Zašto birači vole pobednike: Fenomen priklanjanja većini

Efekat priklanjanja pobedniku

Jedno od mogućih objašnjenja možemo pronaći u teoriji partijske identifikacije i fenomenu poznatom kao "bandwagon effect", odnosno efektu priklanjanja pobedniku. Reč je o pojavi u kojoj deo građana svoju podršku usmerava ka političkoj opciji koja pobeđuje i koja u datom trenutku deluje kao dominantna društvena i politička snaga.

Sličan obrazac mogao se uočiti i tokom ranijih političkih prelomnih trenutaka u Srbiji. Nakon pobede Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima 2000. godine, Demokratska opozicija Srbije (DOS) ostvarila je ubedljivu pobedu na decembarskim parlamentarnim izborima. S druge strane, nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012. godine, Srpska napredna stranka nije osvojila dovoljno poslaničkih mandata da samostalno formira vladu, već je vlast formirala u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS). Tek nakon izbora 2014. godine SNS je osvojio parlamentarnu većinu i uspostavio dominantnu poziciju u političkom sistemu.

Konformizam i potreba za pripadanjem

U političkoj psihologiji ovaj fenomen može se objasniti i konformizmom. Naime, postoji deo biračkog tela koji nema čvrstu partijsku ili ideološku identifikaciju. Njihova politička opredeljenja nisu nužno zasnovana na dugoročnim uverenjima, već mogu zavisiti od toga ko u datom trenutku uživa najveću podršku i raspolaže najvećom moći. Priklanjanje pobedniku tako može biti posledica potrebe za društvenom pripadnošću, sigurnošću i povezanošću sa dominantnom grupom, ali i sklonosti da se podrška pruži onima koji se doživljavaju kao moćni i uticajni.

Zato promena javnog raspoloženja nakon izborne pobede ne mora nužno da znači i dubinsku promenu političkih stavova. Ponekad je reč o prilagođavanju novom odnosu političkih snaga, a ne o prihvatanju drugačijih ideja i vrednosti. Možda je upravo u tome jedan od ključeva za razumevanje političkih promena u Srbiji.

O ovom fenomenu, odnosno o priklanjanju aktuelnoj vlasti, govori i profesor Zoran Stojiljković u knjizi Partijski sistem Srbije:

„Sa smenom vlasti dolazi i do značajnih promena izborne orijentacije. Razlozi su pragmatske prirode. S obzirom na to da infiltriranje politike u sve druge sfere života, posebno privredu, od priklanjanja dominantnoj politici očekuju se izvesne beneficije. Obim i nivo manifestovanja ove pojave zavise dosta od toga koji nivoi vlasti imaju presudan uticaj na egzistencijalna pitanja određene grupe birača. Tako, na primer, radnici privrednih giganata čije rukovodstvo direktno postavlja Vlada menjaće orijentaciju u pravcu dominantne opcije na nacionalnom nivou.“

Između političkog oportunizma i promene uverenja

U javnosti već postoji bojazan da bi pojedini članovi dojučerašnje vladajuće stranke mogli da pređu u redove nove političke opcije. Takve bojazni nisu bez osnova, imajući u vidu primere iz prethodnih godina, kada su članovi opozicionih partija prelazili u Srpsku naprednu stranku, a potom postajali među najglasnijim zagovornicima režima.

Ipak, važno je razlikovati stranačko „preletanje“ od promene političkog opredeljenja pojedinaca. Nije svaka promena stava izraz oportunizma, niti se ljudima koji su ranije podržavali vlast može osporiti pravo da promene mišljenje. Sasvim je legitimno da neko ko je glasao za aktuelnu vlast, suočen sa neispunjenim obećanjima i izneverenim očekivanjima, odluči da podrži Studentsku listu.

Pritom, ne treba zaboraviti ni one koji možda nikada nisu javno iskazivali svoje neslaganje, ali su ga pokazivali kroz konkretne postupke. To su ljudi koji su odbijali da odlaze na stranačke skupove, da budu sigurni glasovi ili da javno iskazuju podršku, neretko rizikujući sopstvenu egzistenciju. Njihov doprinos možda nije vidljiv na društvenim mrežama, ali to ga ne čini manje značajnim. Ponekad je takav čin mnogo snažniji od objave na Instagramu.

Promena sistema podrazumeva i demokratsku kulturu

Promena sistema, međutim, ne podrazumeva samo smenu političkih aktera već i izgradnju demokratske političke kulture. To znači poštovanje različitosti, slobodu mišljenja i pravo na drugačiji stav, bez obzira na to da li nam se on dopada ili ne. Upravo zato je važno da se politički oportunizam ne poistovećuje sa legitimnom promenom uverenja, ali i da se ne dozvoli da stranačko "preletanje" postane prihvatljiv obrazac političkog ponašanja.

Licemerno je govoriti o promeni sistema, a istovremeno ne dozvoljavati drugačije mišljenje. Sloboda govora mora se poštovati čak i onda kada se sa izrečenim stavovima duboko ne slažemo.

Zato vredi ponoviti misao koja se često pripisuje Volteru: „Ne slažem se sa onim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to kažeš.“