Istraživanje CeSID-a: Devojke i mlade žene često ne znaju kome da prijave digitalno nasilje

Istraživanje je obuhvatilo analizu pravnog i institucionalnog okvira, anketu sa 400 devojaka i mladih žena uzrasta od 16 do 29 godina i osam dubinskih intervjua sa učesnicama koje su imale iskustvo digitalnog nasilja. Anketa je sprovedena od 3. do 24. avgusta 2026. godine, kombinovanjem telefonskog i onlajn anketiranja.

Digitalno nasilje u istraživanju obuhvata različite oblike nasilja koji su izvršeni, omogućeni, pogoršani ili pojačani upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija i drugih digitalnih alata. U takvom pristupu zajedno se posmatraju uznemiravanje, pretnje, ponižavanje i narušavanje privatnosti, kao i njihove posledice po svakodnevni život.

Internet deo svakodnevice, ali poverenje u bezbednost nije visoko

Internet je važan deo svakodnevice ispitanica. Njih 43 odsto na internetu provodi tri ili više sati dnevno, dok 14 odsto navodi da ga koristi više od pet sati dnevno.

Istovremeno, 53 odsto ispitanica smatra da je internet bezbedan ukoliko se koristi uz oprez, dok šest odsto internet ocenjuje kao nebezbedan prostor.

Lično iskustvo digitalnog nasilja navodi 12 odsto ispitanica. Devet odsto ga je doživelo jednom, dok tri odsto navodi da je to iskustvo imalo više puta.

U istraživanju se ukazuje na mogućnost da pojedini oblici uznemiravanja, kontrole ili vređanja nisu prepoznati kao nasilje ili se prihvataju kao uobičajeno ponašanje na internetu.

Među ispitanicama koje su doživele digitalno nasilje, najčešći oblik bilo je vređanje ili ponižavanje, koje navodi 77 odsto njih. Lažno predstavljanje ili lažne profile navodi 46 odsto, neprestano uznemiravanje ili proganjanje 31 odsto, dok 23 odsto navodi seksualno uznemiravanje. Ispitanice su mogle da navedu više odgovora, što pokazuje da se različiti oblici nasilja mogu preplitati u okviru istog iskustva.

Instagram i Facebook najčešće su navedeni kao platforme na kojima se digitalno nasilje dogodilo.

Većina se nikome ne obraća

Među ispitanicama koje su doživele digitalno nasilje, 61 odsto nije se nikome obratilo, najčešće zato što smatra da to ne bi dalo rezultate.

Kada su pomoć tražile, najčešće su je dobijale od porodice, prijatelja i poznanika. Ovu vrstu podrške navodi 92 odsto ispitanica sa iskustvom digitalnog nasilja. Podršku organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava žena navodi osam odsto ispitanica.

Nijedna učesnica sa iskustvom digitalnog nasilja nije bila upoznata sa tim da li je počinilac snosio posledice zbog svog ponašanja na internetu.

Nalazi istraživanja ukazuju i na nisko poverenje u institucionalni odgovor. Čak 68 odsto svih ispitanica smatra da se institucije digitalnim nasiljem bave malo ili se njime uopšte ne bave. Samo četiri odsto njihov angažman ocenjuje kao veliki ili veoma veliki.

Mnoge ne znaju kome da se obrate

Jedan od izazova koji istraživanje izdvaja jeste nedovoljno poznavanje puta do zaštite. Samo 22 odsto ispitanica navodi da tačno zna kome bi se obratilo u slučaju digitalnog nasilja, dok 40 odsto ne zna ili nema odgovor.

Među devojkama uzrasta od 16 do 18 godina više od polovine ne zna kome bi se obratilo za pomoć.

Jasnu informaciju o tome kome i kako prijaviti nasilje kao potrebnu podršku izdvaja 59 odsto ispitanica.

Stavovi koji mogu da opravdavaju nasilje

Istraživanje pokazuje i da se uvredljivo ponašanje na internetu u određenoj meri prihvata kao očekivana posledica javne vidljivosti žena.

Čak 75 odsto ispitanica u određenoj meri smatra da poznate žene i žene iz javnog života moraju biti spremne na uvredljive komentare. Istovremeno, 79 odsto njih u određenoj meri prihvata stav da na internetu ne treba iskazivati mišljenje o društveno važnim temama jer to može biti opasno.

Posebno se izdvaja podatak da 53 odsto ispitanica u određenoj meri prihvata tvrdnju da žene koje objavljuju „provokativne“ fotografije zaslužuju negativne ili seksističke komentare.

Ovakvi stavovi, navodi se u istraživanju, ukazuju na potrebu da prevencija obuhvati i preispitivanje obrazaca kojima se nasilje opravdava, a odgovornost za njega prebacuje na žene koje su mu izložene.

Iskustva često počinju još u školskom uzrastu

Dubinski intervjui sa učesnicama dodatno osvetljavaju rezultate ankete. One opisuju iskustva koja su često počinjala još u osnovnoj ili srednjoj školi, dok su u trenutku događanja bila nazivana šalom, „hejtom“ ili vršnjačkim sukobom.

Neke od tih situacija kao nasilje su prepoznate tek kasnije.

Svedočenja učesnica pokazuju i kako komentarisanje i prosleđivanje sadržaja mogu dodatno proširiti ponižavanje, dok strah od osude i neizvesnost u vezi sa postupkom prijavljivanja mogu otežati traženje pomoći.

Nalazi istraživanja tako ukazuju na više međusobno povezanih izazova: od prepoznavanja digitalnog nasilja i dostupnosti informacija o mogućnostima zaštite, do poverenja u institucije i stavova kojima se određeni oblici nasilnog ponašanja normalizuju ili opravdavaju.