Gde je lustracija primenjena i zašto nije u Srbiji

Malo je tako dugovečnih pojmova u političkom životu Srbije, kao što je lustracija, o kojoj se govori već četvrt veka, a da nikad nije zaživela.

Sada se našla kao druga tačka programa liste proistekle iz studentskog pokreta pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra.

Preispitivanje postupaka javnih funkcionera i odgovornost svih pojedinaca koji su zloupotrebili položaj, ogrezli u korupciju ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone, napisali su u objašnjenju lustracije, bez navođenja detalja.

„Suprotno raširenoj zabludi, lustracija nije isto što i krivična odgovornost", kaže politikolog Andrej Ševo, za BBC na srpskom.

„To je politička i administrativna mera javnim funkcionerima koji su kršili ljudska prava, tako što im se zabranjuje obavljanje određenih javnih funkcija u nekom vremenskom periodu", objašnjava.

U pojedinim slučajevima kršenje ljudskih prava može da bude i krivično delo, za koja se odgovara i pred sudom, ali i ne mora da bude tako, napisao je Ševo u ranijem tekstu objavljenom na Peščaniku.

Posle pada režima Slobodana Miloševića, nove vlasti u Srbiji donele su Zakon o lustraciji 2003. godine, koji je važio do 2013, ali nikada nije primenjen.

Propis je podrazumevao formiranje Komisije za ispitivanje odgovornosti, ali ona nije zaživela.

„Nedostajala je politička volja. Istovremeno, nije bilo ni političkih kapaciteta, u situaciji kada su pojedine službe otkazivale poslušnost ili opstruirale rad", ukazuje Ševo.

U antičkom svetu, lustracija je bila ritualno pročišćenje posle nekog oblika ogrešenja (na primer ubistva, ali i kontakta sa mrtvim telom), dok u savremeno doba podrazumeva sklanjanje iz vlasti ljudi koji su kršili etičke principe.

https://www.youtube.com/watch?v=rcfZWYJcYII

Lustracija u Srbiji

Od početka antivladinih protesta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi, studenti traže preispitivanje odgovornosti predstavnika vlasti koje optužuju za korupciju.

„Lustracija je mehanizam koji omogućava da se onim visokim funkcionerima koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava i zloupotrebe položaja zabrani da budu na javnim funkcijama", rekao je Antonije Stefanović, student Filozofskog fakulteta, na studentskom protestu u januaru ove godine.

„Lustracija nije osveta, već zaštita države od ponavljanja zloupotreba", dodao je sa bine u Novom Sadu.

Upravo je iz Novog Sada krenuo talas demonstracija posle tragedije, a studenti su tražili da se utvrde i kazne odgovorni.

„Zakon o lustraciji je najnedemokratskiji", odgovorio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dan posle novosadskog protesta.

„Predložili su nedemokratsku borbu i progon političkih protivnika i zabranjivanje i to uglavnom onih koje ne mogu da pobede i koji su od njih bolji", dodao je zimus.

• Gde su i šta rade lideri DOS-a
• „Promenili smo vlast, ali nismo sistem": Sećanje na Peti oktobar
• Od 5. do 6. oktobra - koliko se Srbija promenila za 36 sati

Vučić je bio član Srpske radikalne stranke koja je, zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije i Jugoslovenskom levicom (JUL), bila protiv donošenja Zakona o lustraciji 2003. u skupštini, pisao je Istinomer.

Zakon o lustraciji bio je tada ograničen na deset godina, ali tokom njegovog važenja niko nije prošao postupak provere.

„Nekome iz tadašnje strukture, koja je imala uticaj u skupštini, nije odgovaralo da taj zakon ikada počne da funkcioniše.

„Ni danas njegovo funkcionisanje ne odgovara mnogima.

„Oni kojima bi nesumnjivo moglo da odgovara su građani“, rekao je profesor građanskog prava Vladimir Vodinelić, jedan od autora Zakona o lustraciji, 2010. godine.

Pogledajte video: Šta je tužilačka policija koju predlaže studentska lista

Do pola miliona ljudi 'provereno' u Češkoj

Među državama koje su sprovele najobimniju lustraciju često se ističe Češka.

Prema propisima donetim posle pada komunističkog režima 1991. godine, ljudi koji su se kandidovali za neku funkciju morali su da prođu prethodnu proveru.

Od njih je tražena takozvana lustraciona potvrda, koja je trebalo da pokaže da li je neko radio ili sarađivao sa službom bezbednosti tokom komunističkog perioda, piše u izveštaju o lustraciji u Čehoslovačkoj, predstavljenom pred Savetom Evrope 2015.

Pozitivna lustraciona potvrda povlačila je zabranu obavljanja bilo koje od zaštićenih funkcija, između ostalog u državnoj administraciji, bezbednosnim i pravosudnim službama, državnim preduzećima.

Na ove položaje nisu mogli da budu imenovani ni visoki funkcioneri Komunističke partije.

Procenjuje se da je između 400.000 i 500.000 ljudi prošlo proveru, od kojih je oko pet odsto dobilo pozitivnu lustracionu potvrdu, te stoga nisu mogli da obavljaju javnu funkciju, piše u izveštaju.

Pogledajte video: Šta je funkcionerska kampanja

Lustracija je posebno efikasna kada se upari sa zakonom o otvaranju dosijea tajnih službi, jer tada može dubinski i sistemski da se vidi kako su kršena ljudska prava, kaže Ševo.

Takav postupak može da bude „lekovit" za društvo kao što je srpsko, gde se „ljudska prava doživljavaju kao mrtvo slovo na papiru", dodaje.

Za razliku od perioda pre demokratskih promena i svrgavanja režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000, „kada nisu svi opozicioni politički akteri pričali o lustraciji, sada vidimo da je to zvanična politika studentskog pokreta".

„Zato verujem da će i nastojanje da se sprovede lustracija, ako pobede, biti ozbiljnije", smatra Ševo.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Program Studentske liste: 'Tužilačka policija, lustracija, besplatni udžbenici, jeftiniji lekovi'
• Ko je ko u srpskom tužilaštvu
• Borba protiv korupcije u doba naprednjaka: Šta je urađeno od 2012. do danas
• Budući mađarski premijer na državnoj televiziji: 'Vašoj propagandi je kraj'
• 'Javni mediji ne bi trebalo da lažu': Izvinjenje umesto programa na mađarskoj televiziji
• Demontiranje Orbanove vlasti: Početak nove ere u Mađarskoj