Posmatrači ODIHR: Neravnopravni uslovi kampanje i pritisci obeležili izbore u Srbiji

U izveštaju se ukazuje na korišćenje državnih resursa u kampanji, pritiske i zastrašivanje birača, kandidata i organizacija civilnog društva, kao i na probleme u medijskom izveštavanju i dugotrajno nepoverenje u tačnost biračkog spiska.

Korišćenje državnih resursa i pritisci tokom kampanje

Prema oceni posmatračke misije, korišćenje državnih resursa za prenošenje poruka u kampanji, kao i način i vreme predstavljanja finansijskih davanja najavljenih pre i tokom kampanje, zamaglili su granicu između državnih i stranačkih aktivnosti i narušili jednake mogućnosti izbornih učesnika.

Učesnici su mogli aktivno da vode kampanju, ali su ometanje kampanjskih aktivnosti, slučajevi zastrašivanja i sukoba, nedosledno postupanje policije i brojne tvrdnje o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i kupovini glasova izazvali zabrinutost u pogledu slobode vođenja kampanje i mogućnosti birača da odlučuju bez pritiska ili neprimerenog uticaja.

Onlajn kampanja bila je intenzivna, ali je uglavnom ostala neregulisana, bez posebnog mehanizma nadzora. Posmatrači navode da su internet okruženje obeležili polarizujuća i zapaljiva retorika, uznemiravanje, pretnje, prijavljeni sajber incidenti, koordinisano neautentično delovanje i dezinformacije, uključujući sadržaje generisane veštačkom inteligencijom.

Medijsko izveštavanje u korist vladajuće stranke

Praćenje medija koje je sprovela misija ODIHR-a pokazalo je izraženu neravnotežu u zastupljenosti i tretmanu izbornih učesnika.

U izveštaju se navodi da je Radio-televizija Srbije favorizovala listu „Ujedinjena Srbija“, dok je „Studentsku listu“ izdvajala u negativnom kontekstu. Sličan pristup, prema nalazima posmatrača, imali su i nacionalni privatni emiteri, koji su favorizovali „Ujedinjenu Srbiju“, posebno kroz obimnu zastupljenost Aleksandra Vučića, dok su „Studentsku listu“ uglavnom prikazivali negativno.

Posmatračka misija ocenila je da većina praćenih emitera biračima nije pružila suštinske i nepristrasne informacije neophodne za donošenje utemeljene odluke. Takođe se navodi da su podele unutar Regulatornog tela za elektronske medije (REM) sprečile delotvoran nadzor i pravovremeno rešavanje nepravilnosti.

Nepoverenje u birački spisak

U Jedinstveni birački spisak upisano je oko 6,5 miliona birača. Prema izveštaju, zabrinutost u vezi sa njegovom tačnošću i integritetom ostala je prisutna, uključujući navode o fiktivnim upisima, preminulim biračima i netačnim adresama.

Posmatrači navode da nadležni organi nisu pružili suštinska javna objašnjenja za prijavljena odstupanja niti razjasnili da li se uočeni nedostaci sistematski otklanjaju.

Iako je formirana Komisija za reviziju biračkog spiska, njen neblagovremen i ograničen pristup relevantnim podacima otežao je sprovođenje sveobuhvatne revizije i procenu tačnosti biračkog spiska pre izbora.

Glasanje uglavnom ocenjeno pozitivno, ali zabeleženi incidenti

Prijavljena izlaznost na izborima dostigla je oko 69 odsto. Republička izborna komisija počela je da objavljuje preliminarne rezultate i skenirane zapisnike biračkih odbora od 21.30 časova, što je, prema izveštaju, doprinelo transparentnosti procesa.

Posmatrači su pozitivno ocenili glasanje na 96 odsto od ukupno 1.485 posmatranih biračkih mesta. Ipak, zabeleženi su fizički napadi, uključujući napade na članove biračkih odbora, domaće posmatrače i novinare.

Na gotovo polovini posmatranih biračkih mesta članovi biračkih odbora nisu dosledno informisali birače o postupku glasanja i pravu na tajnost glasanja. U 15 odsto posmatranih slučajeva birači nisu uvek popunjavali glasačke listiće u tajnosti, dok je grupno ili porodično glasanje zabeleženo na sedam odsto posećenih biračkih mesta. Znaci pritiska ili zastrašivanja ispred biračkih mesta zabeleženi su u dva odsto slučajeva.

Izveštaj ukazuje i na probleme sa pristupačnošću: oko 61 odsto posmatranih biračkih mesta nije obezbeđivalo samostalan pristup biračima sa telesnim invaliditetom, dok unutrašnji raspored na 20 odsto mesta nije bio prilagođen tim biračima.

Na dan izbora, podaci oko 6,7 miliona birača sa 8.271 biračkog mesta procureli su na internetu, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti.

Uočeni nedostaci tokom brojanja glasova

Posmatračka misija pozitivno je ocenila brojanje glasova na 124 od 133 posmatrana biračka mesta. Među uočenim nedostacima bili su neprebrojavanje potpisa birača pre otvaranja glasačkih kutija, neubacivanje listića za glasanje van biračkog mesta u glasačke kutije, nedosledno utvrđivanje važećih i nevažećih listića i poteškoće u usaglašavanju rezultata u zapisnicima.

Obrada i sumiranje rezultata pozitivno su ocenjeni u svim osim u tri od 113 posmatranih lokalnih izbornih komisija.

Deo preporuka ostao neispunjen

U izveštaju se navodi da su izmene zakonodavstva iz 2025. i 2026. godine ispunile nekoliko ranijih preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije, ali da su značajne preporuke, uključujući prioritetne, ostale neispunjene. One se odnose, između ostalog, na sprečavanje zloupotrebe državnih resursa, pritisaka na birače, sankcije za povrede pravila izborne kampanje i finansiranja, bezbednost novinara i delotvoran nadzor medijskog regulatornog tela.

Dokument predstavlja preliminarne nalaze i zaključke. Sveobuhvatni konačni izveštaj sa preporukama za moguća unapređenja ODIHR će objaviti oko osam nedelja nakon završetka izbornog procesa.