“Obrazovanje u Srbiji je predugo marginalizovano”: Zašto srpski učenici sve lošije prolaze na PISA testiranju

Ovim testovima ispituje se u kojoj meri đaci umeju da rešavaju složene probleme, kritički razmišljaju i efikasno komuniciraju, dok podaci prikupljeni putem upitnika pružaju uvid u kontekst i uslove u kojima učenici uče. Tako se stiče sveobuhvatnija slika o tome koliko obrazovni sistemi uspešno pripremaju učenike za izazove stvarnog života i njihov budući uspeh, pa samim tim rezultati za Srbiju zabrinjavaju, piše Insajder.

Srbija je, inače, prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2006. godine. Prema poslednjem istraživanju za 2025. godinu, prosečni rezultati u matematici, čitanju i prirodnim naukama u Srbiji bili su slabiji nego 2022, 2018. i 2012. godine i niži od proseka u zemljama OECD u sve tri oblasti.

Udeo učenika koji su ispod nivoa dva, a koji predstavlja osnovni nivo funkcionalne pismenosti, povećao se od 2018. za 13 procentnih poena u matematici, za 10 u čitanju, dok se u prirodnim naukama rezultat nije statistički značajno promenio.

Odnosno, 43 odsto učenika u Srbiji nije dostiglo nivo dva iz prirodnih nauka, 53 odsto iz matematike, a 48 odsto iz čitalačke pismenosti. Reč je o minimalnom nivou postignuća koji pokazuje da učenik ima osnovna znanja i može da ih primeni u jednostavnim situacijama iz svakodnevnog života. Valja napomenuti da u rezultatima za Srbiju stoji i napomena.

“Rezultati Srbije u istraživanju PISA 2025 značajno se razlikuju od rezultata iz prethodnih ciklusa. Ove promene uočene su u okolnostima široko rasprostranjenih učeničkih i nastavničkih štrajkova tokom godine koja je prethodila testiranju”, navodi se u izveštaju, uz napomenu da navedene okolnosti treba imati u vidu prilikom tumačenja rezultata, iako su podaci ocenjeni kao odgovarajući za objavljivanje.

PISA 2025 istraživanje je trebalo da se realizuje tokom marta i aprila prošle godine u školama Srbiji, ali je zbog obustave rada u jednom broju obrazovnih ustanova pomereno za sredinu septembra. U poređenju sa 2022. godinom, u Srbiji je primećen i pad motivacije učenika.

"Potrebne su nam politike koje su sveobuhvatne i dugoročne"

Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić, nekadašnja koordinatorka PISA testiranja u Srbiji, rekla je za Insajder da smo imali prilike da učimo iz te studije na mnogo načina, s obzirom da đaci iz Srbije u testiranju učestvuju više od 20 godina.

“Studija meri nešto što zovemo obrazovnim kompetencijama. To nisu dnevna znanja i kontrolne provere onoga što su učenici učili poslednjih mesec dana ili tri nedelje u školi, već stabilna sposobnost dece da misle na način koji je primeren određenoj disciplini i da mogu da ta svoja znanja primenjuju u različitim situacijama. Reč je o funkcionalnim znanjima koja bi im pomogla da se snađu u svetu, u svojim građanskim, ličnim i profesionalnim ulogama”, navela je Pavlović Babić gostujući u emisji “3D - Nova dimenzija dana”.

Govoreći o novom padu rezultata, sagovornica Insajdera ističe da od samog početka nismo bili na zavidnom nivou. Pavlović Babić ističe da treba da dođe do promene na nivou donosiocima odluka, onima koji kreiraju obrazovne politike i strateški upravljaju obrazovanjem. Problem nastaje, kaže, kada se obrazovna politika ne sprovodi na sistematičan način i dosledno.

“Ako danas govorite jedno, sutra vam padne na pamet drugo, pa se promeni garnitura koja ima svoje sveže ideje uglavnom zasnovane na ličnom iskustvu, a ne podacima, dolazi do nekih pomešanih strategija koje škole lepo izbegavaju i ne primenjuju. Potrebne su nam politike koje su sveobuhvatne, dugoročne, pametne i koje će se neko potruditi da sprovede. Poljska je, primera radi, ušla u reformu obrazovanja kasnih 90-ih godina i tu politiku sprovodi i danas. Segment po segment se stvari polako menjaju”, ukazuje Pavlović Babić.

Ističe da ovi rezultati pokazuju dugoročni kvalitet obrazovnog procesa, te da problemi ne mogu da se reše merama od danas do sutra. Upitana da li pad treba posmatrati kao posledicu problema u školama ili širi pokazatelj promena u načinu na koji deca uče, čitaju, razmišljaju i generalno koriste informacije, Pavlović Babić odgovara: “I jedno i drugo”.

“Ima tu puno faktora. Na globalnom nivou se beleži pad poverenja u formalno obrazovanje kakvo danas poznajemo, bez obzira na razlike u obrazovnim sistemima. Na to ukazuje podatak što je za svakog četvrtog učenika u svetu škola gubljenje vremena. U našem slučaju se 20 odsto učenika složilo sa tom tvrdnjom. Dakle, na globalnom nivou postoji ozbiljno preispitivanje oko toga kakve škole treba da budu da bi učenicima obezbedile obrazovni kapital koji im je sutra potreban”, predočava Pavlović Babić.

Objašnjava i da se ne radi samo o obrazovnom kapitalu učenika, već o budućnosti naše zajednice i društva.

“Njima ćemo sutra predati rukovodeće funkcije, postaviti ih u naučne, privredne, zdravstvene institucije. Od njih ćemo očekivati da naprave jedan lep ambijent za život”, navodi profesorka.

Prema rečima Pavlović Babić, problem je što se učenici u Srbiji bolje snalaze kada treba da reprodukuju ono što su naučili, ali imaju problem kada znanje treba da primene u novoj ili svakodnevnoj situaciji.

“Oni plivaju u onome što je reproduktivno. Verovatno mogu malo bolje od onoga što su pokazali, ali njihovo školsko iskustvo ih uglavnom drži na reproduktivnom nivou i tu su na svom terenu“, kaže ona, ukazujući da škola učenike nedovoljno priprema za zaključivanje, povezivanje informacija i rešavanje problemskih zadataka.

Precizira i da je u ovom ciklusu testiranja prvi put probijena granica od 50 odsto, kada je reč o nivou funkicionalne pismenosti. Smatra da bi jedna od mera trebalo da bude usmerena ka ozbiljnom radu na programima nastave i učenja.

“Takođe, naš obrazovni sistem nosi najveći procenat visokoobrazovanih ljudi. Ti ljudi ne treba da budu samo izvršioci nekih dekreta ili zakonskih odredbi, već da učestvuju u obrazovnom procesu i doprinose mu, jer ga na svojoj koži najbolje i poznaju. Takođe, ambijent treba da bude takav da cenite obrazovni proces i efekte obrazovanja i da pokažete da to cenite. Ukoliko se ne depolitizuje politika zapošljavanja, za šta će učenicima kompetencije, ako je na kraju važna samo partijska knjižica ili lojalnost”, dodaje Pavlović Babić za Insajder, zaključujući da je obrazovanje u Srbiji predugo marginalizovano.

Ceo tekst pročitajte na Insajder.net.