Osnovana sumnja da je Amerika počinila ratne zločine u Iranu: UN stručnjaci

Stručnjaci za ljudska prava u Ujedinjenim nacijama veruju da postoje osnovi da se veruje da su Sjedinjene Američke Države počinile ratne zločine tokom dva odvojena napada na Iran, u kojima je stradalo najmanje 177 civila.

To pokazuje novi izveštaj Nezavisne međunarodne misije za prikupljanje činjenica o Iranu.

Raketni napadi na osnovnu školu u mestu Minab i na sportski komleks u Lamerdu u februaru bili su neselektivni i izazvali su stradanje civila i oštećenje civilne infrastrukture, zaključak je izveštaja.

Iz Vašingtona su prethodno negirali da su sproveli napad u Lamerdu, dodavši da istražuju šta se dogodilo u Minabu, a zvaničnik Stejt departmenta rekao je da Amerika ne smatra verodostojnim ono što je navedeno u izveštaju.

Stručnjaci koji su izradili izveštaj utvrdili su i da su iranske vlasti počinile zločine protiv čovečnosti tokom obračunavanja sa učesnicima masovnih antivladinih demonstracija u toj zemlji u januaru.

U svakoj od 31 iranske provincije, pripadnici bezbednosnih snaga ubijali su ljude u „zapanjujućim i nezabeleženim" razmerama, dodaju.

Ni Teheran još nije zvanično komentarisao ove navode, ali je prethodno odbacivao optužbe za sistemsko kršenje ljudskih prava.

„Civili su se u Iranu našli između groznog kršenja ljudskih prava i zločina protiv čovečnosti, koje čini njihova vlast, i smrtonosnog rata koji njihova zemlja vodi protiv Amerike i Izraela", upozoravaju stručnjaci u izveštaju koji je objavljen 17. septembra.

Misija troje nezavisnih stručnjaka istraživala je dva smrtonosna napada na civile tokom rata.

Jedan se dogodio 28. februara, prvog dana rata Amerike i Izraela protiv Irana, kada su tomahavk projektili pogodili osnovnu školu Šažare Tajebe u južnom gradu Minabu.

Stradalo je najmanje 156 ljudi, među kojima 120 dece, saopštile su lokalne vlasti.

Škola je bila u blizini mornaričkog kompleksa Islamske revolucionarne garde (IRGC) Irana, koji je takođe napadnut tog dana, ali se zgrada škole vidno razlikovala i nije bilo informacija da je korišćena u bilo kakve vojne svrhe, utvrdili su stručnjaci.

Dodaju da je na osnovu dokaza, među kojima su i medijski izveštaji da je prvobitna američka istraga utvrdila da su SAD odgovorne za napad, kao i činjenica da je sproveden Tomahavk projektilima koje imaju samo Amerikanci u ovom sukobu, imaju osnov da veruju da su napad na školu izvršile američke trupe.

Utvrdili su i da je škola bila „planirani cilj napada i da posledice nisu bile kolateralna šteta" napada na kompleks Islamske revolucionarne garde, a u izveštaju su citirani i preživeli koji tvrde da je škola napadnuta dva puta.

Još se čega rezultat istrage američke vojske, ali je sekretar za odbranu Pite Hegset rekao da SAD „nikada ne bi gađale civilne mete".

Takođe 28. februara, rakete za precizne napade (PrSM) koje se prvi put koriste tokom rata u Iranu, raspršile su brojne kuglice od volframa u oblacima iznad sportskog kompleksa i stambenog bloka u gradu Lamerdu, usled čega je ubijeno najmanje 21 lice, među kojima i sedmoro dece, saopštile su lokalne vlasti.

Sportski kompleks je lako prepoznati i ponovo nije bilo naznaka da se koristi za bilo kakve vojne namene, utvrdili su istraživači.

Zaključili su da postoji validan osnov da veruju da je napad izvršila Amerika, citirajući dokaze poput činjenice da samo njena vojska koristi rakete za precizne napade (PrSM), koje je nedavno razvila kompanija Lokid Martin iz SAD.

Iz Amerike odbacuju tvrdnje da su izvršili napade na Lamerd tog dana, a tvrde i da taj napad nije izvršen raketama za precizne napade.

U oba slučaja postoje „razumne osnove da se veruje da je Amerika počinila ratni zločin sprovodeći neselektivni napad koji je doveo do smrti ili povreda civila i oštećenja civilnih objekata", saopštila je misija za utvrđivanje činjenica.

• 'Šta su oni nekom skrivili?': BBC u poseti iranskoj školi u kojoj je poginulo 120 dece
• BBC Verifaj: Šta se zna o napadu na školu u Iranu
• 'Beskrajni strahovi': Deca u Iranu će dugo osećati posledice rata

Stručnjaci su se bavili i potezima iranskih vlasti tokom masovnih protesta u decembru 2025. i januaru 2026, utvrdivši da je to bila nezabeležena eskalacija prethodnih obračuna sa demonstrantima, da je korišćena brutalna sila koja je dovela do smrti i povreda, kao i do brojnih hapšenja.

Citirajući svedoke, zdravstvene radnike i porodice žrtava, u izveštaju se navodi da su bezbednosni službenici sa krovova zgrada i drugih uzvišenja ispaljivali bojeve metke na masu okupljenu ispod njih.

Demonstranti su zadobijali i povrede glave, grudi i očiju od metalne sačme za puške, koji su kod nekih izazivali trajan gubitak vida.

Kako se represija pojačavala, bezbednosni službenici su napadali i bolnice, tukli i hapsili ranjene demonstrante, a iza rešetaka su završili i neki zdravstveni radnici, što je odvraćalo žrtve da potraže pomoć koja je mogla da im spase život, tvrde stručnjaci.

Desetine hiljada ljudi koji su bili privođeni tokom protesta bili su mučeni, stavljani u samice ili im je uskraćeno pravo na advokata.

Stručnjaci upozoravaju da je iranska vlada od tada povećala broj izrečenih smrtnih presuda protiv demonstranata, a najmanje 29 muškaraca je pogubljeno posle ubrzanih suđenja zbog optužbi povezanih sa protestima.

Nije moguće nezavisno utvrditi broj pogunulih tokom protesta, ali postoje snažni osnovi da se veruje da ih je znatno više od 3.000, što je brojka koju su saopštile vlasti i u koju su uglavnom ubrojali članove bezbednosnih službi i neutralne posmatrače, dodaje se u izveštaju.

Aktivistička novinska agencija za ljudska prava (Hrana) sa sedištem u Americi tvrdi da je ubijeno više od 7.000 ljudi, od čega su gotovo svi učesnici protesta.

Istaživačka misija je utvrdila da su iranske vlasti počinile „brojna užasna kršenja ljudskih prava" tokom protesta, svrstavši ih u „zločine protiv čovečnosti ubistvom, zatvaranjem i drugim ozbiljnim uskraćivanjem fizičke slobode i mučenjem, počinjenim u širem skupu sistematskih napada protiv civilnog stanovništva".

Teheran je optužio Ameriku i Izrael da su podstakli nemire i na njih je svalio kirivcu za smrt ljudi koje nazivaju „teroristima" i „pobunjenicima".

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Amerika gađala 90 vojnih ciljeva u Iranu, Teheran kaže: 'Novi ratni zločin'
• Broj žrtava u američko-iranskom sukobu će možda ostati nepoznat
• 'Više mi nisi sestra': Svađe u iranskim porodicama zbog rata