„Partneri Srbija” za Boom93: Pismo predsednika penzionerima otvara pitanje zloupotrebe podataka i javnih resursa

Početkom septembra na adrese penzionera i primalaca socijalnih davanja počela su da stižu pisma u kojima im se obraća predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Kao pošiljalac na koverti je naveden Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), dok je distribuciju pisama obavljala „Pošta Srbije“.

U sredu je objavljeno da je „Pošta Srbije“ započela 1. septembra distribuciju 1,9 miliona pisama kao adresovane direktne pošte. Isporuka bi trebalo da bude završena do nedelje, 6. septembra.

U javnosti su se otvorila pitanja na koji način su podaci korisnika PIO fonda korišćeni za dostavljanje pisama predsednika, ko je naručio i platio njihovu izradu i distribuciju, ali i da li su za ovu akciju korišćeni javni resursi.

Partneri Srbija za Boom93 ocenjuju da PIO fond nema zakonsko ovlašćenje da bazu korisnika penzija koristi za distribuciju političkog ili promotivnog sadržaja.

„Prema aktuelnom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, podaci o imenu, prezimenu, adresi i samoj činjenici da je neko korisnik penzije jesu podaci o ličnosti. Međutim, ne postoji zakonska odredba koja PIO Fond ovlašćuje da bazu korisnika penzija koristi za adresiranje i distribuciju pisama političkog ili promotivnog sadržaja"

Dodatno pitanje predstavlja činjenica da je PIO fond naveden kao pošiljalac, iako se u koverti nalazi pismo predsednika Republike.

Partneri Srbija navode da bi korišćenje javnih resursa u političke svrhe moglo predstavljati zloupotrebu.

„Prema Zakonu o sprečavanja korupcije, javni funkcioneri ne mogu da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, njihovih izbornih lista i kandidata na izborima, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa"

Iz ove organizacije dodaju da je PIO fond je institucija koja po zakonu vodi registar svih korisnika penzija, i ti podaci su prikupljeni za tačno određenu svrhu. Dakle, ovakvo postupanje moglo bi potencijalno da predstavlja zloupotrebu javnih resursa u cilju političke promocije

Ko plaća slanje 1,9 miliona pisama?

Pored načina na koji su korišćeni podaci PIO fonda, nije poznato ni ko je naručio i platio izradu i distribuciju pisama.

Iako je PIO fond naveden kao pošiljalac, iz dostupnih informacija nije jasno ko je snosio troškove štampanja i dostave.

Partneri Srbija ukazuju da bi, ukoliko je troškove snosila „Pošta Srbije“, bilo otvoreno pitanje korišćenja javnog novca za političku promociju.

„Imajući u vidu da je Pošta Srbije organ vlasti koji vrši određena javna ovlašćenja, ovde se pre svega postavlja pitanje da li je PIO Fond smeo da sredstva namenjena osiguranju troši na ovu svrhu."

Iz ove organizacije objašnjavaju da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje i na koji način javni funkcioneri mogu da raspolažu sredstvima iz budžeta za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.

„Za sprovođenje aktivnosti u okviru izborne kampanje, političkim subjektima je zabranjeno da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.“

Kada je reč o konkretnom slučaju, iz Partnera Srbija ukazuju na još jedno otvoreno pitanje – ko je naručilac i ko je finansirao slanje ovolikog broja pisama.

„U ovom slučaju, problem je što se ne zna ko je naručilac, kao i ko je finansirao slanje ovolikog broja pisama. Ukoliko je troškove slanja pisama snosila Pošta Srbije, u tom slučaju je javni novac namenjen osiguranju upotrebljen za političku promociju. U slučaju da su ovi troškovi plaćeni od strane stranke, svakako ostaje upitno kako su podaci o ličnosti pribavljeni za drugu svrhu iskorišćeni kako bi se promovisala vladajuća stranka.“

Danasova računica: oko 515.000 evra

Koliko bi ovakva akcija mogla da košta, izračunao je list Danas.

Prema njihovom proračunu, izrada i dostava 1,9 miliona pisama mogla bi da košta oko 515.000 evra.

Prema zvaničnom cenovniku „Pošte Srbije“, koji se primenjuje od 1. januara 2026. godine, štampanje i pakovanje dokumenata, koje uključuje predštampu, štampu promenljivih podataka, papir i pakovanje, košta pet dinara po komadu za jednostranu, odnosno šest dinara za dvostranu štampu, plus PDV.

Vučićevo pismo je na papiru A4 formata i štampano je obostrano, pa je cena izrade šest dinara po komadu plus PDV, odnosno 7,2 dinara.

Za 1,9 miliona pisama samo štampanje, papir i pakovanje tako iznose oko 13,68 miliona dinara, odnosno približno 117.000 evra.

Kada je reč o dostavi, prema zvaničnom cenovniku „Pošte Srbije“, cena za prenos adresovane pošte mase do 20 grama, za mesečnu količinu veću od 500.000 pošiljaka, iznosi 24,5 dinara po pošiljci. Ove usluge oslobođene su plaćanja PDV-a.

Za 1,9 miliona pošiljaka to iznosi 46,55 miliona dinara, odnosno oko 397.000 evra.

Štampanje i dostava 1,9 miliona pisama, prema ovoj računici, ukupno bi iznosili oko 515.000 evra. U taj iznos nisu nužno uključeni svi mogući troškovi.

Poštari prikupljaju i brojeve telefona

Akcija se, međutim, nije završila samo dostavljanjem pisama.

U javnosti se pojavio dokument sa grbom „Pošte Srbije“ u zaglavlju, u kojem se, zbog obima posla, navodi potreba za uvođenjem prekovremenog rada. U dokumentu se navodi i da poštari treba da anketiraju, odnosno evidentiraju brojeve korisnika.

Partneri Srbija upozoravaju da prilikom prikupljanja takvih podataka građani moraju biti obavešteni o tome ko podatke prikuplja, u koju svrhu i na osnovu kog pravnog osnova.

„Kada neko od lica traži lične podatke, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti mora tom licu odmah, na licu mesta, reći ko je, zašto podatke traži, po kom pravnom osnovu, kome će ti podaci biti ustupljeni, koliko dugo će ih čuvati i da lice ima pravo da povuče saglasnost i da podnese pritužbu Povereniku. Ako poštar samo upiše broj telefona i traži potpis, bez tog objašnjenja, već tu je prekršen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i načelo poštene i transparentne obrade."

Kako navode iz Partnera Srbija, saglasnost lica na koje se podaci odnose mora biti dobrovoljna, jasna i data za tačno određenu svrhu. Ukoliko bi se brojevi telefona naknadno koristili za potrebe političke kampanje, to bi predstavljalo drugu svrhu od one zbog koje su prvobitno prikupljeni, zbog čega bi bio potreban drugi pravni osnov za njihovu obradu.

Iz Partnera Srbija pojašnjavaju da je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano pravo lica na koje se podaci odnose da podnese prigovor na obradu podataka u svrhu direktnog oglašavanja. U slučaju podnošenja takvog prigovora, podaci o ličnosti ne mogu se dalje obrađivati u te svrhe.

Kako dodatno ističu iz ove organizacije, ukoliko bi se anketom prikupljali i podaci o političkim uverenjima i političkom mišljenju građana, takvi podaci spadali bi u posebnu kategoriju podataka o ličnosti. Njihova obrada dozvoljena je samo pod posebnim uslovima, uz primenu odgovarajućih mera zaštite prava lica na koje se podaci odnose.

Moguć nadzor Poverenika

Partneri Srbija navode da bi ovaj slučaj mogao biti predmet postupka pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, bilo po pritužbi građana čiji se podaci obrađuju, bilo po službenoj dužnosti, kroz vanredni inspekcijski nadzor.

Kako objašnjavaju iz ove organizacije, Poverenik u takvom postupku ima široka ovlašćenja – od zahteva za dostavljanje informacija i uvida u podatke i prostorije, do izdavanja upozorenja i nalaganja usklađivanja obrade podataka. Poverenik može i privremeno ili trajno ograničiti, odnosno zabraniti obradu, kao i naložiti brisanje podataka.

„Poverenik takođe može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a u praksi je podnosio i krivične prijave po čl. 146. Krivičnog zakonika, za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Građani se osim Povereniku mogu obratiti i sudu, pri čemu podnošenje pritužbe Povereniku ne isključuje mogućnost sudske zaštite“, ističu Partneri Srbija.

Iz ove organizacije podsećaju i da ovakva situacija nije bez presedana. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić podneo je 2018. godine krivičnu prijavu protiv NN službenog lica u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog neovlašćenog saopštavanja SNS-u podataka o korisnicima starosnih, invalidskih i porodičnih penzija.

Partneri Srbija navode i da je 2023. godine vođeno prikupljanje podataka za inspekcijski nadzor povodom istog slučaja slanja pisma penzionerima. Međutim, prema njihovim navodima, ti postupci nisu doveli do sankcionisanja.

„To je samo po sebi dobar pokazatelj o nedostatku odgovornosti za grube povrede privatnosti koje se dešavaju u našem društvu“, zaključuju iz Partnera Srbija.

Slučaj tako otvara više pitanja – od pravnog osnova za korišćenje baze PIO fonda i mogućeg korišćenja javnih resursa, preko toga ko je platio štampanje i distribuciju, do svrhe prikupljanja brojeva telefona građana.

Uz procenu da bi štampanje i dostava 1,9 miliona pisama mogli da koštaju oko 515.000 evra, za sada nije poznato ko će taj račun na kraju platiti.