Krajem jula ove godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio u tokom skupštinske rasprave da "trenutno u našoj zemlji ima 68.720 stranaca sa radnim papirima".
Ekonomija
Radna imigracija: Na kraju 2025. u Srbiji bilo zaposleno više od 64.000 stranaca
Foto: Ilustracija/Pixabay
Na kraju 2025. godine u Srbiji je boravilo 64.672 stranca po osnovu nekog oblika zapošljavanja. Među njima je, prema podacima Migracionog profila Republike Srbije za 2025. godinu, najviše bilo državljana Rusije, 35,5 odsto, potom Kine (19,1%), Indije (10,7%), Turske (9,1%) i Nepala (4,2%).
Prema podacima koje je objavio Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, pozivajući se na podatke MUP-a, u našoj zemlji je na kraju 2025. boravilo ukupno 64.672 stranca po osnovu nekog oblika zapošljavanja, piše N1.
Radna imigracija predstavlja najzastupljeniji oblik migracije u Republici Srbiji, navodi se u Migracionom profilu Republike Srbije za 2025. godinu.
"U poslednjih nekoliko godina, uočava se kontinuiran porast broja stranih radnika, koji je uslovljen potrebama tržišta rada i nedostatkom domaće radne snage. Najveći broj radno angažovanih stranaca borave u Republici Srbiji po osnovu izdate jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad", ukazuje se u dokumentu Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Kako se objašnjava, zahtev za odobrenje privremenog boravka, po osnovu koga se izdaje jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad, može se podneti iz razloga:
- zapošljavanja u užem smislu/ugovor o radu ili drugi ugovor;
- samozapošljavanja;
- upućena lica;
- kretanje u okviru privrednog društva,
- nezavisni profesionalac;
- osposobljavanje i usavršavanje.
Taj zahtev se podnosi isključivo elektronskim putem na jedinstvenom portalu za strance [email protected], nadležnom organu za poslove stranaca Ministarstva unutrašnjih poslova koji donosi odluku o podnetom zahtevu, pri čemu se u jedinstvenom postupku, pribavlja i procena nadležnog organa za poslove zapošljavanja.
Pored navedenog, u Srbiji borave i rade stranci koji, kako se navodi - u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca imaju pravo na rad bez jedinstvene dozvole, i koji ne ulaze u prikazanu statistiku odobrenih privremenih boravaka po osnovu zapošljavanja.
"Na kraju 2025. godine 64.672 stranca je boravilo u Republici Srbiji po osnovu nekog oblika zapošljavanja, što je za 24 odsto više u odnosu na 2024. godinu, kada je po ovom osnovu boravilo 49.147 stranih radnika", navodi se u Migracionom profilu.
Na kraju 2025. godine, najbrojniji su strani radnici koji borave i rade iz razloga zapošljavanja po osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora, približno 69 odsto, zatim iz razloga samozapošljavanja oko 18 odsto (registrovan član privrednog društava; preduzetnik), potom slede strani radnici po osnovu upućivanja ili kretanja u okviru privrednog društva.
"Istovremeno može se uočiti i veća raznovrsnost zemalja porekla stranih radnika u odnosu na prethodne godine, što ukazuje na proširivanje migracionih kretanja i sve veću mobilnost strane radne snage", ukazuje se u dokumentu.
U skladu sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu i potpisanim Protokolom o sprovođenju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, od 1. marta 2024, državljani Republike Albanije i Republike Severne Makedonije mogu da podnose zahtev za izdavanje Odobrenja za slobodan pristup tržištu rada.
Odobrenje, kako se objašava, važi dve godine i na osnovu ovog dokumenta državljani Severne Makedonije ili Albanije mogu u periodu važenja istog da borave na teritoriji Srbije, bez obaveze da, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, podnose zahtev za odobrenje privremenog boravka.
Takođe, državljani Severne Makedonije i Albanije, nosioci pomenutog odobrenja, imaju slobodan pristup tržištu rada Srbije.
"Od početka stupanja Sporazuma na snagu do dana kreiranja ovog izveštaja, državljani Republike Albanije i Severne Makedonije su podneli ukupno 519 zahteva za slobodan pristup tržištu rada, odnosno tri zahteva su podneli državljani Republike Albanije i 516 zahteva su podneli državljani Republike Severne Makedonije", navodi se u Migracionom profilu.
Odobreno je 387 zahteva za slobodan pristup tržištu rada, odnosno državljanima Severne Makedonije je odobreno ukupno 386 zahteva i jedan zahtev je odobren državljaninu Republike Albanije.
Nezaposleni stranci na evidenciji NSZ
Nezaposleni strani državljani na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su građani koji imaju privremeni boravak ili stalno nastanjenje (odobren od strane MUP-a) i nalaze se na evidenciji NSZ.
"Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sa stanjem na dan 31. decembar 2025. nalazilo se 632 nezaposlenih stranih državljana od kojih je 74 odsto ženskog pola", navodi se u dokumentu.
Na evidenciji NSZ godinu dana ranije, na dan 31. 12. 2024. godine bilo je registrovano 339.512 nezaposlenih lica, od kojih je 0,2 odsto stranaca.
Trend je, navodi se, bio identičan i prethodne godine.
Najviše nezaposlenih lica je bilo iz Ruske Federacije na evidenciji NZS. Za njima slede državljani Crne Gore i Severne Makedonije.
"Najveći broj nezaposlenih pripadao je grupi mlađeg sredovečnog stanovništva, odnosno licima između 30 i 49 godina (55, 54%)", navodi se u dokumentu.
Najviše neobrazovanih
Posmatrano prema obrazovnoj strukturi stranaca koji su se nalazili na evidenciji NSZ na dan 31. 12. 2025. godine, a koji su prijavljeni do 12 meseci, najveće učešće čine građani bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom, ukupno 69,39 odsto.
Isto je i kod osoba koje su prijavljene duže od 12 meseci, a udeo građana ove dve kategorije je 81,66 odsto od ukupnog broja.
Trend je, navodi se, nastavljen u odnosu na prethodne godine.
Prijavljeni na evidenciju u 2025.
Tokom 2025. godine na evidenciju NSZ ukupno se prijavilo 690 stranih državljana.
"Najveće je učešće novoprijavljenih lica iz Ruske Federacije (26,81 %), Republike Severne Makedonije (11,74%) i Crne Gore ( 7,39%)", navodi se u Migracionom profilu Republike Srbije za prošlu godinu.
Žrtve trgovine ljudima
Krajem 2025, na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje nalazila se jedna žena sa evidentiranim statusom žrtve trgovine ljudima, precizira se u dokumentu.
"Tokom izveštajnog perioda, od 1. januara do 31. decembra 2025. godine, na evidenciju nezaposlenih lica prijavljena je jedna osoba sa evidentiranim statusom žrtve trgovine ljudima. U toku 2025. godine, savetnici za zapošljavanje obavili su dva individualna razgovora sa licima kojima je evidentiran status žrtve trgovine ljudima. Individualni razgovori obavljeni su u cilju pružanja informacija o pravima i obavezama lica koja traže zaposlenje, kao i uslugama koje može dobiti lice od NSZ, a u skladu sa kvalifikacijama i potrebama tržišta rada", stoji u dokumentu.
Nakon individualnog razgovora savetnici za zapošljavanje, dodaje se -"izvršili su ukupno dve procene zapošljivosti licima sa evidentiranim statusom žrtva trgovine ljudima".
"Procene zapošljivosti su izvršene uzimajući u obzir sve relevantne karakteristike lica (nivo i vrsta kvalifikacija, radno iskustvo, dodatna znanja i veštine, itd), kao i stanje na tržištu rada. Tokom izveštajnog perioda, sa navedenom kategorijom lica dogovoreno je dva individualna plana zapošljavanja, uz osnovne smernice za aktivno traženje posla, određivanje aktivnosti u cilju nalaženja zaposlenja, zanimanja u kojima će se licima posredovati, kao i mera aktivne politike zapošljavanja u koje će se lica uključivati. U toku 2025. godine, u meru ATP 1 uključeno je jedno lice sa evidentiranim statusom žrtve trgovine ljudima", navodi se u Migracionom profilu.
Tokom izveštajnog perioda, od 1. januara do 31. decembra 2025. godine, dodaje se, bilo je sedam slučajeva zapošljavanja nezaposlenih lica sa evidentiranim statusom žrtva trgovine ljudima i sve su bile žene.
Komentari
