Rok za prijavu nelegalnih objekata ističe u subotu: Poslednja prilika za upis po zakonu „Svoj na svome“

Prijavu mogu podneti vlasnici nelegalnih objekata, objekata za koje su postupci ozakonjenja i legalizacije započeti prema ranijim zakonima, kao i oni koji do sada nisu podneli zahtev u okviru akcije „Svoj na svome“.

Prema pisanju portala Danas, redovni rok za podnošenje prijava istekao je 8. februara, dok je dodatni rok omogućen onima koji zahtev nisu podneli na vreme iz opravdanih razloga. Za podnošenje prijave u dodatnom roku potrebno je obrazložiti kašnjenje i dostaviti dokaz da je podnosilac bio sprečen da to učini u redovnom roku. U opravdane razloge spadaju nepredviđene okolnosti, poput bolesti, povrede, više sile, tehničkih problema ili putovanja.

Nakon isteka dodatnog roka, prijave po ovom zakonu više neće biti moguće podnositi.

Naknade od 100 do 1.000 evra

Zakon „Svoj na svome“, donet u jesen prošle godine, predstavljen je kao način da se pojednostavi evidentiranje i upis prava svojine na objektima koji nisu legalizovani. Prijave su počele 8. decembra, a mogle su da se podnose elektronski, u opštinama i gradskim upravama ili u poštama.

U promotivnoj kampanji isticano je da će naknada iznositi 100 evra, ali se u praksi ona, u zavisnosti od lokacije i veličine naselja, uglavnom kreće od 100 do 1.000 evra za kuće i stanove. Za evidentiranje pomoćnih objekata površine do 500 kvadratnih metara naknada se ne plaća. Pojedini građani, međutim, dobili su obračune znatno veće od iznosa koji je najavljivan u kampanji.

Jedna od najavljenih olakšica odnosi se na dokumentaciju: za ovaj postupak nije potrebno pribavljati skupu tehničku dokumentaciju koja se ranije zahtevala u postupcima legalizacije.

Advokat Gordana Mihailović ocenila je da je prednost ovog postupka to što vlasnicima nelegalnih objekata omogućava da ih stave u promet.

„Zna se da je neki objekat bio nelegalan i da je pretvoren u status legalnog, bez ikakve građevinske dokumentacije, samo na osnovu prijave. Na taj način se ljudima, koji su izgradili te nelegalne objekte, dozvoljava da ga stave u neki status u kom mogu da prometuju taj objekat“, navela je Mihailović.

Kada je reč o porezu, ona je rekla da je većina vlasnika takvih objekata i ranije podnosila prijave za legalizaciju, nakon čega je sekretarijat za legalizaciju dostavljao informacije Upravi javnih prihoda, pa su vlasnici plaćali porez.

Prema njenim rečima, najpre su rešavani jednostavniji predmeti, dok će složeniji verovatno morati da sačekaju.

Sporno koliko je objekata obuhvaćeno

Do isteka redovnog roka 8. februara zahteve je podnelo oko 2.470.000 građana. Ipak, advokat Đorđe Vukotić upozorio je da broj prijava ne pokazuje pouzdano koliko je objekata obuhvaćeno postupkom.

„Ministarstvo građevinarstva je davalo tumačenja da treba da podnese zahtev svako od suvlasnika, što znači da su mnogi ljudi verovatno i duplo podnosili. Tako da tih 2,5 miliona ne znači ništa, jer ne znamo šta su oni to sabirali. Može da bude jedna ogromna zgrada, kao jedan objekat, a može i neki manji objekat da ima četiri prijave“, rekao je Vukotić.

On je dodao da do tada nije objavljen zvanični izveštaj o tome za koliko objekata i kojih kategorija je zatražen upis, niti kako su prijave raspoređene po opštinama. Prema njegovim rečima, vrednost obuhvaćenih objekata može značajno da se razlikuje.

Vukotić je kritikovao način na koji je postupak sproveden, navodeći da su pojedini objekti upisani sa netačnim površinama, a neki i bez navedenih površina. Ocenio je i da su pojedini složeni predmeti rešavani mimo redosleda, dok su drugi čekali.

Za vlasnike koji ne iskoriste ni dodatni rok, prema navodima iz izveštaja Danasa, ostaje mogućnost rešavanja statusa objekta kroz redovnu proceduru. U pojedinim slučajevima država može da naloži rušenje objekta ako ugrožava prava ili bezbednost trećih lica, kao i da ga prisvoji ukoliko se nalazi na državnom zemljištu.

Građani koji žele da podnesu prijavu u Požarevcu to mogu da učine u subotu, 24. oktobra, od 8 do 18 časova, u kancelariji 208 Gradske uprave.