Svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra

Prema navedenim podacima, tokom 2025. godine oko 645 miliona ljudi suočavalo se sa glađu, dok 2,69 milijardi ljudi nije moglo da priušti zdravu ishranu. Na dostupnost hrane utiču sukobi, siromaštvo, ekonomska nestabilnost, migracije i klimatske promene.

Znanje i inovacije za održivu budućnost

Ovogodišnji slogan „Inovativna rešenja danas za bolju hranu sutra” podseća nas na to da su znanje, inovacije i zajedničko delovanje ključni za razvoj održivih agro-prehrambenih sistema i izgradnju budućnosti u kojoj će svima biti dostupne dovoljne količine bezbedne i raznovrsne hrane.

Iskorenjivanje gladi i obezbeđivanje održive i pravilne ishrane zahtevaju zajedničko angažovanje svih sektora društva. Poljoprivredna proizvodnja neprestano se prilagođava novim izazovima, koji se ne odnose samo na samu proizvodnju hrane već i na njeno skladištenje, transport, preradu i distribuciju. Poseban značaj ima racionalno korišćenje prirodnih resursa, uz očuvanje ekosistema i stvaranje uslova za dugoročno održiv razvoj prehrambenog sektora.

Inovacije kao pokretač promena

Inovacije imaju ključnu ulogu u tom procesu. One menjaju načine na koje se hrana proizvodi, skladišti, transportuje i plasira na tržište, povezujući naučna i tehnološka dostignuća sa znanjem, iskustvom i kreativnošću poljoprivrednika, ribara, stočara i šumara, ali i istraživača, preduzetnika, investitora i donosilaca odluka.

Inovacije u agro-prehrambenim sistemima obuhvataju širok spektar rešenja – od digitalnih savetodavnih usluga, sistema za prikupljanje i razmenu podataka, unapređenih sorti semena i biotehnologija, do edukativnih programa za poljoprivrednike, zadrugarstva i tradicionalnih praksi održivog upravljanja zemljištem i vodnim resursima. One podrazumevaju i nove pristupe organizaciji proizvodnje, razvoju tržišta, finansiranju i distribuciji hrane.

Povezivanjem znanja, tehnologije i iskustva moguće je izgraditi otpornije i održivije agro-prehrambene sisteme, koji će doprineti smanjenju gladi, očuvanju prirodnih resursa i obezbeđivanju kvalitetne i bezbedne hrane za sadašnje i buduće generacije.

Bezbednost hrane kao globalni izazov

Bezbednost hrane predstavlja dodatni izazov. Procenjuje se da oko 600 miliona ljudi godišnje oboli zbog konzumiranja nebezbedne hrane, dok oko 420.000 ljudi umre od posledica trovanja i infekcija izazvanih takvom hranom.

Zbog toga je unapređenje bezbednosti hrane od ključnog značaja za zaštitu zdravlja stanovništva, ali i za izgradnju pouzdanih i održivih sistema proizvodnje, prerade i distribucije hrane.

Smanjenje gubitaka i bacanja hrane

Prema dostupnim podacima, oko 13 odsto proizvedene hrane izgubi se između žetve i transporta, dok se dodatnih 19 odsto baca u maloprodaji i domaćinstvima. Smanjenje gubitaka i bacanja hrane jedan je od načina za efikasnije korišćenje resursa u proizvodnji.

Unapređenje skladištenja, transporta i distribucije, kao i odgovornije ponašanje potrošača, mogu doprineti smanjenju rasipanja hrane i očuvanju prirodnih resursa.

Jednake mogućnosti i očuvanje tradicionalnih znanja

Među ostalim izazovima su nejednak pristup resursima u poljoprivredi i očuvanje tradicionalnih znanja. Produktivnost zemljišta kojim upravljaju žene u proseku je 24 odsto niža nego na zemljištu kojim upravljaju muškarci, dok znanja autohtonih naroda imaju značajnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i održivom upravljanju prirodnim resursima.

Prepoznavanje značaja tradicionalnih znanja, uz unapređenje pristupa resursima, tehnologiji i obrazovanju, predstavlja važan korak ka pravednijim i otpornijim agro-prehrambenim sistemima.

Zajedničkim delovanjem do bolje hrane

Svetski dan hrane usmeren je na pitanja dostupnosti i bezbednosti hrane, održive poljoprivredne proizvodnje, smanjenja gubitaka i bacanja hrane i primene inovacija u poljoprivredno-prehrambenim sistemima.

Zajedničkim delovanjem, ulaganjem u znanje i primenom inovativnih rešenja moguće je stvoriti održiviju budućnost u kojoj će bezbedna, kvalitetna i raznovrsna hrana biti dostupnija svima.