Vučić podneo ostavku, pred Srbijom izbor novog predsednika

Srbija će u novu 2027. godinu verovatno ući sa novim predsednikom.

Aleksandar Vučić, dosadašnji šef države, podneo je ostavku, a sada Ana Brnabić, vršiteljka dužnosti predsednice Skupštine Srbije, treba da raspiše predsedničke izbore, koji bi trebalo da budu održani najkasnije 90 dana od objavljivanja odluke u Službenom glasniku.

Ili, prevedeno, do kraja ove godine.

„Došao je čas odluke", rekao je Vučić na početku konferencije za novinare u Predsedništvu Srbije.

„Danas je dan, poštovani građani, kada podnosim ostavku", nastavio je dosadašnji predsednik, a zatim je govorio o onome što je istakao kao privredne i spoljnopolitičke uspehe.

Vučićev drugi predsednički mandat isticao je 2027, ali ga je on skratio kako bi, rekao je, kao običan građanin mogao da učestvuje u kampanji za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra.

Srbija će dobiti četvrtog predsednika od kako je 2006. godine postala nezavisna država, odnosno od kada je Crna Gora na referendumu izglasala izdvajanje iz dotadašnje Državne zajednice sa Srbijom.

Te dve bivše jugoslovenske republike najduže su ostale u zajednici posle raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije početkom 1990-ih, što je izazvalo rat.

Od 2006. godine, Srbija je imala samo trojicu predsedniku .

Boris Tadić, nekadašnji lider Demokratske stranke, jedne od najdugovečnijih u političkoj istoriji savremene Srbije, vodio je zemlju od juna 2004. do aprila 2012.

Dva puta je biran na petogodišnji mandat.

Tadić je izgubio na izborima 2012. od Tomislava Nikolića, što je označilo prekretnicu u političkom životu Srbije, jer je tada na vlast došla Srpska napredna stranka i do danas je vladajuća.

Srpska napredna stranka nastala je cepanjem Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, a glavni predvodnici uspona novostvorene stranke bili su Nikolić i Aleksandar Vučić.

Nikolić je bio predsednik države pet godina, do maja 2017, kada ga je nasledio Vučić.

Iako prema Ustavu, predsednik Srbije nema prevelika ovlašćenja, Vučić je često izlazio iz okvira nadležnosti šefa države.

Za drugi petogodišnji predsednički mandat, Vučić je izabran aprila 2022. godine, kada je dobio 58 odsto glasova izašlih, ili više od dva miliona, prema zvaničnim rezultatima.

Prema Ustavu Srbije, niko ne može više od dva puta da se kandiduje za predsednika, a Vučić je dva puta biran za tu funkciju na kojoj je u kontinuitetu od 31. maja 2017.

Baklje, transparenti i govor ispred Predsedništva

Tokom svojevrsnog političkog performansa koji je prenošen direktno na javnom servisu Srbije, Vučić je izašao ispred zgrade Predsedništva u centru Beograda i otišao do obližnjeg parka da se obrati pristalicama.

Uz baklje, povike „Aco, Srbine" i transparente podrške poput onog na kojem je pisalo „Vučić politički genije", odlazeći šef države je izašao za improvizovanu govornicu.

Atmosfera je povremeno podsećala na onu sa fudbalskih stadiona.

„Služio sam vam verno, časno i pošteno tokom ova dva predsednička mandata", rekao je Vučić okupljenima.

Dodao je i da je ponosan što, kako kaže, stranka čiji je član „nije podsticala na nasilje", za „razliku od onih koji su nam palili prostorije i vadili pištolje na ljude"

Opozicione stranke i nevladine organizacije više puta su optuživale vlast za podsticanje na nasilje, a policiju za brutalnost tokom studentskih protesta koji su prethodnih godinu i po dana uzdrmali vladu.

„Da ih pobedimo ubedljivije nego ikad, da Srbija pobedi", poručio je na kraju.

Pre i tokom ovog skupa koji je obezbeđivala policija, ulice u centru Beograda su bile blokirane.

Tokom skoro desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Vučić je vodio spoljnu, ali i unutrašnju politiku, iako za to nije nadležan, gotovo svakodnevno se pojavljujući u medijima i hvalio se privrednim uspesima.

Otvarao je puteve, železničke pruge, a neretko je sa pozicije šefa države napadao političke neistomišljenike.

Posebno je to bilo izraženo posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena i potonjih antivladinih protesta širom zemlje.

Optuživao je protivnike da su u Srbiji pokušali „obojenu revoluciju", ali da im nije uspelo i da je on „pobedio obojenu revoluciju".

Najavljivao je i knjigu o toj pobedi, ali je do sada nije objavio.

U spoljnoj politici Srbije, čiji je bio glavni reprezent, iako je po Ustavu za to zadužen predsednik vlade, Vučić je igrao na više šahovskih tabli.

„Nema tog značajnijeg lidera na svetu sa kojim se nisam sastao i razgovarao, sa nekim i više puta. Nema", rekao je Vučić nedavno u jednom intervjuu.

Ponavljao je da je Srbija odlučna da ide evropskim putem, iako su pregovori o ulasku u Evropsku uniju godinama u zastoju, održavao je bliske odnose sa Kinom i Rusijom, a paralelno je gradio nove temelje saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Odbijao je i da se Srbija pridruži evropskim sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu koja je počela februara 2022. godine, ali se tokom 2026. više puta sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim sa kojim je dogovorio međusobnu podršku na putu ka EU.

Ipak, iz Moskve su i pre zbližavanja odnosa sa Zelenskim, kritikovali Vučića zbog vojnog pomaganja Ukrajini, što je on negirao.

Ipak, Kristofer Hil, nekadašnji američki ambasador u Srbiji, rekao je u intervju za BBC na srpskom, da Srbija godinama pomaže Ukrajinu.

Poslednjih godina, Vučić je predvodio i intenziviranje saradnje sa Izraelom, sa kojim je sklopljen vojno-bezbednosni sporazum, a nedavno je otvorena i zajednička fabrika dronova.

Za vreme njegovog predsedničkog mandata, Srbija je pokvarila odnose sa nekadašnjim jugoslovenskim državama, osim sa Republikom Srpskom, jednim od dva entiteta Bosne i Hercegovine, i Severnom Makedonijom.

Uprkos nizu potpisanih spoarzuma, uz posredovanje EU, pregovori o rešavanju problema Kosova do danas nisu doneli napredak.

Najbolje odnose Vučić je održavao sa doskorašnjim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji je važio za „lošeg momka" u EU, ali je u aprilu izgubio vlast posle 16 godina.

Posle formiranja vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Kosova, Vučić i Orban su odgovorili sklapanjem vojnog saveza Srbije i Mađarske.

Grafike: Teodora Ćurčić

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ko je sve i zbog čega podnosio krivične prijave protiv predsednika Srbije Vučića
• Krši li predsednik Srbije ustavna ovlašćenja
• Od Tita preko Putina do Vučića: Kako se postaje počasni građanin u Srbiji
• Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači
• „Bol, oproštaj, bratstvo ili izdaja": Kako je došlo do „poljupca" Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen