Skupština Beograda 13. oktobra o poverenju gradonačelniku Šapiću

Vanredna sednica Skupštine grada Beograda, na kojoj će se tražiti razrešenje gradonačelnika Aleksandra Šapića, zakazana je za 13. oktobar.

Grupa opozicionih odbornika podnela je zahtev za sazivanje vanredne sednice posle incidenta, u kojem je Šapić navodno napao odbornicu pokreta Kreni-promeni, što on negira.

„Tražimo neopozivu ostavku Šapića, sve ostalo je mrcvarenje", rekla je Marina Pavlić iz Kreni-Promeni.

Odbornica Tatjana Mićić optužila je pre nekoliko dana Šapića da ju je udario dok je sa suprugom šetala psa u naselju Bežanijska kosa, što je gradonačelnik negirao.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saslušalo je Šapića u svojstvu osumnjičenog.

U toku je predistražni postupak, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje, potvrđeno je iz Tužilaštva za N1.

Zahtev pokreta Kreni-promeni za sazivanjem vanredne sednice prošle nedelje podržale su i ostale opozicione stranke u beogradskoj skupštini.

Dan ranije, skupština je odbila predlog pokreta da razmotri i osudi postupak Šapića, koga optužuju da je nedavno fizički napao njihovu odbornicu.

Pre nego što je Skupština grada većinom glasova odbila njihov predlog, odbornici Kreni-Promeni su napustili sednicu kojoj nije prisustvovao Šapić.

U Skupštini grada Beograda većina pripada Srpskoj naprednoj stranci (SNS) sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), iz čijih je redova i predsedavajući Nikola Nikodijević.

„Za ovom govornicom su teške reči uobičajene, a sada je postalo uobičajeno i da padne krv, koja se često proliva tuđom, sada rukom Aleksandra Šapića.

„Ta granica u politici nikada nije smela da bude pređena", rekao je Manojlović za govornicom, nazivajući Šapića „siledžijom".

„Aleksandar Šapić ne može da bude gradonačelnik ovog grada", rekao je potom novinarima u holu skupštine, najavljujući podnošenje zahteva da skupština održi vanrednu sednicu o Šapiću.

Ostale opozicione stranke saopštile su da podržavaju inicijativu da Šapić bude smenjen sa mesta gradonačelnika.

Prema Zakonu o glavnom gradu i Statutu Grada Beograda, zahtev za zakazivanje sednice mora da podnese najmanje trećina od ukupno 110 odbornika, što znači najmanje 37.

Za odluku o smenjivanju potrebna je većina odbornika.

Gradonačelnik se ne bira neposredno na izborima, već na predlog predsednika skupštine.

Kandidat ne mora da bude prvi na izbornoj listi, ali mora da bude izabran iz redova odbornika.

Gradonačelnik je izabran kad za nekog kandidata glasa većina ukupnog broja odbornika.

Stranke opozicije i pokret Kreni-Promeni odmah su tražile hitnu smenu gradonačelnika i pritvor zbog napada.

Šapić je izjavio da mu je najveća greška što se nije sklonio i izbegao incident, ali je izričito odbacio mogućnost podnošenja ostavke.

Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Srbije, kritikovao je Šapića, navodeći da je kao javni funkcioner morao da izbegne takvu situaciju.

Pogledajte video o incidentu: Odbornica Kreni-Promeni tvrdi da ju je Šapić napao

Šapićev aktuelni četvorogodišnji mandat počeo je u junu 2024.

Pre nego što je postao gradonačelnik 2022, bivši proslavljeni vaterpolista je tri puta biran za predsednika Skupštine opštine Novi Beograd, jedne od najmnogoljudnijih u Srbiji.

Do 2014. godine bio je član Demokratske stranke, potom je osnovao pokret SPAS, koji je kasnije utopio u Srpsku naprednu stranku.

Opozicija ga godinama kritikuje za loše upravljanje gradom, što on odbacuje i na konferencijama za novinare govori o rešenjima koja su olakšala saobraćaj, poput kružnih tokova, besplatnim vrtićima i drugim socijalnim merama.

Posebno se hvali besplatnim javnim gradskim prevozom u glavnom gradu Srbije.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ko je Aleksandar Šapić
• Šapić negira da je napao odbornicu Kreni-Promeni: 'Nameštaljka, trebalo je da se sklonim'
• Šta je posao gradonačelnika i da li je Beograd izuzetak