izbore je strateški izuzetno pametna", kaže Srđa Popović, jedan od osnivača pokreta Otpor i organizatora demonstracija 5. oktobra 2000. u Beogradu koje su dovele do političkih promena.

Posle 14 godina na vlasti, Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka će u opoziciju, a Studentska lista će formirati novu vladu.

Studentski pokret, a za njim i Studentska lista, nastali su iz protesta posle urušavanja nadstrešnice železničke stanice kada je poginulo 16 ljudi u novembru 2024. u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji.

„Bilo je u istoriji slučajeva da su studentske liste ulazile u skupštinu, Viktor Orban (bivši mađarski premijer) je tako počeo da gradi političku karijeru kada je bio liberal.

„Ali ne znam slučaj da su dobili izbore i sad smo došli u situaciju da ceo svet gleda i kaže: 'U bre, pa ovo može'", rekao je Popović u razgovoru za BBC na srpskom.

Anatomija kampanje i tri zlatna elementa

Parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su 9. septembra, a zvanična kampanja trajala je mesec i po dana.

Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, studentski pokret se efikasno uobličavao i postao je nova politička pesnica.

Izbori su, pre svega, matematika, ukazuje Popović koji u Sjedinjenim Državama vodi organizaciju Canvas (Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije).

„Kad sam video redove u pola sedam ujutru, znao sam će izlaznost biti istorijska.

„To je prva velika lekcija - ništa kao velika izlaznost ne plaši autoritarne režime gde imaš kontrolisane medije, kupovinu glasova, ali još možeš da promeniš vlast glasanjem", objašnjava.

Izlasnost na oktobarskim izborima u Srbiji bila je oko 69 odsto, najviša u poslednjih 20 godina.

Više ljudi je izašlo na izbore samo 1990. i 2000, oko 71 odsto.

Popović je bio jedan od ključnih igrača tima pokreta Otpor i koalicije Demokratske opozicije Srbije koji je u kampanji za izbore 2000. radio na povećanju izlaznosti.

Epilog je bio pad Slobodana Miloševića, dugogodišnjeg autoritarnog lidera.

„Tada smo znali da je on imao maksimalno dva miliona glasova - 1,8 miliona sigurnih glasova i da manipulacijama uzme još oko 200.000 na Kosovu, na kojem opozicija nije imala kontrolore.

„Suštine tadašnjih kampanja 'Gotov je' i 'Vreme je' bila je da izađe četiri miliona i jedan glas, da izvedemo više nego što može da se pokrade", priseća se.

Ako je povećanje izlaznosti prvi od tri uslova za polaganje ovog izbornog ispita, drugi je bio formiranje organizacije.

Poslednjih godina postoji mnogo pokreta koji mogu da mobilišu mase putem društvenih mreža i zahvaljući događajima koji su „okidači", poput ubistva Džordža Flojda u SAD 2020, ili pada nadstrešnice u Novom Sadu, govori Popović.

„Kako da od više stotina hiljada ljudi na Slaviji u martu 2025. napraviš sistem sa 35.000 obučenih ljudi, kontrolora i mobilnih timova.

„Ako se boriš protiv mašine i ti moraš da imaš mašinu", kaže.

Predizborna kampanja vodila se intenzivno i na društvenim mrežama, što je postao jedan od glavnih oblika političke komunikacije u poslednjoj deceniji.

I u tome se Srbija ove jeseni nije razlikovala od ostatka sveta.

Ono što jeste bilo drugačije, a uticalo je na ishod izbora, fizička kampanja od vrata do vrata.

I SNS je organizovao skupove po Srbiji, ali uglavnom u halama i na trgovima.

Studentski pokret u Srbiji je oživeo„analognu kampanju, te šetnje, vožnje bicikala, deljenje ustava u svakom selu".

„Ta ideja da se ode direktno kod birača, pogotovo u mesta koja su uporišta tvog protivnika i nema društvenih mreža - to je treće zlato", objašnjava Popović.

Slično je bilo u kampanji za predsednika tadašnje SR Jugoslavije u leto i jesen 2000, kada se tadašnja opozicija borila protiv vladajućih Socijalističke partije Srbije (SPS), Jugoslovenske levice (JUL) i Srpske radikalne stranke (SRS), čiji je funkcioner tada bio Aleksandar Vučić.

„Ima li smo četiri iznajmljena kombija, od kojih se jedan raspao, i svaki put bi putovali po jedan profesor univerziteta, glumac, nezavisni novinar i vatreni govornik, poput Ivana Marovića ili Branka Ilića", priseća se Popović.

Cilj im je bio do obiđu što više manjih mesta u Srbiji.

Ono što je za Popovića i njegov tim pre 26 godina bio kombi, za pristalice i kandidate Studenske liste to je bio bicikl, ali i tabani - više puta su pešačili po celoj Srbiji, trčali su maraton do Brisela i vozili bicikle do Strazbura, francuskog grada u kojem je sedište Evropskog parlamenta, tražeći podršku Evrope.

„Za to moraš da okrvaviš noge. Instagram je lak. Ovo je teško, neprijatno, hladno i neko može da te pljune", slikovit je Popović.

Nestanak partija i demokratski populizam

Oktobarski izbori, pored smene vlasti, predstavljali su i svojevrsno političko čistilište u Srbiji.

Osim SL i SNS, u parlament su ušli još samo predstavnici nacionalnih manjina.

Prvi put od 1990. u skupštinske klupe neće sesti Socijalistička partija Srbije, nastala još početkom 1990-ih, a neće biti ni opozocionih stranaka koje nisu podržale studente.

„Autoritarni, hibridni režimi su maestralni u uništavanju opozicije, zavađanju stranaka, sprečavanju koalicija", analizira Popović.

Činjenica da se studentski pokret nije ideološki profilisao i izjasnio po mnogim pitanjima unutrašnje i spoljne politike za kritičare ove liste bila je dokaz populizma.

Za pristalice SL, nije trenutak za ideološka izjašnjavanja u podeljenom društvu u Srbiji.

Pogrešno je uvek izjednačavati populizam sa nečim lošim, smatra Popović.

„Zanimljivo je videti mogu li demokratske ideje da postanu popularne.

„U pokret su uključili aktere sa različitim idejama što je retko jer društvene mreže dominiraju i uglavnom trpaju ljude u onlajn prostore gde slušaš istomišljenike, a ne čuješ druge", kaže Popović.

Težak posao i podele

Studentska lista će imati 140, SNS 103 od ukupno 250 mandata u novom sazivu Skupštine Srbije, prema podacima posmatračke organizacije Crte.

Aleksandar Vučić najavio je da će SNS biti žestoka opozicija.

„Rano je za procene kakav će biti odnos ove dve grupe u skupštini, kao i kakva je dalja sudbina SNS kao stranke, hoće li recimo početi da se osipa kao Orbanov Fides u Mađarskoj", ocenjuje Popović.

Fides, stranka Viktora Orbana, Vučićevog saveznika, u aprilu je izgubila izbore i svrgnuta je sa vlasti posle 16 godina.

Trijumf Studentske liste verovatno će pokrenuti široke institucionalne i političke promene usmerene na borbu protiv korupcije, vladavinu prava i bolje javne usluge, procenjuje konsultantska grupa Teneo Global Research.

„Nije samo pitanje šta će poslanici većine da urade u skupštini, a šta će vlada da reformiše", ističe Popović.

Srbija je, pokazala je to i kampanja kao i neretki verbalni, nekad i fizički sukobi, podeljena u dva tabora.

Podseća često na dva tabora koji često razmišljaju navijački i važnije im je od koga dolazi neka politika, a ne kakva je.

„Nećeš da aplaudiraš protivničkom igračku koji ti je dao gol sa 35 metara najefektnijim šutem u istoriji fudbala, jer je protivnički igrač.

„Osvajanje sredine u političkom smislu je zaboravljeno, ali sada imamo putokaz", zaključuje Popović.

A Srbija, sva je prilika, počinje sasvim novu političku utakmicu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rezultati izbora 2026: Apsolutna većina Studentske liste u Skupštini Srbije
• Pet izazova pred Studentskom listom
• Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena
• Dani kad je Srbija stala - generalni štrajk kao uvod u 5. oktobar
• Pobednici izbora koje su podržali studenti traže ostavke svih u Srbiji
• 'Problem Srbije je što nije imala 4. oktobar': Ivan Marović, bivši lider Otpora, za BBC