Crvena zvezda, EU i Priština o trećoj godišnjici Banjske, zvanični Beograd ćuti

„Večna slava herojima iz Banjske“.

Tim rečima Fudbalski klub Crvena zvezda obeležio je treću godišnjicu sukoba u Banjskoj, na severu Kosova, kada su ubijeni policajac Afrim Bunjaku i trojica kosovskih Srba - Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović.

„Još majke rađaju Obiliće“, piše na fotografiji koreografije najvatrenijih navijača Zvezde, okupljenih u grupu Delije Sever, koju je klub objavio na zvaničnim društvenim mrežama.

Nedeljković je bio Zvezdin navijač i jedan od pripadnika Delija.

Osim objave crveno-belih, godišnjica sukoba koji je 2023. značajno podigao tenzije između zvaničnog Beograda i Prištine, izazvavši burne reakcije Evropske unije i međunarodne zajednice, gotovo da u Srbiji prolazi nezapaženo.

Niko se od visokih državnih zvaničnika nije oglasio, ali zato jesu ambasade Sjedinjenih Država i Nemačke na Kosovu, koje traže da počinioci napada u Banjskoj budu pozvani na odgovornost.

„Ovaj slučaj već predugo čeka na rešavanje i Srbija bi trebalo da mu se posveti bez daljeg odlaganja“, izjavio je portparol Evropske unije za prištinsku Kohu, dodajući da je visoka predstavnica Kaja Kalas to pitanje pokrenula i tokom nedavnog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku.

Sa Kalas se u Njujorku sastao i kosovski premijer Aljbin Kurti, koji traži od EU traži pritisak na zvanični Beograd, kako bi osumnjičeni za napad u Banjskoj bili izručeni.

„Milan Radoičić i ostali pripadnici terorističke paravojne grupe, koje štiti predsednik Srbije, treba da se suoče sa pravdom na Kosovu“, izjavio je Kurti.

Milan Radoičić, bivši političar i kontroverzni biznismen, nekoliko dana posle pucnjave u Banjskoj preuzeo je odgovornost za organizovanje naoružane grupe.

Protiv njega je u Srbiji pokrenuta istraga, ali optužnice i dalje nema i nije poznato gde se Radoičić - ranije često viđen u društvu visokih državnih zvaničnika - danas nalazi, ali se sumnja da je u Beogradu.

Nije poznato ni šta je te 2023. bio cilj naoružane grupe u Banjskoj.

Pred kosovskim pravosuđem optuženo je 45 ljudi, od kojih je većina u bekstvu.

Vladimir Tolić i Blagoj Spasojević osuđeni su prvostepeno na doživotne kazne zatvora, a Dušan Maksimović na 30 godina – sva trojica su uhapšena tokom napada.

Prištinski zvaničnici povodom treće godišnjice Banjske obišli su grob policajca Afrima Bunjakua.

• Presuda Tačiju: 'Heroji' i ratni zločinci sa Balkana kao trun u tuđem oku
• 'Stani, stani, Ibar vodo': Kad i kako se preusmerava tok reke
• Jezero Gazivode na Kosovu: Šta se ruši na obali i zbog čega

Šta se dogodilo u Banjskoj

U selu Banjska, u blizini Zvečana, na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo, u ranim jutarnjim satima 24. septembra 2023. počela je pucnjava.

Grupa naoružanih kosovskih Srba kamionima je blokirala put u selu i došlo je do oružanog sukoba sa pripadnicima kosovske policije.

Najpre je ubijen kosovski policajac, a potom i trojica pripadnika oružane grupe.

Pripadnici naoružane grupe prethodno su se povukli u manastir Banjska, Srpske pravoslavne crkve (SPC), gde ih je opkolila policija.

Vlasti u Prištini i Beogradu danima su razmenjivali optužbe za ovaj sukob, najteži poslednjih godina.

Milan Radoičić se nekoliko dana kasnije obratio javnosti preko advokata i priznao da je organizovao naoružanu grupu koja se sukobila sa kosovskom policijom.

Nekadašnji zvaničnik Srpske liste, najveće stranke te zajednice na Kosovu, bliske zvaničnom Beogradu, izjavio je i da „Beograd ništa nije znao" o njegovom boravku na Kosovu, a da je kosovski policajac Afrim Bunjaku „slučajno nastradao".

Podneo je i ostavke na sve političke funkcije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ga je potom privelo, a Radoičić je uz krivičnu prijavu priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Na saslušanju je negirao krivicu.

Dan kasnije pušten je na slobodu, ali mu je zabranjeno da napušta zemlju i oduzet mu je pasoš.

Radoičić je na crnoj listi SAD i Velike Britanije zbog povezanosti sa međunarodnim organizovanim kriminalom i korupcijom, a dovođen je u vezu i sa nerazjašnjenim ubistvom Olivera Ivanovića, političara sa Kosova.

Umešanost u to ubistvo Radoičić je negirao, a da nije odgovoran za to tvrdio je i predsednik Vučić.

Za Radoičićem je bila raspisana i poternica Interpola.

• Godišnjica ubistva Olivera Ivanovića: Dan kada se zavrti jedan tvit

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je u septembru 2024 . godine optužnice protiv 45 ljudi, među kojima je i Radoičić, koji je označen kao vođa grupe.

Optuženi su imali različite uloge - od „organizovanja i usmeravanja terorističkih aktivnosti do finansiranja i pranja novca", a Radoičić je igrao važnu ulogu u koordinaciji i kriminalnim aktivnostima, izjavio je tada Naim Abazi, kosovski tužilac.

U Srbiji je pokrenuta istraga protiv Radoičića, a Više javno tužilaštvo u Beogradu ga tereti za udruživanje radi obavljanja krivičnih dela, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materijala i teška dela protiv opšte sigurnosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je zatražilo od Kosova informacije o slučaju Banjska, ali je zahtev odbijen, što je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa u avgustu 2024.

„Samo kosovski pravosudni organi imaju nadležnost da sude u slučajevima koji su počinjeni na teritoriji zemlje", poručili su iz Ministarstva pravde u Prištini.

Kosovo nikada nije dobilo odgovor Srbije, na zahtev iz oktobra 2023. godine, za „predaju zločinaca kako bi bili privedeni pravdi u Republici Kosovo".

U međuvremenu, optužnice u Srbiji i dalje nema, iako ju je Nenad Stefanović, glavni tužilac, najavljivao još za kraj 2024. ili početak 2025.

Međutim, kasnije je objavljeno da navodno nema dokaza.

Pre optužnice, Radoičić je kao visoki zvaničnik Srpske liste često prisustvovao sastancima predstavnika kosovskih Srba sa državnim vrhom Srbije, kao i događajima vladajuće Srpske napredne stranke.

• Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora
• Bolton za BBC: Evropa nije podržala razmenu teritorija Srbije i Kosova
• Kako je martovsko nasilje 2004. promenilo život i politiku na Kosovu

Zvezda i društvene mreže

Objava crveno-belih posvećena Banjskoj samo je jedna u nizu kontroverznih koji su poslednjih nedelja stigle sa zvaničnih Zvezdinih profila.

Veliku pažnju izazvalo je i odavanje počasti Ratku Mladiću, bivšem generalu Vojske Republike Srpske (VRS), osuđenom pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) za najteže ratne zločine tokom raspada zemlje 1990-ih.

Mladić je preminuo 27. avgusta u zatvorskoj bolnici.

Iako je Evropska fudbalska unija (UEFA) prethodno žestoko kaznila klub zbog navijača, koji su takođe odali Mladiću počast, pred večiti derbi sa Partizanom početkom septembra na Stadionu „Rajko Mitić" usledio je i zvanični minut ćutanja za bivšeg generala VRS.

Na severnoj tribni raširen je veliki transparent sa Mladićevim likom, uz poruku: „Pravac Potočari", što je bila njegova naredba vojnicima da krenu u Srebrenicu, gde je potom ubijeno više od 8.000 muslimana.

To je u više sudskih presuda MKSJ označeno kao genocid.

Zvezda je fotografiju transparenta podelila na društvenim mrežama, uz emodži koji salutira.

Ni Zvezda, ni Fudbalski savez Srbije tada nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom ko je omogućio zvanični minut ćutanja za Mladića.

Pojedini mediji su kasnije pisali da su crveno-beli to organizovali samoinicijativno, kao i da će zbog toga biti kažnjeni, ali nije objavljeno da li je do kazne zaista i došlo.

• Iza kulisa Večitog derbija: 'Pravac Potočari' i Ratko Mladić čarape
• Zavet ćutanja o minutu ćutanja Ratku Mladiću na fudbalskom 'večitom derbiju' u Beogradu
• UEFA kaznila Zvezdu i Borac iz Banjaluke zbog transparenata posvećenih Mladiću

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kosovo: Šta menjaju zakoni o strancima i o vozilima
• Ibrahim Rugova, borac za nezavisnost Kosova koji se protivio nasilju
• Zaboravljeni dijalog Srbije i Kosova
• Ko je bio Nebojša Pavković, general osuđen za ratne zločine na Kosovu
• Referendum na Kosovu: Godina kada je mržnja produbljena
• Zašto je Amerika zamrzla strateški dijalog sa Kosovom i koje su moguće posledice