Mreža integriteta pozvala rukovodioce policije, vojske i službi bezbednosti da podnesu ostavke

Među onima čije ostavke se zahtevaju su direktor policije Dragan Vasiljević, pomoćnik direktora policije Veselin Milić, načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Marko Kričak, komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Igor Žmirić i komandant Žandarmerije Radoslav Repac.

Na spisku su i komandant Policijske brigade Dragan Selaković, načelnik Policijske uprave Valjevo Vladimir Jerinić, njegov zamenik Milan Simić, načelnik Odeljenja policije PU Valjevo Dragan Dobrisavljević i načelnik Odeljenja saobraćajne policije te uprave Predrag Radosavljević.

Mreža integriteta zatražila je ostavke i od vršioca dužnosti načelnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Miroslava Paunovića, načelnika Uprave za tehniku MUP-a Gorana Colića i načelnika Odeljenja za saradnju sa Interpolom Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju MUP-a Gorana Isakovića.

Na spisku su i direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimir Orlić, komandant Kobri Darko Đošić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Đuro Jovanić i direktor Vojnoobaveštajne agencije (VOA) Vladimir Planić.

Poziv se odnosi i na druge rukovodioce i njihove zamenike koji su, kako se navodi, učestvovali u nezakonitoj ili nesrazmernoj primeni sile, zastrašivanju građana, političkom progonu ili prikrivanju zloupotreba, odnosno nisu sprečili takve postupke.

Iz Mreže integriteta ističu da odgovornost snose i rukovodioci koji su dozvolili da se policija, vojska i službe bezbednosti koriste za zaštitu interesa političara i vladajuće stranke, kao i oni koji nisu preduzeli neophodne mere da spreče zloupotrebe i obezbede njihovo istraživanje.

„Odgovornost mora biti individualna, zasnovana na činjenicama i utvrđena u zakonitom postupku“, navodi se u saopštenju, uz napomenu da podnošenje ostavke nikoga ne oslobađa eventualne disciplinske ili krivične odgovornosti.

Zahtev za rehabilitaciju pripadnika službi koji su trpeli pritiske

Mreža integriteta istovremeno zahteva hitnu profesionalnu i moralnu rehabilitaciju pripadnika policije, vojske i službi bezbednosti koji su, kako se navodi, bili izloženi pritiscima, progonu, suspenzijama i disciplinskim postupcima zbog odbijanja političke poslušnosti i postupanja u skladu sa zakonom.

To, prema njihovom zahtevu, podrazumeva vraćanje profesionalnog ugleda inspektorima koji su radili na razotkrivanju slučajeva „Jovanjica“ i „Konjuh“, poništavanje nezakonitih i politički motivisanih mera protiv majorke Katarine Petrović, njenog supruga Gorana Petrovića i drugih pripadnika MUP-a koji su, kako se tvrdi, trpeli partijsku odmazdu.

Zatražena je i hitna obustava svih politički motivisanih disciplinskih postupaka pokrenutih protiv zaposlenih u MUP-u.

„Oni koji su ostali verni zakonu i profesiji ne smeju biti kažnjavani zbog odbijanja da služe interesima partije, već zaslužuju zaštitu, priznanje i povratak profesionalnog dostojanstva“, ističe se u saopštenju.

Upozorenje na moguće uništavanje dokaza

Mreža integriteta upozorila je i na opasnost od uništavanja, skrivanja ili falsifikovanja službene dokumentacije i dokaza o nezakonitom postupanju navedenih pojedinaca i institucija kojima rukovode.

Zatražena je hitna zaštita službenih arhiva, evidencija i elektronskih podataka, dok su zaposleni pozvani da odbiju i prijave svaki nezakonit nalog za prikrivanje ili uništavanje dokaza.

U saopštenju se naglašava da policija, vojska i službe bezbednosti u demokratskom društvu nisu instrument političkih stranaka niti pojedinaca, već institucije koje su dužne da štite sve građane i postupaju zakonito i nepristrasno.

„Nema nedodirljivih ni dvostrukih aršina: bez utvrđivanja odgovornosti za zloupotrebe nema obnove poverenja građana u institucije niti demokratske i bezbedne Srbije“, navodi se u saopštenju.

Mreža integriteta je, na kraju, podržala i poziv grupe sudija i tužilaca „Odbrana struke“ upućen predsedniku Ustavnog suda i pravosudnim funkcionerima da podnesu ostavke.

Poziv se posebno odnosi na glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, predsednika Višeg suda u Beogradu, kao i članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Kako se navodi, reč je o funkcionerima koji su svojim odlukama ili propuštanjem da postupaju poslednjih godina doprineli kršenju ljudskih prava, ugrožavanju nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, kao i urušavanju poverenja građana u pravosuđe.