Mladićeva smrt kao besplatna kampanja strankama na izborima u Bosni i Hercegovini

„Kao da smo i dalje u 1990-im".

Ovako Belmin Brko, student Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, gleda na predizbornu kampanju uoči opštih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH) 4. oktobra.

„I nikako da krenemo napred."

Od 7.028 kandidata na izbornim listama za članove Predsedništva i različite nivoe vlasti, kaže da jedva može da pronađe ime koje će zaokružiti jer retki daju rešenja za mnogobrojne probleme, poput nedovoljno prilika za mlade, visokih cena, inflacije.

Umesto toga, u medijima se uglavnom čuju nacionalistička prepucavanja, koja je dodatno pojačala smrt Ratka Mladića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, osuđenog za genocid i druge ratne zločine tokom 1990-ih.

Sahrana Mladića uz vojne počasti u Beogradu, na kojoj su viđeni vodeći političari iz RS-a, održana u prvim danima izborne kampanje u BiH, dovela je do toga da je šef diplomatije BiH Elmedin Konaković povukao osoblje iz ambasade u Beogradu i proterao dvojicu diplomata iz Ambasade Srbije.

„Umesto da se [političari] takmiče čija će reformska agenda da nas obori s nogu, oni jedni drugima prebrojavaju dane u boračkim knjižicama“, primećuje Jovana Mišikić, 25-godišnjakinja iz Brčkog, distrikta na severu BiH.

Devedesete u Bosni, nekadašnjoj jugoslovenskoj republici, obeležio je krvavi rat tokom kojeg je, prema procenama, ubijeno oko 100.000 ljudi, a raseljeno 2,2 miliona.

Iako je zbog zločina protiv nesrpskog stanovništva Mladić pred Međunarodnim sudom u Hagu osuđen na doživotnu robiju, a Ujedinjene nacije su 11. jul usvojile kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, stanovništvo Republike Srpske mahom ga i dalje smatra herojem.

Ta podela se savršeno uklopila u predizbornu kampanju u zemlji u kojoj tri nacionalističke stranke od uvođenja višestranačja 1990-ih skoro uvek osvajaju najviše glasova.

„Smrt ratnih zločinaca je poslastica za nacionaliste“, posebno u kampanji, kaže Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva.

„Glasači neće toliko razmišljati o lošoj ekonomskoj situaciji i izostanku reformi dok gledaju vatreno sukobljavanje predvodnika svojih naroda, koji su ih u prethodnih nekoliko decenija toliko opljačkali da im je nacionalni ponos jedina uteha i uporište“, kaže Marić za BBC na srpskom.

„Izbori se održavaju u polarizovanom političkom okruženju, obeleženom podeljenim reakcijama na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, a dodatno ih oblikuje prva primena izbornih informacionih i komunikacionih tehnologija na nivou cele zemlje, što povećava očekivanja u pogledu integriteta izbora“, navodi se u Privremenom izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Veličanje ratnih zločinaca je krivično delo u BiH od 2021. godine, zbog čega kandidati ne pominju Mladića u svojim istupima, ali je on skoro svakodnevna tema u medijima i u razgovorima među stanovnicima BiH.

Osim krivične odgovornosti, u toku predizborne kampanje kandidate može da kazni i Centralna izborna komisija, novčano ili poništavanjem kandidature.

Na Opštim izborima koji se održavaju svake četiri godine, prve nedelje u oktobru, biraju se članovi tročlanog Predsedništva, predsednik i potpredsednici entiteta Republika Srpska, članovi državne skupštine, dva entitetska i 10 kantonalnih skupština.

'Nacionalizam izaziva emocije'

Političke stranke često kampanju baziraju na diskreditaciji suparnika, ali i na priči o neprijateljima, odbrani države ili jačanju samostalnosti Republike Srpske.

Međutim, ove godine su istragu Tužilaštva BiH protiv nekih od najviših zvaničnika Republike Srpske zbog veličanja Mladića, oni iskoristili za slanje političkih poruka.

„To govori koliko je BiH podeljena i nemoguća i koliko Sud i Tužilaštvo BiH treba da budu instrumenti isključivo bošnjačke politike", rekao je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata, najjače stranke u RS-u.

Iako nije kandidat, Dodik je kao predsednik stranke ključna je figura na predizbornim skupovima SNSD-a, a pre nekoliko dana je rekao da sledi borba za viši stepen samostalnosti Republike Srpske.

Kandidati Stranke demokratske akcije, najveće bošnjačke partije, često na skupovima govore o odbrani BiH „od neprijatelja".

Hrvatska demokratska zajednica BiH, najveća stranka Hrvata u BiH, uglavnom zasniva kampanju na priči o uspostavi treće izborne jedinice, s ciljem da se član Predsedništva iz reda Hrvata bira samo iz kantona gde je Hrvatska demokratska zajednica, vladajuća u Hrvatskoj, najpopularnija stranka.

Nacionalizam je roba koja se lako i efikasno prolazi u politici, smatra Mladen Bubonjić, komunikolog iz Banjaluke.

„Nacionalizam izaziva emocije, a to je upravo ono što treba političarima“, kaže za BBC na srpskom.

Iako je podstakla međunacionalne napetosti, Mladićeva smrt, prema rečima Momira Dejanovića, predsednika Centra za humanu politiku, nije posebno pomogla političarima u BiH „jer su važne teme odavno skrajnuli" ili su u vezi sa njima neiskreni.

„Od njihovih naroda važniji su im lični, partijski i koruptivni interesi koje ostvaruju obavljajući vlast, što znači da privredna i druga važna pitanja nisu zapostavljena zbog nacionalizma, već zbog korupcije", kaže Dejanović.

Bosna i Hercegovina godinama stagnira na putu ka Evropskoj uniji, a od 2013. do danas više od pola miliona ljudi je otišlo iz zemlje, objavila je nevladina organizacija Unija za održivi povratak.

Oko 50 odsto mladih želi da se odseli, a skoro trećina ne veruje u bolju budućnost u BiH, čime je ta zemlja najslabije rangirana u regionu, pokazuju podaci Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija.

• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Dodik za BBC: Srbi u BiH imaju pravo da traže „status nezavisne države"
• Dodikov uspeh nakon niza neuspeha: Skinut sa američke liste sankcija

Gde je nestala privreda?

„Ne zanima me nacionalistička priča, želim da čujem nešto progresivno, bolje zdravstvo, obrazovni sistem, poslovne prilike za mlade ljude i stručna usavršavanja", kaže mi Belmin Brko, dok sedimo u bašti jednog kafića u Beogradu.

Nimalo se, dodaje, ne raduje povratku u Sarajevo zbog redukcija vode.

„Nikad ne znaš kad će da nestane", nezadovoljno konstatuje.

U predizbornim programima je slušao o neprijateljima, granici, ali ne i o problemu vodosabdevanja Sarajeva zbog suša i velikih gubitaka vode zbog zastarele infrastrukture.

„Nacionalizam ne plaća račune, imamo stvarne probleme, koji su sistemski zapušteni", dodaje Brko, dok brine o tome što već neko vreme nema primanja.

Spoljni je saradnik Javnog servisa BiH, kojem su zbog dugovanja blokirani računi pa radnici ne primaju plate i honorare, a nekoliko emisija je ukinuto.

„Ko govori o rešenju za BHRT? Skoro niko", ogorčen je.

Jovana Miškić takođe smatra da je premalo predloga kako rešiti stvarne probleme ljudi u BiH.

„Stranke su odabrale staru dobru, oprobanu tematiku uglavnom zasnovanu na nacionalističkoj propagandi, traženju neprijatelja, grupisanju pred neposrednom opasnošću“, kaže ova mlada pesnikinja i volonterka.

Za bosanske političare nacionalizam je „zlatna koka“, smatra Mladen Bubonjić.

„Ekonomske teme zauzimaju manje pažnje jer ne izazivaju strah, kao hapšenja, smrti ili obeležavanje trauma iz prošlosti.“

U zemlji u kojoj je prosečna plata oko 500 evra, a nezaposlenost zvanično više od 12 odsto, obećanja novih radnih mesta ipak ne izostaju iz govora političara tokom kampanje.

Međutim, o njima se govori tako da bi „bilo bolje da uopšte ne pričaju“, smatra ekonomista Igor Gavran.

„Slušamo nebuloze o desetinama milijardi ulaganja i desetinama hiljada novih radnih mesta bez ijednog jedinog argumenta i pojašnjenja kako do toga doći“, kaže Gavran.

Bakir Izetbegović, lider SDA, obećao je otvaranje 50.000 novih radnih mesta i investicije od 50 miliona maraka (25 miliona evra) ako osvoje vlast.

Izetbegović je i ranije najavljivao 100.000 radnih mesta, ali je Istinomer, organizacija koja proverava tačnost izjava javnih ličnosti, ovu tvrdnju ocenio neistinitom.

Socijaldemokratska partija BiH, najveća stranka u vlasti u Federaciji BiH, građanima nudi takozvane programske ugovore sa minimalnom platom od 1.000 evra, veće penzije, primarnu zdravstvenu zaštitu.

Uprkos privrednim temama i zalaganju za celovitu BiH, na predizbornim skupovima, poput onog u Sanskom Mostu 12. septembra, članovi SDP-a dobijaju i pitanja: „Šta je za vas Ratko Mladić?".

Gavran primećuje da je pažnja u kampanjama usmerena tako da sve liči na prvu posleratnu godinu -1996, a ne na 2026.

„Aktuelne vlade su dokazano nesposobne za upravljanje privredom i nemaju šta da ponude.

„Iznenađuje me opozicija jer je upravo privreda tema na kojoj bi najviše mogli da poentiraju, najviše da kritikuju", dodaje Gavran.

To govori ili o izostanku konkretnih planova političara ili o stanju svesti birača koje „privlače promašene teme“, dodaje.

Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, koji je bio na sahrani Mladića u Beogradu i dobio krivičnu prijavu, najavio je isplatu 13. penzije ukoliko bude izabran za premijera Republike Srpske.

Njegova stranka je u opoziciji na entitetskom nivou, ali sa strankama na vlasti u RS deli stav prema ratu u BiH.

„U Bosni je nacionalizam ideologija na kojoj se dobijaju izbori i osvaja vlast“, zaključuje Dejanović.

Pogledajte video o genocidu u Srebrenici tri decenije kasnije

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• O državnim i vojnim počastima: Odjeci sahrane Ratka Mladića
• Senka Ratka Mladića na Balkanu: Sarajevo i Beograd u diplomatskom klinču
• Sahrana Mladića: 'Strašna greška, biće ogroman problem za Srbiju'
• Alan Litl: Sreo sam Mladića u ranoj fazi rata u Bosni i doživeo ga kao opasnog fanatika
• Ratko Mladić: Političari u Republici Srpskoj pod istragom zbog 'negiranja genocida'
• Otkazi zbog veličanja Ratka Mladića na društvenim mrežama