Si Đinping u Americi: Gala večera, crveni tepih i neostvareni ciljevi

Kineski predsednik Si Đinping je došao Vašington sa jasnim ciljem.

Ovo je njegova prva poseta Americi od 2015. godine.

Peking smatra da Sjedinjene Američke Države (SAD) pokušavaju da obuzdaju njen uspon kao velesile i želi da joj se Vašington ne meša u posao, naročito ne u trgovinu, tehnologiju i Tajvan.

Uprkos crvenom tepihu postavljenim u njegovu čast, kineski predsednik nije dobio sve što je želeo.

Trgovinski sporazum, kojim su obe države obustavile carinski rat i sprečile dalju eskalaciju, produžen je za samo nekoliko meseci, od novembra 2026. do januara sledeće godine.

Peking se nadao da će ga produžiti na najmanje godinu dana, jer Si Đinping pokušava da prebrodi ostatak Trampovog predsedničkog mandata.

Ključni sporovi oko carina, kineske dominacije nad zalihama retkih zemnih elemenata i pristupa naprednim američkim čipovima ulaze u još jednu rundu pregovora.

Ovo sugeriše da SAD žele da Kina učini više kako bi ispunila sopstveni deo dogovora nego što ponudi dugoročne ustupke.

Siju nije baš prijatno što mu se domaća privreda suočava sa problemima.

Država plasira rekordne količine robe na svetsko tržište, ali su domaći potrošači uzdržani.

Nezaposlenost među mladima i dalje je vrlo visoka, a cene nekretnina su u padu u zemlji u kojoj 80 odsto stanovništva ima sopstveni dom.

Trgovina pospešuje privredni rast, zbog čega je pristup stranim tržištima važniji nego ikad.

Si Đinping mora da zaštiti taj izvoz od razornih američkih carina uvedenih 2025.

Kada je reč o Tajvanu, Si je ponovo jasno stavio do znanja da prodaja američkog oružja tom ostrvu predstavlja „crvenu liniju" za Kinu.

Američki Kongres je odobrio prodaju oružja Tajvanu vrednu više milijardi dolara, koja još čeka Trampov potpis.

Kina dugo poručuje da će se „ponovo ujediniti“ sa samoupravnim Tajvanom i nije isključila upotrebu sile.

SAD su zakonom u obavezi da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu.

Pogledajte kako je Tramp dočekao Sija Đinpinga

Si je u maju 2025. upozorio Trampa da bi pogrešni postupci po pitanju ovog delikatne političke situacije mogli da dovedu do toga da dve države „budu u sudaru ili čak u sukobu".

Tramp je potom odložio odobravanje paketa naoružanja za Tajvan vrednog 14 milijardi dolara, opisujući ga kao „veoma dobar pregovarački adut" u odnosima sa Pekingom.

Možda je kineski predsednik to iskoristio tokom razgovora i verovatno izneo argument da ograničavanje podrške Tajvanu umanjuje rizik od potencijalnog sukoba.

On je 24. septembra u Vašingtonu ponovio da se nada da će se SAD pridržavati „ispravnog stava" o protivljenju nezavisnosti Tajvana.

Ali, Tramp, izložen određenom pritisku u SAD-u da nastavi da podržava Tajvan, još nije reagovao na izjave kineskog lidera.

Dvojica lidera su ipak razgovarala o veštačkoj inteligenciji, ali nije poznato da li su se dogovorili o bilo kakvim zaštitnim merama.

Svi su željno iščekivali da saznaju da li njih dvojica doneti konkretne odluke o veštačkoj inteligenciji poput dogovora o održavanju samita, pogotovo posle autorskog teksta Darija Amodeija, izvršnog direktora kompanije Antropik (Anthropic) u kojem poziva na usporavanje razvoja AI kako bi bila što bezbednija.

Tome je prethodilo upozorenje vodećeg stručnjaka za bezbednost iz te kompanije da postoji „šansa veća od 10 odsto da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do izumiranja ljudi u narednoj deceniji".

Osim što je Si govorio koliko je važno da veštačku inteligenciju „kontrolišu uvek ljudi", ništa drugo nismo čuli.

Tramp je nedavno odbacio ova upozorenja, nazvavši ih „prevarom".

'Panda diplomatija'

Ne smemo da zaboravimo pande.

Vest o poklanjanju pandi Ping Ping i Fu Šuang zoološkom vrtu u Atlanti prvi put je objavljena u aprilu 2025. ali je Si sada najavio da životinje stižu za svega nekoliko dana, čime se nastavlja kineska „diplomatija pandi".

Moguće je da će uslediti i nova saopštenja, jer bi dvojica lidera trebalo 25. septembra da piju čaj i posete nacionalnu arhivu.

Jedna od najvećih pobeda Kine tokom ovog susreta za sada jeste slika koju su poslali u javnost.

Raskošna dobrodošlica, lični doček na aerodromu i državni banket na kojem su služeni brancin u korici od susama i dinstani mladi bok čoj izazvali su pozitivne reakcije u Kini.

To je učvrstilo Sijev imidž na domaćem terenu kao Trampovog ravnopravnog partnera.

Na kineskim društvenim mrežama uveliko objavljuju i dele mimovi kojim se porede dva lidera.

Na jednoj od popularnijih slika Tramp pravi grimasu dok iznad njega preleću bombarderi, dok je Si potpuno ravnodušan.

Kineski predsednik je pronašao način kako da izađe na kraj sa jednim od najnepredvidivijih svetskih lidera.

Dok Tramp govori o „zaista velikom prijateljstvu", Si je usredsređen na nešto značajnije: kako da obezbedi mesto supersile za Kinu uz SAD.

Pande, svečana ceremonija i tople reči možda mogu da ublaže trzavice u ovim odnosima.

Ipak, iza tog spektakla, rivalstvo dve najmoćnije države sveta je i dalje jako, kao i uvek.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Crveni tepih u Beloj kući za kineskog predsednika: Šta očekivati od 'istorijske posete'
• Tramp poklonio Siju skulpturu beloglavog orla: 'Nikad se nismo bolje slagali'
• Kina želi kraj iranskog rata, ali ne onako kako ga zamišlja Tramp
• Si Đinping u Americi: Interesi dve zemlje 'duboko isprepletani'
• Dogovor o carinama 'potpuni reset' u odnosima Amerike i Kine, kaže Tramp
• Novi front Kine i SAD: Ko će pobediti u razvoju veštačke inteligencije