Bodiroga i Rebrača: Od zlatnog tandema do političkih rivala

Dok Jugoslavija slavi titulu prvaka sveta u košarci 1998. u Atini, iza kapitena Aleksandra Đorđevića, koji visoko diže trofej, stoje Željko Rebrača i Dejan Bodiroga, tandem koji je Plave odveo do novog zlata.

Centar iz Apatina i bek iz Zrenjanina tada su bili u najboljoj petorci šampionata, Bodiroga je proglašen najkorisnijim igračem Svetskog prvenstva, iako su mnogi smatrali da je to trebalo da bude Rebrača, daleko najbolji u finalu protiv Rusa.

„Ja to nisam doživeo kao nepravdu. Dejan je igrao odlično, žiri je glasao za njega, i to je sve.

„Najvažnije je da smo obojica doprineli uspehu Jugoslavije", ispričaće posle finala Rebrača.

Gotovo tri decenije kasnije, patike su zamenili odelima, više ne igraju zajedno pikenrol kojim izluđuju protivnike, niti su u istom timu.

Obukli su nove dresove: Rebrača plavo-crveni Srpske napredne stranke (SNS), a Bodiroga Studentske liste sa rednim brojem 3 na grudima, pred utakmicu 25. oktobra kada su zakazani parlamentarni izbori u Srbiji.

Rebrača je formalno postao član SNS-a u oktobru 2023, dva meseca uoči parlamentarnih izbora iste godine, dok Bodiroga dosad nije bio aktivan u političkim strankama.

Ali, aktuelni predsednik Evrolige, najjačeg klupskog takmičenja u Evropi, te 2023. se pridružio inicijativi ProGlas, grupi pravnika, umetnika, naučnika i drugih, koji se zalažu za smenu naprednjaka s vlasti.

Uoči ovih izbora ProGlas je podržao Studentsku listu, na kojoj je Bodiroga jedno od najzvučnijih imena i nalazi se na 24. poziciji, dok je Rebrača 19. na naprednjačkoj.

Ni Rebrača, ni Bodiroga nisu odgovorili na pozive BBC-ja.

Šta se sa dva bivša košarkaška reprezentativca događalo od kada su istovremeno okačili patike o klin 2007. do ulaska na politički teren?

Preko biznisa do politike

Bodiroga je pravo iz igračkog dresa rimskog Virtusa postao sportski direktor tog tima 2007. i tamo je ostao do 2009.

U tom periodu se njegovo ime prvi put povezivalo sa politikom, pošto su mediji uoči parlamentarnih izbora 2008. označili Dejana Bodirogu kao budućeg ministra sporta ukoliko vladu formira dotadašnji premijer Vojislav Koštunica.

Do toga nije došlo, a bivši košarkaš nije komentarisao da li je zaista trebalo da preuzme ministarsku funkciju.

On je pre toga govorio na velikom protestu u Beogradu koji je organizovala Vlada Srbije posle proglašenja nezavisnosti Kosova.

Bodiroga je od 2011. do 2015. bio potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) tokom prvog predsedničkog mandata Dragana Đilasa - aktuelnog lidera opozicione Stranke sloboda i pravde (SSP).

U to vreme jedan od potpredsednika KSS bio je i Dejan Tomašević, Bodirogin i Rebračin saigrač iz reprezentacije, danas član SNS-a i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS).

Od tada do septembra 2022. nije radio u košarci, da bi u martu 2024. postao predsednik Evrolige.

Bodiroga je od 2022. i vlasnik kompanije DB Sports Consulting za savetovanje u poslovanju, koja nije u blokadi i nema dugova.

Godinu dana kasnije postao je član ProGlasa, a uoči izbora u decembru 2023. pozivao je da se u što većem broju izađu na glasanje.

„Društvo nam je podeljeno i imamo potrebu da nemamo toliko podela.

„Živimo u društvu poremećenih vrednosti", rekao je Bodiroga posle tih izbora.

Smatrao je tada da je njegova „obaveza" da se bori za promene, ali je naglasio da „nema političkih ambicija" i da se „neće politički aktivirati ni u budućnosti".

Dve godine kasnije, našao se visoko na Studentskoj listi za izbore, a u međuvremenu je prisustvovao i govorio na više skupova u organizaciji njihovog pokreta.

Kada njegov dugogodišnji saigrač dolazi na čelo Evrolige 2024, Željko Rebrača preuzima Košarkaški klub Vojvodinu iz Novog Sada.

Ove godine mu je upravni odbor produžio mandat za još četiri godine.

Između kraja izgračke karijere 2007. i angažmana u Vojvodini, Rebrača se uglavnom bavio preduzetništvom.

Godine 2008. osnovao je Poslovni centar Rebrača u Somboru, kompaniju koja se bavila iznajmljivanjem i upravljanjem nekretninama.

Trenutno je firma u stečaju, prethodne tri godine poslovala je sa gubicima, a 2025. je imala dugove veće od 700 miliona dinara, pisalo je u rešenju o pokretanju stečajnog postupka iz 2025.

U februaru 2023. ta kompanija bila je dužna za porez 2,3 miliona evra, ali krajem 2024. dug za porez nije bio vidljiv u izveštajima Poreske uprave, izvestila je televizija Nova S.

Rebrača je tokom tog perioda postao član Srpske napredne stranke (SNS), a posle izbora, u februaru 2024. postao je i narodni poslanik.

U avgustu 2025, dan posle velikog protesta u Novom Sadu kada su oštećene stranačke prostorije, Rebrača je pomagao prilikom čišćenja i obnavljanja objekta.

Zajednički poslovi i 'Grupa 7'

Kada su bili na vrhuncu sportske popularnosti, Bodiroga i Rebrača su 1998. osnovali Grupu 7 sa još petoricom saigrača iz nacionalnog tima - Vladom Divcem, Aleksandrom Đorđevićem, Predragom Danilovićem, Žarkom Paspaljem i Zoranom Savićem.

Bila je to neprofitna i humanitarna organizacija, čiji je cilj bio prikupljanje pomoći za decu iz zemalja bivše Jugoslavije.

Igrali su revijalne mečeve u Novom Sadu, Banjaluci i Podgorici 1999. godine, a grupa je prestala da postoji krajem prve decenije 21. veka.

Dvojica bivših reprezentativaca imali su i zajedničko poslovno ulaganje.

Oni i Predrag Danilović su poverili po četiri miliona dolara američkoj kompaniji Worldwide Financial Management Group LLC iz gradića Karmel u Indijani, koja je trebalo da taj kapital uloži na berzi i donese im prihod.

Međutim, firma je 2009. proglasila bankrot, tada već bivši košarkaši ostali su bez uloženog novca, a 2010. su i tužili tu kompaniju.

Tvrdili su da je, umesto pouzdanih investicija na berzi, ona novac plasirala u neproverene i spekulativne poslove, poput dva američka startapa.

Ko je Željko Rebrača?

Željko Rebrača je rođen 1972. u Apatinu, gde je sa 15 godina počeo da igra košarku u OKK Apatin, a vrlo brzo postao je član novosadskog NAP-a.

Prešao je u Partizan 1991, početkom sezone u kojoj će crno-beli postati prvaci Evrope pod vođstvom Željka Obradovića.

Kasnije je igrao za Beneton i Panatinaikos, italijanske i grčke velikane, u atinskom timu je nastupao zajedno sa Bodirogom.

Sa Panatinaikosom je osvojio prvenstvo Grčke i Evroligu 2000, Rebrača je proglašen za najboljeg igrača završnog turnira.

Nastupao je i u NBA ligi između 2001. i 2006. za Detroit, Atlantu i Los Anđeles Kliperse, a karijeru je završio u Pamesi iz Valensije 2007.

Sa reprezentacijom Jugoslavije ima dva zlata na evropskim prvenstvima 1995. i 1997, kao i Svetskom prvenstvu 1998, uz srebro na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996.

Od reprezentacije se oprostio na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori.

Ko je Dejan Bodiroga?

Rođen je 1973. u Zrenjaninu, gde je i počeo da se bavi košarkom u lokalnom Proleteru, da bi ga legendarni Krešimir Ćosić ubedio da se 1990. preseli u Zadar.

U dalmatinskom gradu odigrao je jednu sezonu, počeo je rat u bivšoj Jugoslaviji, te je Bodiroga do 1996. bio u Italiji - prvo u Trstu, a zatim i u milanskoj Olimpiji.

U zenitu karijere igrao je za evropske velikane Real Madrid, Panatinaikos i Barselonu, sa kojima je osvajao domaće šampionate i tri puta bio prvak Evrope, a karijeru je završio u Virtus Romi 2007, ponovo u Italiji.

Sa reprezentacijom je dva puta bio prvak sveta (1998. i 2000.) i tri puta šampion Evrope (1995, 1997. i 2001.), uz jednu bronzu sa evropskih prvenstava i srebro sa Olimpijskih igara 1996. u Atlanti.

Dugo je smatran najboljim evropskim igračem koji nikada nije igrao u NBA, a Bodiroga je sam govorio o tome da je imao pozive iz najbolje lige sveta, ali ih je odbijao.

Dva puta je bio proglašen najboljim sportistom Jugoslavije, jednom je bio najbolji košarkaš Evrope, a Evroliga ga je proglasila najvećim igračem tog takmičenja u prvoj deceniji 21. veka.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ko je ko na naprednjačkoj, a ko na studentskoj listi
• Izborni presek: Susret pristalica Studentske liste i SNS-a, sumnje u tačnost biračkog spiska
• Priča o golovima i glasovima: Da li srpski sportisti treba da se više politički angažuju