Od otvaranja do brojanja glasova: Kako škola postane biračko mesto

Lična karta spakovana, olovka za svaki slučaj poneta, odluka već doneta.

Dok izborni dan tek počinje, biračko mesto uveliko živi i nastaviće pošto ubacite listić u glasačku kutiju.

Prostori u kojima se glasa, po pravilu su objekti u javnoj svojini, i u njima je predviđeno glasanje za najmanje 100, a najviše 2.500 birača, piše na sajtu Republičke izborne komisije (RIK), glavnog organa za sprovođenje glasanja.

Međutim, mnogo pre nego što prvi glasači stanu u red, uveliko počinju pripreme za rad biračkih mesta.

Prema zakonu, biračka mesta otvaraju se u 7 sati ujutru, a zatvaraju u 20 sati.

Vanredni parlamentarni izbori biće održani 25. oktobra, a bira se 250 poslanika za novi saziv Skupštine Srbije.

Za sada nije saopšten broj ljudi sa pravom glasa, ni koliko će ukupno biti biračkih mesta.

Na parlamentarnim izborima 2023. bilo je 8.273 biračkih mesta, a pravo glasa imalo je 6.500.666 ljudi.

Na početku - javne nabavke

Biračka mesta obično su u školama, a u školu se ne polazi bez kupovine.

Samo što se umesto pernice i i uvijača, sada pazare UV lampe i glasačke kutije.

UV lampe i specijalni sprej godinama se koriste na izborima u Srbiji kao obavezna mera provere birača kako bi se sprečilo višestruko glasanje na istim ili različitim biračkim mestima.

Prema podacima sa sajta Javnih nabavki, RIK je tokom ove godine sproveo više milionskih tendera, prvi početkom jula.

Kupljeni su:

• Sprejevi za obeležavanje prsta - 34,3 miliona dinara sa Porezom na dodatu vrednost (PDV)
• UV lampe - 27,4 miliona dinara sa PDV-om
• Alkalne baterije - 16,1 miliona dinara sa PDV-om
• Glasačke kutije - 119 miliona dinara sa PDV-om

To nije bilo sve.

Kao i pred polazak u školu, i za izbore se treba „ponoviti".

Ove godine država nabavlja nove paravane, pozivajući se na preporuke Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR), u kojima se traži da se osigura „tajnost glasanja".

„Dosadašnji paravani su zaklonjeni sa tri strane, četvrta je okrenuta zidu, a sa novim je na toj strani zavesa", rekao je Vladimir Dimitrijević, predsednik RIK-a.

Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije iz Demokratske stranke, međutim sumnja da se kabine sa zavesicama nabavljaju kako bi se prikrilo kršenje zakona, poput slikanja ili zamene glasačkog listića.

„Kartonski paravani su pružali solidnu zaštitu.

„Preporuka ODIHR-a bila je da se povede računa o boljem uređenju biračkog mesta i tajnosti glasanja. Nikakve zavese se ne pominju", kaže on za BBC na srpskom.

Po hitnom postupku, nabavlja se 30.000 paravana u vrednosti od oko 830 miliona dinara, ili sedam miliona evra, od firme koja se bavi servisiranjem klima uređaja, rekla je pravnica Sofija Mandić, članica RIK-a, za N1.

Njoj ovaj posao „deluje kao teško muvanje".

Vladimir Dimitrijević odbacuje ove tvrdnje kao „apsolutno netačne".

Pogledajte video: Šta je birački spisak i kako da proverite da li ste u njemu

Izborna vreća

Deo izbornog materijala je, dakle, spreman.

Preostali veliki posao je štampanje glasačkih listića, u skladu sa brojem birača, za šta je prethodnih godina bio zadužen Službeni glasnik.

„To nije dobro rešeno", kaže Alimpić, koji je ranije, kao član izborne komisije u Beogradu, prisustvovao početku štampanja.

„Službeni glasnik je državno preuzeće, pod kontrolom vladajuće stranke. Nema garancije da li su oni pre ili posle početka štampanja odštampali još originalnih listića", dodaje.

Sav izborni materijal - od glasačkih listića, preko izvoda iz biračkog spiska do kutija i UV lampi, preuzimaju birački odbori najkasnije 24 sata pre dana izbora.

Primopredaju prate određena pravila, među kojima je i sastavljanje zapisnika, ali i da se izborni materijal stavlja u posebnu vreću, koja se „pečati sigurnosnom zatvornicom plave boje", piše u RIK-ovom priručniku za rad biračkih odbora iz 2023.

Te zatvornice su numerisane.

„Iako ne bi trebalo, one mogu da se razlabave i potom vrate", kaže Alimpić, ukazujući na mogućnost još jedne vrste manipulacija.

• Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast
• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
• Vodič kroz izbore u Srbiji: Ko je ko i ko je s kim

Birački odbori

Biračka mesta ne mogu da postoje bez biračkih odbora.

Njihovi članovi ne preuzimaju samo neophodan materijal za glasanje, već se staraju i o najvažnijem poslu - kontroli glasanja.

„Oni organizuju rad biračkog mesta, ali i prate da li je sve po zakonu", kaže Rade Ležaić, iz opozicionog Zeleno-levog fronta, koji je bio kontrolor na više izbora.

Za razliku od glasača koji nedeljom vole duže da odspavaju, pa polako krenu na birališta, članovi biračkih odbora na nogama su od ranog jutra.

Na glasačko mesto stižu najkasnije do šest sati ujutru da bi pregledali materijal, uredili prostor, raspodelili zaduženja.

Zastava, broj i naziv biračkog mesta, zbirna izborna lista, neke su od stvari koje treba da budu istaknute.

U prostoriji u kojoj se glasa ili neposredno ispred ne sme da bude propagandnog materijala učesnika izbora.

Pogledajte i ovaj video: Šta je posao kontrolora izbora

Birački odbori imaju stalnih šest članova, koje predlažu poslaničke grupe, srazmerno broju predstavnika u parlamentu.

U proširenom sastavu su predstavnici lista učesnika izbora koje ranije nisu imale poslanike.

Iako pripadaju različitim političkim opcijama, trebalo bi da postoji kolegijalnost među članovima jer imaju isti zadatak, kaže Ležaić.

„Često, međutim, postoji jasna podela na one koji podržavaju stranku na vlasti i na one koje su kandidovale opozicione grupe", dodaje.

Pogledajte videoo izborima u Srbiji 2023: Prvi put na glasanje

Glasanje

Prvi glasač koji dođe na biračko mesto ima posebnu ulogu.

U njegovom prisustvu proverava se da li je glasačka kutija prazna.

Pošto se utvrdi da u njoj nema ništa, članovi biračkog odbora i prvi birač potpisuju kontrolni list koji ubacuju u kutiju.

Ona se zatim pečati nalepnicom na kojoj je grb Srbije.

Kada se završi glasanje, a pre prebrojavanja glasova - u kutiji mora da bude kontrolni list.

Ako ga nema, glasanje se na tom mestu poništava.

Na glasanju se prati tačan redosled i svaki član biračkog odbora ima određeno zaduženje - od provere prsta UV lampom do predaje glasačkog listića.

Svi zajedno imaju obavezu da ukažu na nepravilnost ako je primete.

Prioritet je sprečiti nepravilnost, a ako to nije moguće, treba ih zabeležiti u zapisnik o radu biračkih odbora, objašnjava Ležaić.

Neke od nepravilnosti koje su na ranijim izborima primećene bile su organizovano dovođenje i pritisak na glasače, vođenje paralelnih spiskova, glasanje bez provere identiteta i korišćenja UV lampe, fotografisanje listića, tvrdi Ležaić.

To su krivična dela, dodaje Alimpić.

Međutim, ni na jednu krivičnu prijavu koju smo podnele kolege i ja, nikada nije odgovoreno, kaže on.

Podneti krivičnu prijavu je isto kao da je bacite u kantu za đubre, dodaje.

Pogledajte: Kako da glasate van mesta prebivališta

Brojanje i prigovori

Biračko mesto se zatvara u 20 sati, ali ljudima koji su se u tom trenutku zatekli u ili ispred birališta mora da bude omogućeno glasanje.

Posle zatvaranja biračkog mesta, birački odbor broji glasove, popunjava zapisnik, unose se eventualne primedbe i na kraju se sve predaje izbornoj komisiji.

Rade Ležaić svedočio je različitim situacijama u takvim trenucima.

Na biračkom mestu u beogradskom naselju Kumodražu 2023. godine, predsednica biračkog odbora odjednom je dala džak drugom članu, koji sa njim kreće da beži, tvrdi on.

„Nas 15-ak to vidi, ali ne možemo da ga stignemo. Ulazi u kola, mi to prijavljujemo policiji, ali bez epiloga.

„Posle dva sata, taj džak se volšebno pojavljuje i predsednica ga predaje izbornoj komisiji“, kaže.

Vlasti su ranije odbacivale sve tvrdnje o mahinacijama, iako su i strani i domaći posmatrači ukazivali na neregularnosti u ranijim izbornim procesima.

Pored policije, ovakvi događaji ili druge sumnje na izborne mahinacije mogu se prijaviti i izbornim komisijama.

U slučaju parlamentarnih izbora, ovlašćeni predstavnik predlagača liste ili čovek kome je povređeno pravo na glasanje, u roku od 48 sati podnose prigovor RIK-u, objašnjava Alimpić.

RIK može da ili poništi glasanje ili odbije prigovor, i u tom slučaju moguća je žalba Upravnom sudu, dodaje.

Ležaić ukazuje na nepravilnosti koje su ranije zabeležene, a koje ne mogu da spreče kontrolori na dan izbora.

Ima mnogo stvari koje kontrolori mogu da spreče i zato je važno da oni pokriju što više mesta, zaključuje.

Pogledajte raniji video: Na kojim se sve mestima glasalo u Beogradu - od kineskog tržnog centra do privatne kuće

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kakve sve izborne krađe postoje i kako ih sprečiti
• Šta rade kontrolori na dan izbora
• Ko i kako može da overi potpise za izborne liste
• Šta je Dontov sistem brojanja i kako glas postaje mandat
• Šta je funkcionerska kampanja
• Glasanje van uobičajene procedure: Dijaspora, bolesnici, putnici