Politika

Nestorović (ne)svesno otkrio da se Rusija meša u izbore u Srbiji, Đukić ocenjuje da je to diplomatski skandal

FOTO: Youtubescreenshot

FOTO: Youtubescreenshot

Nakon što je lider pokreta "Mi, snaga naroda" Branimir Nestorović izjavio da je imao "zahtev Ruske Federacije da okupi sve rusofilske stranke i pokrete koji postoje u Srbiji", bivši diplomata Srećko Đukić ocenio je je reč o diplomatskom skandalu.

Nakon što su poslanici “Mi, snaga naroda” saopštili da ne mogu da nađu dr Branimira Nestorovića otkako je objavio predizborni savez sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, on je sazvao konferenciju za novinare i saopštio da je sve dogovore oko izlaska na nastupajuće vanredne parlamentarne izbore pravio u Ambasadi Rusije u Beogradu, podseća Nova.rs.

“Mi smo tu imali jedan zahtev od Ruske Federacije da okupimo sve rusofilske stranke i pokrete koji postoje u Srbiji i u okviru toga Pokret socijalista”, kazao je Nestorović i na taj način, svesno ili ne, potvrdio da se Rusija otvoreno meša u izbore u Srbiji, čime su prekršena sva pravila diplomatije.

Redakcija Nove pokušala je da dobije komentar Ambasade Rusije u Beogradu, ali do objavljivanja teksta nisu dobili odgovore na pitanja da li su Nestorovićevi navodi tačni, te da li smatraju da su na ovaj način prekršili pravila diplomatije i umešali se u izbore u Srbiji.

S druge strane, bivši diplomata Srećko Đukić za Novu kaže da je ovo diplomatski skandal.

“Da to radi bilo koja druga ambasada i bilo koja druga država, a ne ruska ambasada i Ruska Federacija, digla bi se kuka i motika po Srbiji za tako otvoreno mešanje u unutrašnji izborni proces u Republici Srbiji. Ovako vidimo da nema nikakvih reakcija, pogotovu nema nikakvih reakcija od zvanične vlasti. Prema tome, to potvrđuju ocene koje su već koliko puta izrečene od strane poznavaoca međunarodnih odnosa, da u Srbiji dominantan uticaj ima Ruska Federacija i ruski faktor, ne Evropska unija i evropski faktor. Ta stvar je sada do kraja ogoljena”, kaže Đukić.

Ukoliko ne bude demantija sa ruske strane, ruske ambasade, čak i zvanično od same Ruske Federacije, ocenjuje sagovornik Nove, onda je to potvrda da je reč o međunarodnom skandalu.

“To je kršenje svih pravila diplomatije, apsolutno nedopustivo mešanje i same države Rusije i njenog diplomatskog predstavništva u unutrašnja pitanja naše zemlje. Pa možete zamisliti samo da, recimo Nemačka ili Velika Britanija sad u Rusiji učestvuju u formiranju neke političke opcije za njihove izbore? To bi odmah bio međunarodni skandal, pa bi odmah iz Moskve zapretili: ‘E, sad ćemo mi poslati nekoliko nuklearnih bombi na London ili Berlin’. Dakle, reč je o eklatantnom kršenju svih principa diplomarije”, zaključuje Đukić.

Nenadić: Prvi put da neko ovako nešto javno kaže

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Novu kaže da je ovo prvi put da neko ovako nešto javno kaže.

“Iako su se u javnom govoru često tokom poslednje tri i po decenije veoma često mogle čuti optužbe da strane države ili „ambasade“ imaju svoje favorite na izborima, ovo je valjda prvi put da neki učesnik u političkom životu Srbije sam govori o tome, možda zato što se nije snašao, ili namerno, misleći da bi upravo na taj način mogao svojoj partiji da podigne rejting”, navodi Nenadić.

Važeći izborni propisi, dodaje on, regulišu samo jedan deo ovih pitanja.

“Iako se mešanje stranih država na proces izbora generalno smatra neprihvatljivim u međunarodnim odnosima, zakoni uređuju samo neke aspekte ovog problema. Tako je, u zakonima koji uređuju finansiranje stranaka, još od 1990. godine zabranjeno finansiranje stranaka ili izbornih kampanja od strane stranih država, firmi ili stranih državljana (koji nisu ujedno i državljani Srbije). Izuzetak je nefinansijska pomoć koju domaćim strankama pružaju njihove sestrinske organizacije (npr. organizacije koje okupljaju evropske narodnjake, socijaliste, zelene i slično)”, kaže Nenadić.

Sagovornik Nove napominje da je vremenom pojam finansiranja dobio i šire značenje, tako da se pod njim podrazumeva i pružanje besplatnih usluga ili, na primer, situacija u kojoj bi umesto domaćeg političkog subjekta promociju nekog kandidata ili izborne liste te troškove snosila neka strana država, firma ili pojedinac (npr. izrada i plaćanje oglasa na društvenim mrežama).

“Ovaj vid promocije je poslednjim izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izričito regulisan, kroz pravila o „kampanji trećih lica“ (svi osim podnosilaca izbornih lista), pri čemu je izričito zabranjeno da takvu kampanju vode inostrani subjekti. Propisane sankcije za kršenje tih pravila su novčane – do dva miliona dinara za pravno lice ili 200 hiljada dinara za fizičko, slično kao i za druge vidove nedozvoljenog finansiranja stranaka”, zaključuje Nenadić.