Društvo

Savremene terapije za očne bolesti i dalje nedostupne brojnim pacijentima u Srbiji

Foto: Ilustracija/Pixabay

Foto: Ilustracija/Pixabay

Pacijenti u Srbiji oboleli od očne bolesti "vlažna senilna degeneracija makule" nemaju sistemski obezbeđen pristup inovativnoj terapiji o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja, poručeno je danas na konferenciji Udruženja pacijenata "Žuta mrlja", održanoj povodom Svetskog dana vida.

Lek za tu bolest ne nalazi se na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ukazano je na konferenciji "Koliko vredi vid? Od dijagnoze do savremenog lečenja".

U slučaju dijabetičkog makularnog edema, koji takođe može da dovede do ozbiljnog i nepovratnog gubitka centralnog vida, inovativna terapija može da se dobije o trošku RFZO, ali samo za ograničenu grupu pacijenata.

U Srbiji ne postoji sistemski pristup tim bolestima, što znači da se sredstva za njih opredeljuju iz raspoloživog budžeta, pa Udruženje predlaže posebnu budžetsku liniju koja bi obezbedila kontinuitet terapije.

Kao pozitivan pomak istaknut je član 9 Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu, koji podrazumeva dobijanje terapije o trošku RFZO ukoliko su sve druge terapijske metode iscrpljene.

"Bilo bi mnogo bolje da se takvi lekovi nalaze na listi i da budu dostupni svim pacijentima. Veliko ograničenje člana 9 u praksi je da pacijenti u velikim gradovima uspevaju da se leče na taj način, pre svega u Beogradu, Novom Sadu. Kada već uđemo u provinciju jasno je da je mnogo teže da se na taj način dobije lek", rekao je direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Bojan Trkulja.

On je dodao da zemlja veličine i ekonomske moći Srbije ne može da prati svetsku statistiku, prema kojoj se svake godine registruje između 40 i 50 lekova. Naglasio je da bi, međutim, zdravstveni sistem Srbije morao da ima dovoljno budžeta za najvažnije lekove.

"Kod nas se lista proširuje na dve do tri godine, što vas dovodi u situaciju da na nju stavljate desetak ili 15 lekova iz fonda od 120 ili 150 lekova koji su se pojavili od prethodnog stavljanja na listu", rekao je Trkulja.

Predsednica Udruženja "Žuta mrlja" Aleksandra Hadži Manić, koja deset godina boluje od senilne degeneracije makule, istakla je značaj redovnih lekarskih pregleda i usvajanja preporuka lekara, poput izbegavanja fizičke aktivnosti i upotrebe suplemenata bez lekarskog odobrenja.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati ankete koju je Udruženje pacijenata Srbije sprovelo u septembru 2026. godine, prema kojima 77,8 procenata pacijenata pozitivno ocenjuje primenu inovativne terapije, a 46,5 procenata smatra da su one u Srbiji značajno manje zastupljene u odnosu na Evropu.