Si Đinping: Privilegovani 'princ' izgubio sve, a potom postao moćni vođa

Kad kineski predsednik Si Đinping bude stigao u Vašington, biće to njegova prva državna poseta Sjedinjenim Državama u poslednjih 11 godina.

Ali do njegovog prvog susreta s Amerikom došlo je mnogo pre nego što je postao najmoćniji kineski lider generacijama unazad.

Pre četiri decenije, Si Đinping je bio okružni zvaničnik sa severa zemlje koji je pošao u istraživačko putovanje po američkom Srednjem zapadu.

Proveo je nekoliko dana u Ajovi učeći o poljoprivredi, obilazeći farme i odsedajući sa lokalnom porodicom u prigradskoj kući.

Kineski državni mediji izveštavali su o njegovom boravku i prijateljstvu sa Terijem Brenstedom, tadašnjim guvernerom Ajove i kasnije američkim ambasadorom u Kini pod američkim predsednikom Donaldom Trampom, da bi istakli lične veze Sija Đinpinga sa SAD.

Danas, odnosi Amerike i Kine ne mogu biti drugačiji - definišu ih nadmetanje za veći uticaj u svetu, uzvratne carine, kontrola tehnologije i vojni rivalitet.

A 73-godišnji Si Đinping više nije zvaničnik nižeg ranga.

Za skoro 14 godina koliko je proveo na čelu Kine, preobratio je Komunističku stranku i mesto Kine u svetu.

Privilegovani mladić koji je izgubio sve

Si Đinping je u detinjstvu živeo prilično privilegovano.

Rođen u Pekingu 1953, on je šesto dete Sija Čongsuna, komunističkog revolucionara koji je pomogao u osnivanju Narodne Republike Kine.

Njegov otac je na kraju postao viši partijski lider i potpredsednik vlade.

Kao malo dete, Si Đinping je pohađao prestižne škole i uživao privilegije nedostižne većini porodica.

Potom se politika okrenula protiv njegove porodice.

Ranih 1960-tih, otac mu je optužen da je deo „anti-partijske“ klike, proteran na selo da radi u fabrici i uklonjen iz partije.

Kao sin nekoga ko je proglašen „kontrarevolucinarom“, Si Đinping je u tinejdžerskom uzrastu silom bio poslat u ustanovu za „reedukaciju“.

Poslušao je pozive tadašnjeg vođe Maoa Cedunga za odlazak na selo i učenje od ljudi koji tamo žive, 15-godišnji Si uputio se na selo sa milionima drugih studenata iz grada.

„Svi u vozu su bili u suzama. Ja sam se jedini smešio.

„Plakao bih da nisam otišao. Da sam ostao, ne znam da li bih još bio živ“, rekao je u intervjuu 2004. godine.

Završio je u brdovitom selu Liangđahe u kineskoj zapadnoj pokrajini Šansi gde je živeo sedam godina u jaodongu - pećinskoj kući uklesanoj u padinu - obrađujući zemlju, noseći stajsko đubrivo i kopajući jarke.

„Povrće u turšiji postalo je moja omiljena poslastica.

„I dan-danas ga se rado sećam“, rekao je o vremenu koje je proveo tamo.

Bio je „zapanjen“ količinom posla i isprva se borio protiv gladi i buva, ali je nalazio predah u pauzama za pušenje pred ručak.

Uspon do vlasti

Napustio je selo sa 22 godine da bi studirao hemijsko inženjerstvo na Univerzitetu Ćinghua, jednoj od najboljih akademskih institucija u Kini.

Posle sticanja diplome, radio je kao lokalni zvaničnik daleko od Pekinga, u Fuđenu i Džeđangu, obalskim pokrajinama koje su postale jedne od najbogatijih kad se kineska privreda otvorila osamdesetih.

Rehabilitacija njegovog oca posle Maove smrti pomogla je Siju Đinpingu da dođe do položaja u centralnoj vladi i vojsci, izgrađujući odnose u okviru partije.

Mnogi od tih zvaničnika kasnije su postali deo njegovog liderskog kružoka od poverenja.

Si Đinping se oženio prvom ženom Ke Lingling, ćerkom bivšeg ambasadora u Velikoj Britaniji, 1979, ali su se razveli posle tri godine.

Zajednički prijatelj upoznao je Sija Đinpinga sa njegovom drugom i aktuelnom suprugom Peng Lijuan, vojnom narodnom pevačicom.

Kad je upoznala Sija, već je bila poznato ime u Kini, nastupala je u televizijskim novogodišnjim programima za lunarnu Novu godinu, koje su gledale stotine miliona gledalaca.

Za mnoge Kineze 1980-ih i 1990-tih, Peng je bila prepoznatljivija od provincijskog zvaničnika za kog se udala.

Peng često prati Sija Đinpinga na njegovim putovanjima u inostranstvo, što je otklon od tradicionalno neuglednog imidža ranijih kineskih prvih dama.

Njihova ćerka jedinica Si Mingze rođena je 1992. godine.

Vrlo se malo zna o njoj sem da je studirala na Harvardu u SAD.

Godine 2007, posle kratkog mandata na čelu Šangaja, Si Đinping je ušao u Stalni komitet Politbiroa, najviše telo za donošenje odluka u Kini.

Pet godina kasnije, nasledio je Hua Đintaoa na mestu vođe Komunističke partije.

Kao lider Kine, Si Đinping je transformisao ekonomski i politički sistem i to na načine koje je malo ko mogao da očekuje.

Kina koju je izgradio Si Đinping

Za 14 godina vladavine Sija Đinpinga, Kina je postala izuzetno samouverena.

U inostranstvu, Si Đinping je proširio globalni otisak Kine kroz projekte kao što su Pojas i put, dok je Peking predstavio kao zaštitnika Globalnog juga.

Istovremeno, odnosi sa mnogim velikim demokratijama postali su više nego napeti, u šta spada i eskalacija tenzija u Južnom Kineskom moru, pojačavanje pritiska oko Tajvana i intenziviranje konkurencije sa SAD.

A opet nasleđe Sija Đinpinga takođe definiše i veća politička kontrola unutar same Kine.

Pod Sijem Đinpingom, Kina je stavila mnogo veći naglasak na bezbednost i političku stabilnost, uvodeći mere na mestima kao što su Sinđang, Tibet i Hong Kong, za koje pristalice kažu da su ponovo uspostavile red, ali kritičari tvrde da su dramatično ograničile građanske slobode.

Zastupao je ideologiju nazvanu po njemu samom -„Misao Sija Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba“, što njegovim prethodnicima nije pošlo za rukom.

Si Đinping je takođe uklonio ograničenja za predsednički mandat iz ustava kako bi omogućio sebi da služi i posle isteka dva mandata.

Kineski državni mediji predstavljaju Sija Đinpinga kao ozbiljnog čoveka, ali on ponekad pokazuje i vedriju stranu.

Govorio je o ljubavi prema fudbalu, čak se šalio o razočaranju u kineski muški tim sa premijerom Tajlanda, otišao je na pivo sa bivšim britanskim premijerom Dejvidom Kameronom i začikavao južnokorejskog predsednika što proverava kineske Šaomi telefone pre nego što ih je prihvatio kao poklone od njega.

Prijatelji ili neprijatelji?

Odnosi Sija Đinpinga sa stranim liderima imali su uspona i padova, odražavajući šire prioritete kineske spoljne politike.

Nijedan strani lider mu nije bliži od ruskog predsednika Vladimira Putina.

Otkako je Si Đinping došao na vlast, susreli su se više od 40 puta, a kineski predsednik je čak opisao Putina kao „najbliskijeg saradnika“.

Njegov odnos sa Trampom je nešto komplikovaniji.

Uprkos pokretanju trgovinskog rata sa Kinom, Tramp često govori srdačno o kineskom predsedniku, nazivajući ga prijateljem i hvaleći njegovu političku snagu.

Sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, Si Đinping je isprva mnogo ulagao u ličnu diplomatiju.

Razgovarali su prilikom neformalnih susreta kako bi negovali saradnju između azijskih giganata, ali smrtonosni granični sukobi iz 2020. godine doveli su odnose u najgoru fazu decenijama unazad.

Za razliku od lidera poznatih po ličnoj harizmi i improvizaciji, Si Đinping retko postavlja lične odnose iznad državnih interesa.

Kad se Si Đinping bude vratio u Vašington ove nedelje, neće stići kao radoznali okružni zvaničnik koji je nekada išao u obilazak farmi Ajove, već kao odlučujuća politička ličnost 21. veka.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Poslaću ti seme da zasadiš ruže': Si Đinping Trampu
• 'Ovo je sjajno mesto': Tramp u Kini, sa njim i Mask, šefovi Nvidije, Epla, Blek roka
• Baloni i zimzeleno drvo: Kineski i severnokorejski lideri obećavaju jače veze
• Vučiću orden od Sija, 'živelo čelično prijateljstvo Srbije i Kine'
• Zašto se Kina i Rusija drže zajedno
• Susret Trampa i Sija mogao bi da definiše odnose supersila na duži period