Kako su pred mojim očima sa vlasti odlazili Vučić, Orban i Đukanović

Sve smene vlasti liče jedna na drugu, ali svaka je izvedena na svoj način.

Ova parafraza uvodne rečenice romana „Ana Karenjina" Lava Tolstoja zatvorila je moj krug izveštavanja sa izbora na kojima su redom smenjivani dugogodišnji režimi zemalja jugoistoka Evrope.

Crnogorci su se 2020. opredelili za tri opozicione kolone, Mađari 2026. godine za snažnog vođu i partijsku organizaciju Petera Mađara i Tise, a Srbija iste jeseni za studentski pokret bez lidera i ranijih političkih partija.

Ipak, ova tri ključna momenta istorije svake od zemalja povezuje jedan, ali važan izborni detalj.

Krupnim promenama prisustvovao sam kada su na izbore birači izlazili u ogromnom broju: od oko 75 odsto u Crnoj Gori, preko gotovo 80 odsto u Mađarskoj, do za Srbiju nezabeleženih 70 odsto.

Priznajem, izbori jesu posebna vrsta novinarske strasti i adrenalina.

O izborima koji menjaju tok istorije jednog društva da i ne govorim.

A bilo je takvih i ranije.

Srbija, 2026.

Kada je Boris Tadić 2012. godine izgubio predsedničke izbore od Tomislava Nikolića, stajao sam kao novinar tadašnje televizije B92 na nekoliko metara od lidera demokrata dok je izgovarao rečenicu „Vidimo se u nekom drugom filmu".

Dobro sam upamtio taj trenutak.

Teško je bilo i pretpostaviti da će film potrajati više od 14 godina, a da će u njemu glavni protagonisti dolaziti samo iz Srpske napredne stranke (SNS).

Za nas je to, od pokretanja BBC News na srpskom u martu 2018, značilo da nam se zvaničnici retko javljaju na telefon, na pitanja upućena mejlom odgovori često nisu stizali.

Ništa drugačije nije bilo ni u kampanji za ove izbore: na pozive vrhu naprednjaka na intervju Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića ili Ane Brnabić za BBC, sive kvačice na Vocapu postajale su plave, ali odgovora nije bilo.

Dve godine protesta studenata i građana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, iz kojih je nastala Studentska lista, promenile su ritam političkog života u Srbiji, ali i redakcije BBC News na srpskom.

Ipak, ono što se nije promenilo je adrenalin i dinamika izbornog dana i noći.

Kada je Aleksandar Vučić, kandidat za premijera SNS-a, objavio sopstveni izborni poraz, Nataša, Milena, Milica, Stefan, Marko, Teodora i ja, u iznenada potpuno neobičnoj tišini redakcije, razmenili smo poglede koji su proveravali da li smo svi zaista čuli isto.

Dobro sam upamtio i taj trenutak.

Ipak, najteže je izveštavati o izborima u sopstvenoj zemlji.

Porodica, prijatelji, poznanici pitaće vas da im otkrijete sve tajne „šta se krije iza kulisa političke scene" za koje su sigurni da ih znate.

A tek ako oslušnete očekivanja korisnika na društvenim mrežama, preplaviće vas zahtevi da komentarišete, promovišete, favorizujete, podržite, javno se izjasnite i saopštite mišljenje i stav (koje, svakako, imate).

Baš sve ono što jednostavni i jasni BBC vodič za ponašanje novinara na društvenim mrežama nikako ne odobrava.

„Oni koji rade za BBC imaju obavezu da osiguraju da se uredničke odluke BBC-ja ne sagledavaju kao da su donete pod uticajem bilo kakvog ličnog interesa ili pristrasnosti.

„Moramo da sačuvamo poverenje publike i očuvamo reputaciju i nepristrasnost BBC-ja."

Od poštovanja ovih principa, ispostaviće se da mi je bilo teže da pronađem noćni prevoz u tri sata ujutru u izbornoj noći ili budem bar blizu pobede na internoj redakcijskoj kladionici.

Prvih pet lista sa procentima osvojenih glasova, zaokruženo na do dve decimale - pravila veoma jasna.

Iako je radila na projektu Dosije kladionice: Srbija.bet koji govori baš o opasnoj sveprisutnosti ove vrste kockanja u društvu, Teodora nas je ubedljivo pobedila izuzetno preciznim pogocima za gotovo sve liste.

Stisnuo sam joj ruku, na mlađima svet ostaje. I u ovom slučaju.

Mađarska, 2026.

U Budimpeštu sam došao dva dana pre izbora na kojima se odlučivala sudbina Viktora Orbana i njegovog Fidesa posle 16 godina vladavine.

Odmah po dolasku u grad, bilo mi je jasno kako bi izbori mogli da se završe.

Dok su pristalice Petera Mađara ispunjavale Trg heroja u festivalskoj atmosferi očekujući glasanje, prava misija bilo je pronalaženje nekog skupa podrške Orbanu, pa čak i njegovih pristalica.

Jeste glavni grad ove zemlje dve godine ranije na lokalnim izborima ubedljivo odabrao Orbanove protivnike, ali povučenost članova Fidesa bila je više nego znakovita.

Ipak, gradom su kolale priče da se dotadašnji premijer neće povući sa vlasti bez borbe svim sredstvima.

Brojna BBC ekipa u predizbornom danu kovala je planove gde bismo našli stabilan internet ako bi veze bile preopterećene, a gde se možemo skloniti ako situacija na ulicama izmakne kontroli.

Nisu baš svi glasači bili oduševljeni što je čitava Evropa pažljivo pratila izbore u njihovoj zemlji.

Kada sam probao da ga posle glasanja upitam zašto su izbori važni, jedan muškarac, pogleda zaklonjenog iza naočara za sunce, oštro me pitao:

„Šta radiš ti ovde? Ovo nije tvoja zemlja. Zašto izveštavaš odavde?"

Nije da se sa tim pitanjima nismo i ranije sreli, ne samo u Mađarskoj.

Ipak, jedino što je na kraju zaista izmaklo kontroli bio je izborni rezultat stranke Viktora Orbana.

Pogledajte video: Slavlje posle pobede Tise u Mađarskoj

Bio sam baš u sedištu Fidesa kada je Orban, raširenih i podignutih ruku, kao da se predaje, saopštio da je ubedljivo poražen.

Ne znam ni reč mađarskog, osim možda gulaš i langoš, ali je izraz lica i neočekivana zimska hladnoća u aprilu bila dovoljna da razumem šta je Mađarska odlučila.

Kao što sam mogao dobro da shvatim poruke o Mađarskoj u Evropi koje su desetine hiljada ljudi nedugo zatim pevale do duboko u noć.

Za razliku od beogradskog prevoza, budimpeštanski metro te noći bio je moj saveznik.

Crna Gora, 2020.

Kada je Crna Gora 30. avgusta 2020. godine izlazila na parlamentarne izbore, čitave generacije birača ceo život provele su pod vlašću Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Iako je za tih 29 godina izgledalo da su postojali momenti kada je DPS bio nadomak poraza, predizborne karte u dobitnu kombinaciju podeljene su tek nakon višemesečnih protesta koji su usledili zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti i njegovim posledicama za Srpsku pravoslavnu crkvu.

Pažljivo raspodeljene u tri predizborne kolone, opozicione stranke uspele su ono što im gotovo tri decenije nije polazilo za rukom - da se ne posvađaju.

Pomalo skriveni iza maski protiv virusa korona na licima, birači su odlučili tako da je DPS ostao „kratak" za odlučujući mandat.

Đukanović se u izbornoj noći pojavio ozbiljan, sa nadom da će prebrojavanje poslednjih glasova možda okrenuti stvari u njegovu korist, ali ne dozvoljavajući novinarska pitanja.

Efekat hladnog tuša bio je veoma vidljiv na licima ljudi koji su do tada čitavu karijeru proveli na vladajućim pozicijama.

Automobilsko slavlje na ulicama Podgorice, zaštitni znak ovog grada kada se oduševljeni pobednici voze bulevarima mašući zastavama i trubeći, moglo je da počne.

Ključne pozicije u državi zauzeli su članovi vlada koje su se smenjivale kao na traci, ali Crna Gora nije činila korake unazad.

Na konačni i tada već neminovni pad Mila Đukanovića sa predsedničke funkcije čekalo se još dve i po godine, kada ga je na izborima savladao Jakov Milatović.

Nije uvek prelomno, ali bude uzbudljivo.

Mnogo puta se dešavalo da u izbornim noćima u regionu pobedi očekivani favorit ili neko ko je tek nekoliko godina na vlasti, ali nikad mi se nije desilo da tokom glasanja doslovno sretnem kandidata za predsednika, kao u Rumuniji.

On uveče nije pobedio, a meni je hotel bio dovoljno blizu da stignem peške.

https://www.youtube.com/shorts/NHRm3dFBH80

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza
• Tamo gde je sve počelo: Novi Sad dan posle izbora
• Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera