Bitka na Pločniku: Boj ili čarka

Kada je u Pločniku, na jugu Srbije, nedavno podignut krst visine 6,4 metara, gotovo kao prosečna dvospratna kuća, u znak sećanja na „pobedu srpske srednjevekovne vojske", mnogi su se zapitali o kakvom trijumfu je reč.

Samo pasionirani ljubitelji filma Boj na Kosovu sećaju se scene u kojoj se bitka pominje, ali se u školama ne uči o njoj.

Gugl pretraga nudi tek poneki video napravljen veštačkom inteligencijom, i od skora se pominje u medijima, uglavnom iz Topličkog okruga, gde se navodna bitka odigrala.

Da li je bitka na Pločniku skrajnuta u nacionalnom pamćenju ili je nešto drugo u pitanju?

Beli krst, na kojem je isklesana 1386. godina, postavljen je nedaleko od Prokuplja kako bi „posle 640 godina, Pločnik dobio obeležje dostojno mesta u srpskoj istoriji", rečeno je na otvaranju.

„Spomenik podižemo da jednu veliku pobedu otrgnemo od zaborava, da naša deca znaju da je pre Kosova postojao Pločnik i da je ovde vojska kneza Lazara pokazala da osmansko napredovanje nije bilo nezaustavljivo“, poručila je tada Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, kao izaslanica predsednika Srbije.

Ali, pojedini istoričari u Srbiji spore da se prava, klasična, bitka tamo uopšte i dogodila.

Bar ne gotovo filmska, kakvu je ministarka opisala.

Direktnih istorijskih izvora nema, već samo posrednih o događajima iz 14. veka, neposredno pred mnogo poznatiji Boj na Kosovu.

„Sačuvane vesti iz letopisa o ovom događaju veoma su sažete i ne naročito rečite, pa ne omogućavaju da u potpunosti rekonstruišemo šta se zapravo dogodilo.

„Letopisi, koji predstavljaju događaju vremenski najbliže izvore, ovaj događaj opisuju različito i daju osnovu za različita tumačenja", kaže Marko Šuica, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Šuica je izučavao srpsko-turskd okršaje, pa i zbivanja na Pločniku.

„Izvori koje imamo su osrednji i pitanje da li je stvarno došlo do bitke ili su Srbi zatvorili prolaze, a Turci su shvatili da bi to moglo mnogo da ih košta, pa su se povukli.

„To je godina kada su Turci planirali da osvoje Niš. Grad su zaista i zauzeli 1386, pa krenuli dalje i došli do Pločnika.

„Možda je tu bila neka čarka, ali ozbiljna bitka ne“, kaže Siniša Mišić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Šta se uopšte zbilo kod Pločnika?

Priča počinje u proleće 1386. godine, kada je osmanlijska vojska, predvođena Muratom Prvim, pokrenula veliki pohod na Moravsku Srbiju, kojom je vladao knez Lazar Hrebeljanović, kaže istoričar Šuica.

Izvori beleže da se osmanlijska vojska stacionirala u oblasti Toplice, kod Pločnika, jugozapadno od Niša, gde se očekivao sukob sa knezom Lazarom, dodaje.

Ali, nekoliko je verzija ove priče.

Šuica kaže da su se pojavile formulacije kao što su „došao car Murat na Pločnik“ ili „pošao car Murat na kneza Lazara i vratio se od Pločnika“.

„Varijanta za koju su se istoričari opredelili, bez snažnije argumentacije, glasi 'pobeže car Murat od kneza Lazara od Pločnika i s Toplice.

„Srpska tradicionalna istoriografija ovaj događaj sagledavala kao bitku u kojoj je knez Lazar pobedio osmanskog vladara Murata.

„Međutim, ukoliko se događaj stavi u širi istorijski kontekst pohoda Murata Prvog na Moravsku Srbiju 1386. kao i u kontekst činjenice da su Osmanlije tom prilikom nedvosmisleno zauzele grad Niš, čitav narativ o bici kod Pločnika postaje veoma upitan", kaže Šuica.

Drugi srpski srednjovekovni izvori, za koje bi se očekivalo da istaknu bitku kod Pločnika - ako je nje zaista i bilo - a naročito ukoliko je knez Lazar u njoj pobedio Osmanlije, ne spominju ovaj događaj, dodaje.

To se odnosi, između ostalog, na delo Konstantina Filozofa, kao i na kultne spise posvećene knezu Lazaru.

„Osmanlijski istoričar i pisac Mehmed Nešri navodi da je Murat došao u srpsku zemlju očekujući da će Lazar izaći na bojno polje, ali da je, pošto se niko nije pojavio, posle četrnaest dana napustio poprište i potom zauzeo Niš.

„Benediktinski opat Mavro Orbin govorio je da je Murat okupio veliku vojsku, a da su isto učinili Lazar i Vuk Branković, u nameri da mu se suprotstave, ali zbog premoći suparnika, Srbi nisu izašli na bojno polje".

• Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija
• Kneginja Milica: Od vladarke i monahinje do diplomatkinje
• Istorijski poduhvat: Kako su izgledali ljudi čije su lobanje uzidane u Ćele-kulu

Najverovatnija rekonstrukcija događaja jeste da do prave bitke, poput Maričke ili Kosovske, nije došlo, već su se vojske stacionirale u tom kraju, posle čega se turska vojska povukla, smatra Šuica.

„Murat je vojni pohod 1386. krunisao zauzimanjem utvrđenog grada Niša, koji se do tada nalazio u rukama kneza Lazara.

„To govori o premoći osmanlijske vojske i predstavlja nagoveštaj budućih događaja, Kosovske bitke i potpadanja Moravske Srbije u vazalni položaj“, ukazuje.

Pogledajte video: Kako su izgledali srpski srednjevekovni zmajevi

Mišić kaže da je moguće tursku vojsku kod Pločnika predvodio Ali Paša, a da nije bilo Murata.

Tri godine kasnije, sultan Murat je predvodio mnogo bolje opremljenu vojsku koja će sa druge strane doći do Kosova, dodaje.

Nedoumice unosi i enciklopedija Britanika u kojoj se samo kratko pominje bitka kod Pločnika, ali se navodi naredna 1387. godina i da su na srpskoj strani učestvovale bosanska i bugarska vojska.

Nije bilo ni bosanske, ni bugarska vojske, jer to nije bila planirana bitka, ističe Mišić.

On ostavlja mogućnost da u njoj nije učestvovao ni knez Lazar.

„Toplica je prostor kod Pločnika, i tu je bio jedan prolaz, pa je vojska mogla ili da se probije ili da se povuče.

„Zato su tri godine kasnije turski vojnici došli iz drugog pravca prema Prištini i Kosovu Polju“, kaže profesor Mišić.

• Ko je bila sultanija Hurem, „najmoćnija” žena u istoriji Osmanskog carstva
• Ko su bektaši muslimani i da li će dobiti mikrodržavu u Albaniji
• Kvare li dronovi na Kosovu 'zlatno doba' odnosa Srbije i Turske

Boj na Kosovu

Kosovski boj, o kojem ima daleko više podataka, bio je na Vidovdan 28. juna 1389.

Prema tradicionalnom istorijskom tumačenju, srpski knez Lazar se na Kosovu polju sukobio sa osmanskim osvajačima - i izgubio, pisao je Tim Džuda, autor knjige The Serbs History, Myth & the Destruction of Yugoslavia (Srpska istorija, mit i razaranje Jugoslavije).

Iako je njegova pogibija slavljena kao žrtva, taj poraz je otvorio vrata turskom nadiranju koje je zaustavljeno tek oko 300 godina kasnije, pred kapijama Beča.

Savremeni istoričari smatraju da je Kosovska bitka zapravo završena nerešenim ishodom, iako su Srbi pretrpeli teške gubitke koji su ih značajno oslabili.

Opšteprihvaćeno da su se albanski i bosanski odredi borili na strani Srba, kao i da su se neki srpski odredi borili na strani Turaka.

Istorijski izvori su saglasni da je to bila jedna od retkih bitaka u istoriji u kojoj su ubijena oba vladara koji su predvodili vojske - srpski knez Lazar i turski sultan Murat.

Ipak, isti izvori nisu usaglašeni kako su i kada ubijeni tokom Kosovskog boja, o čemu je pisao i srednjevekovni italijanski putopisac Beltramo MInjaneli.

Izvorna priča je do danas zadržala snažan uticaj na srpsku svest, a poziv na „osvetu Kosova" nosi snažan emotivni naboj od buđenja srpskog nacionalizma u 19. veku.

Pogledajte i ovaj video: Kako se danas postaje harambaša

Nije saopšteno koliko je koštao novootkriveni krst kod Pločnika, koji je prvobitno trebalo da bude dvostruko viši - simboličnih 13,86 metara.

Podignut je u saradnji sa Eparhijom Niškom i Gradom Prokupljem, a otkriven u prisustvu vitezova sa oklopima.

Podizanje spomenika posvećenog ovom kontroverznom događaju pre predstavlja čin istorijske i političke propagande nego autentičnu komemorativnu praksu usmerenu na sećanje na istorijski događaj i njegove protagoniste, zaključuje Šuica u pisanom odgovoru BBC-ju.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka
• Ko je Banović Strahinja: Vanvremenski junak koji prašta i ruši tabue
• Stefan Nemanja i složena istorija spomenika na Balkanu
• Jovan Vladimir: Da li misteriozni vladar približava ili udaljava narode na Balkanu
• Prvi kralj Bosne: Zašto je Tvrtko Kotromanić važan za Balkan
• Psihobiografija najmoćnijeg srpskog srednjevekovnog vladara - kakav je u duši bio Dušan Silni