'Ako mi još budete tapšali, podeliću Nobelovu nagradu za mir sa Trampom': Sutkinja za ratne zločine

Navanetem „Navi“ Pilaj dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir za njene napore u promociji mira i međunarodnog prava.

Norveški Nobelov komitet obrazložio je da je nagrađena za izuzetan doprinos borbi za vladavinu prava i donošenju nade žrtvama ratnih zločina i genocida.

Pravnica (85) iz Južnoafričke Republike (JAR) obavljala je funkciju Visoke komesarke Ujedinjenih nacija za ljudska prava od 2008. do 2014. godine.

Južnoafrikanka indijsko-tamilskog porekla, bila je prva žena sudija Visokog suda Južnafričke Republike koja nije belkinja.

Bila je predsednica Međunarodnog krivičnog tribunala za zločine u Ruandi između kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih.

Ona je predvodila Istražnu komisiju UN koja je utvrdila da je Izrael počinio genocid u Pojasu Gaze tokom dvogodišnjeg rata sa palestinskom ekstremističkom organizacijom Hamas.

Veliki deo Pojasa Gaze je sravnjen sa zemljom, a poginulo je više od 74.000 ljudi, prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, a čije podatke preuzimaju i UN.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je odluku Norveškog Nobelovog komiteta o nagradi Pilaj, nazivajući je „grotesknom i legitimizacijom antisemitizma".

Ovo je bila 126. godina dodele prestižne nagrade.

Bilo je nominovano 287 kandidata, među kojima 208 pojedinaca i 79 organizacija.

Prošlogodišnja dobitnica, liderka venecuelanske opozicije Marija Korina Mačado, predala je u januaru Nobelovu nagradu američkom predsedniku Donaldu Trampu.

'Ona je inspiracija za sve koji se bore za mirniji svet'

Navi Pilaj je „značajno proširila obim i uticaj međunarodnog prava“, rekao je Jergen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta koji dodeljuje ovu nagradu.

Pohvalio je njenu dugu karijeru i hrabrost, rekavši da je počela kao advokatkinja u JAR-u, suočavajući se sa velikom diskriminacijom.

Pilaj ima „čvrst moralni kompas“, rekao je Fridnes.

Pozvala je države i lidere na odgovornost i donela nadu žrtvama, naglasio je.

„Ovogodišna dobitnica je bila ključna u osiguravanju da se procesuiraju ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid“, rekao je Fridnes.

Njena posvećenost pravdi i ljudskom dostojanstvu je izvor nade i inspiracije svima koji žele da stvore mirniji svet, poručio je predsednik Norveškog Nobelovog komiteta u Oslu.

Na kraju govora se našalio jer nije uspeo da kontaktira Navi Pilaj da bi joj saopštio da je dobila nagradu.

„Moja poruka njoj je: 'Ako vidite da vas zovu sa nekog norveškog broja, javite se, voleo bih da porazgovaramo'“, nasmejao je Fridnes sve u sali.

Šale Nave Pilaj o Trampu, Komitet ne saopštava da li je i on bio nominovan

Po saznanju da je osvojila Nobelovu nagradu za mir, Navi Pilaj se našalila da ne veruje baš da je vest istinita.

Dočekana je ovacijama u sudu u Nirnbergu.

Aplauz je dugo trajao, a Pilaj se ponovo našalila:

„Ako mi budete još aplaudirali, možda ću podeliti nagradu sa Trampom.“

Snimak pogledajte OVDE.

Upitan da li je Tramp bio jedan od kandidata za nagradu, Jergen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta, nije za BBC hteo da odgovori.

Komitet „nikada ne komentariše“ ko je nominovan, dodao je.

Posle potpisivanja mirovnog sporazuma za Pojas Gaze prošle godine, Tramp je insistirao da bi on trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir.

„Zaustavio sam sedam ratova", ponovio je više puta tu tvrdnju, pa i za govornicom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Mnogi su mu osporili ovu tvrdnju, a BBC tim za utvrđivanje činjenica je objavio i tekst da li je Tramp zaista zaustavio sve te ratove.

Poslednjeg dana februara 2026. godine, po Trampovom naređenju Amerika je zajedno sa Izraelom pokrenula vazdušne napade na Iran.

Rat se proširio i na druge delove Bliskog istoka, posebno u Persijskom zalivu, i do danas sukobi nisu završeni.

Uprkos sporazumu o primirju Izraela i Hamasa, uz posredovanje Trampa, potpisanim oktobra 2025. ratna dejstva i dalje povremeno traju, a ljudi ginu.

Izbor Pilaj 'legitimiše mržnju prema Izraelu': Tel Aviv

Dodela Nobelove nagrade za mir Navi Pilaj je „groteskno primer legitimacije mržnja i predrasude prema Izraelu“, saopštilo je izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova na mreži Iksu.

„Njena uloga u neumoljivoj, politički motivisanoj demonizaciji Izraela govori mnogo“, dodali su.

Pilaj je predvodila Istražnu komisiju UN o okupiranoj palestinskoj teritoriji, telo za utvrđivanje činjenica bez zakonskog ovlašćenja, koje je zaključilo da je Izrael počinio genocid u Pojasu Gaze.

Izrael je burno reagovao na izveštaj, odbacujući njegove nalaze i optužujući tri člana komisije da su „produžena ruka Hamasa“.

Upitan o istrazi komisije UN koja je utvrdila da je Izrael počinio genocidna dela u Gazi, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta rekao je za BBC da joj je nagrada dodeljena „za celokupni rad“.

• Izrael počinio genocid u Gazi napadima na palestinsku decu: UN komisija
• Delegati UN napustili salu pre govora Netanjahua, on im poručio: 'Moralne ste kukavice'

Ko je dobitnica Nobelove nagrade za mir?

Navi Pilaj je bila prva žena koja je pokrenula advokatsku praksu u južnoafričkoj provinciji Natal još 1967. godine.

Ćerka vozača autobusa iz siromašnog indijskog dela Durbana u JAR-u, Pilaj je kao odrasla započela borbu za zaštitu ljudskih prava tokom ere aparthejda.

Bila je prva žena koja nije belkinja imenovana za sutkinju Visokog suda u JAR i zastupala je mnoge optužene protivnike aparthejda.

Generalna skupština UN ju je 1995. izabrala za sutkinju Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu.

Služila je u tribunalu osam godina, a četiri kao predsednica suda.

Donedavno je predsedavala je Nezavisnom međunarodnom istražnom komisijom UN o okupiranoj palestinskoj teritoriji i trenutno je sutkinja Međunarodnog suda pravde u slučaju u kojem je Mjanmar optužen za genocid.

Pet nobelovaca iz JAR-a

Navi Pilej je postala peti južnoafrički dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Među prethodnim dobitnicima nagrade iz JAR-a su i bivši predsednik Nelson Mandela, koji je postao prvi demokratski izabrani lider JAR 1994. pošto je proveo 27 godina u zatvoru zbog borbe protiv aparthejda.

Mandelin prethodnik F. V. De Klerk takođe je dobio Nagradu za mir za svoje napore u pregovorima o okončanju aparthejda, oslobađanju političkih zatvorenika, među kojima i Mandelu, i u nadgledanju tranzicije ka demokratiji.

Njih dvojica su podelili nagradu 1993. godine.

Među ostalim dobitnicima iz JAR-a je i pokojni nadbiskup Dezmond Tutu, koji je nagrađen 1984. godine za ulogu u kampanji protiv aparthejda i promociji ljudskih prava.

Prvi dobitnik Nagrade za mir u zemlji bio je Albert Lutuli, jedan od ranih lidera antiaparthejdskog Afričkog nacionalnog kongresa.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Venecuelanska dobitnica Nobelove nagrade za mir predala Trampu njenu medalju
• Šest kontroverznih dobitnika Nobelove nagrade za mir
• Koliko je ratova Tramp zaista okončao i da li je sprečio sukob Srbije i Kosova
• Moj povratak kući - 30 godina posle genocida u Ruandi
• Ruanda: 'Ja sam majka, a ubijala sam roditelje neke druge dece'
• Kako je osumnjičeni za genocid izbegavao hapšenje 26 godina