Vršaj soje pri kraju, prinosi nikad manji: Poljoprivrednik iz Ostrova o ovogodišnjoj sezoni

Vršaj ovogodišnje soje privodi se kraju, a iza proizvođača je sezona koju je, prema rečima poljoprivrednika, obeležio nedostatak padavina. Pera Veselinov iz Ostrova soju uzgaja više od 15 godina, a ovogodišnju sezonu ocenjuje kao jednu od lošijih.

„Ovo je jedna od lošijih godina. Vremenske prilike nisu bile naklonjene poljoprivrednicima, paorima, a posebno sojarima. Soja je prva koja oseti nedostatak vlage u zemljištu“, kaže Veselinov.

Suša smanjila prinose

Prema njegovim rečima, najveći problem ove godine bila je suša, posebno u periodu kada je soji bila potrebna veća količina padavina.

„Suša je najviše uticala. Prinosi su do dve i po tone po hektaru, što je nikad gore“, navodi Veselinov.

Za poređenje, prethodnih godina prinosi na njegovim parcelama bili su znatno viši. Njegov lični rekord je, kako kaže, pet tona po hektaru, dok prethodnih godina prinos uglavnom nije padao ispod tri tone.

„Bilo je od pet tona najviše, to je moj lični rekord po hektaru.Sve do ove godine nismo išli ispod tri“, kaže on.

Iako je i prošla godina bila sušna, raspored padavina je, prema njegovoj oceni, bio povoljniji za soju.

„Prošle godine je isto bilo sušno, ali je redosled padavina bio povoljniji. Sad smo imali padavina u julu, a u avgustu i septembru gotovo ništa. Već nekih pedesetak, šezdesetak dana nije bilo kiše, a baš je bila potrebna“, objašnjava Veselinov.

Viša cena, ali manji rod

Ovogodišnja otkupna cena soje je oko 62 dinara po kilogramu, dok je prošle godine, prema njegovim rečima, bila 52 dinara.

„Cena je skočila u odnosu na prošlu godinu, gotovo deset dinara po kilogramu“, kaže Veselinov.

Međutim, viša cena ne znači nužno i veću zaradu, jer je prinos značajno manji.

„Pamtim i bolje cene. Još 2012. godine bilo je blizu 70 dinara. Sad nijedna cena, bilo koje kulture, više nije neka respektabilna cena“, kaže on.

Zbog manjeg prinosa i više otkupne cene, moguće je, dodaje, da će se deo gubitka u količini nadoknaditi kroz cenu.

„Možda će taj nedostatak u količini da nadomesti tih deset dinara, pa će možda finansijski da bude isto“, navodi Veselinov.

Kada se, međutim, u računicu uključe svi troškovi proizvodnje, rezultat nije jednostavno izračunati.

„Rad to niko ne računa. Jedan moj prijatelj iz Južnog Banata, iz sela Gaj, kaže: kad staviš na papir, nemaš računicu. Kad ne staviš, ostane neki dinar“, priča Veselinov.

Više od 15 godina u proizvodnji soje

Veselinov soju seje više od decenije i po, a kaže da je upravo ta kultura vremenom postala njegova posebna poljoprivredna „ljubav“.

„Volim soju. Sejemo je već šesnaest, sedamnaest godina“, kaže Veselinov.

Znanje o proizvodnji, kako navodi, sticao je iz različitih izvora – od stručne literature i poljoprivrednih zavoda do iskustava drugih proizvođača.

„Naučio sam kroz iskustvo, uz pomoć knjiga i stručnih saveta Zavoda za poljoprivredu, ali najviše od prijatelja iz Vojvodine, posebno iz Bačke i Južnog Banata“, kaže Veselinov.

To iskustvo danas pokušava da prenese i na svoju porodicu.

„Pokušavam tu ljubav da prenesem na moju porodicu. U svemu ovome nisam sam, pomaže mi moj šesnaestogodišnji unuk Ivan“, navodi on.

Soja traži čisto zemljište i pravovremenu zaštitu

Za uspešnu proizvodnju soje, prema iskustvu ovog poljoprivrednika, važno je više faktora – od izbora zemljišta do pravovremene zaštite useva.

„Odabir zemlje i primena adekvatne hemije, kao i tretiranje na vreme, jako su važni. Soja ne trpi korove, kaže Veselinov.

Posebno ističe obradu zemljišta i međurednu kultivaciju, odnosno špartanje.

„Mora da bude čista, mora da se šparta soja, obavezno, zbog sprečavanja kapilarnog isušivanja i zbog boljeg prisustva kiseonika u korenovom sistemu. Mi to radimo svake godine. Špartamo ili, kako kažu, ralimo“, objašnjava.

Odabir semena za narednu sezonu

Na njegovom gazdinstvu deo roda se izdvaja za seme koje će koristiti naredne sezone. Najbolja soja prolazi kroz selektor koji odvaja lom, polutke i nečistoće.

„Kupili smo selektor, mašinu koja odvaja polutke, lom i prljavštinu. Ima ventilator i tri-četiri sita. Na kraju dobijamo čistu soju za seme“, kaže Veselinov.

Seme se potom tretira mikrobiološkim preparatom koji, prema njegovim rečima, pomaže formiranju azotofiksatorskih kvržica na korenu.

„Soja je leguminoza i zahvaljujući bakterijama u korenovim kvržicama može da koristi atmosferski azot. Te kvržice imaju važnu ulogu u ishrani biljke azotom“, objašnjava Veselinov.

Za Veselinova, proizvodnja soje nije samo pitanje prinosa, cene i troškova. Posle više od 15 godina u proizvodnji, kaže da je soja za njega postala više od jedne poljoprivredne kulture.

„Soja je moja ljubav“, kaže Veselinov.

Iako ovogodišnju sezonu ocenjuje kao jednu od lošijih, on ne odustaje od proizvodnje i već razmišlja o narednoj setvi. Kako zaključuje, poljoprivreda trenutno možda nije trend, ali jeste budućnost, zbog čega je, kako kaže, važno da se u nju ulaže i da se znanje prenosi na mlađe generacije.