Sahrana Mladića: 'Strašna greška, biće ogroman problem za Srbiju'

Otkako je objavljena vest da je u Hagu umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini (BiH) 1990-ih, Balkan kao da se našao na meti zemljotresa koji je regionu poljuljao tlo pod nogama.

Kroz svojevrsni vremenski vorteks vratio je zemlje Balkana u 1990-te, obeležene krvavim raspadom Jugoslavije, pokazavši da i dalje postoje velike podele oko shvatanja ko je heroj, a ko ratni zločinac.

Dok se u Republici Srpskoj, jednom od dva delimično autonomna entiteta posleratne Bosne, mahom tugovalo za, kako kažu, „herojem" koji je i „generalom koji je spasio Srbe“, iz Federacije BiH stizale su osude takvih postupaka i zahtevi da se kazne one koji „negiraju genocid u Srebrenici i veličaju ratne zločine".

Komemoracija i sahrana u Beogradu, uz vojne počasti, opelo patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) i uz prisustvo više ministara, ali ne i predsednika države Aleksandra Vučića koji je kao razlog za izostanak naveo ranije dogovoren susret sa predsednikom Uzbekistana, izazvali su kritike zvaničnika Evropske unije (EU) na račun Srbije.

„Trideset godina je prošlo od ratova, ali protok toliko vremena nije isto što i 30 godina pomirenja", kaže Gordana Delić, regionalna direktora Maršalovog fonda za Balkan, za BBC na srpskom.

Verskoj službi i sahrani Mladića u beogradskom predgrađu Vidikovac prisustvovale su hiljade ljudi, mnogi u majicama sa njegovim likom, noseći zastave Srbije i Republike Srpske i veličajući čoveka odgovornog za ubistvo više od 8.000 muslimana u Srebrenici u julu 1995.

Mladićev kovčeg iz crkve su izneli pripadnici Vojske Srbije, koji su pre spuštanja kovčega u raku ispalili počasni plotun, a prethodno mu je opelo služio srpski patrijarh Porfirije.

U crkvi su, pored članova porodice, političara, Vučićevog sina Danila i Aleksandra Bocan-Harčenka, ambasadora Rusije u Srbiji, bili i brojni pripadnici i veterani Vojske Srbije, a uz kovčeg su postavljene Mladićeva šapka, sablja i ordenje.

U taj kolorit uklopile su se i fasade pojedinih zgrada u Beogradu na kojima su se u danima posle Mladićeve smrti pojavili novi murali posvećeni ratnom vojnom lideru Srba iz Bosne.

Neobičnim političkim tempiranjem, sednica Vlade Srbije na kojoj je zatraženo da se raspusti Skupština i ide na izbore, održana je samo sat vremena posle sahrane.

Mladić je umro 27. avgusta u 84. godini u zatvorskoj bolnici u Hagu tokom služenja kazne doživotnog zatvora.

Pogledajte video: Ko je bio Ratko Mladić

Pogled iz Sarajeva

Dok je u Srbiji na jednoj od najgledanijih provladinih televizija od jutra emitovan prenos iz crkve, pa sa groblja, telekomunikacione kompanije u Federaciji BiH blokirale su signal dve TV stanice iz Republike Srpske koje su prenosile signal iz Beograda.

Direktnog prenosa sahrane na RTS-u, javnom servisu Srbije nije bilo, a nije proglašen ni dan žalosti - možda jedan od signala da vlasti u Beogradu nisu u potpunosti stale iza ovog događaja.

Ipak, Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH najavio je povlačenje osoblja iz ambasade u Beogradu, „kao odgovor na postupke zvaničnika Srbije".

Udruženje 'Majke Srebrenice' nazvale su „sramotom“ skup u Beogradu, kojem su, pored ostalih, prisustvovali i zvaničnici Republike Srpske.

„Beograd je danas evropska prestonica monstruoznosti.

„Koliko god vam se te reči činile neodmerenim ili agresivnim, one nisu ništa u poređenju sa onim što je stvarnost današnjeg Beograda“, kaže Sabina Ćudić, poslanica vladajuće Naše stranke u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Beograd je ne samo odlučio da uz sve počasti sahrani presuđenog ratnog zločinca i arhitektu genocida u BiH, već su i dešavanja na fudbalskom derbiju pokazala da se „ne radi o negiranju već o slavljenju genocida“, što poredi sa „metastazama“ koje su zahvatile sve vitalne organe Srbije, kaže za BBC na srpskom.

„Kada vam se desetine hiljada mladića pojavi ispod transparenta na stadionu koji ne negira zločin, ne govori da se to radi o heroju, već ponavlja reči koje su dokaz da je Ratko Mladić arhitekta genocida, postavlja se pitanje da li su ti mladići jednako monstruozni i spremni ponoviti isto i otići u Potočare ili Srebrenicu“, ističe ona.

Transparent sa ovakvom porukom, u kojoj se citira Mladić uoči početka operacije koja rezultirala genocidom u Srebrenici 1995, razvučen je na severnoj tribini stadiona Crvene zvezde na utakmici sa Partizanom dan uoči sahrane.

„Ovakva Srbija ne može da bude deo evropske porodice, ni civilizovane planete“, ocenjuje Ćudić.

Pogledajte video: Mladić je isporučen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu posle hapšenja u Srbiji

Pogled iz Evrope

Iz Brisela su prethodnih dana stizale poruke da su „veličanje ratnih zločinaca, poricanje genocida ili revizionizam potpuno suprotni evropskim vrednostima i da za njih nema mesta u EU".

A vlastima Srbije je, bar zvanično, već 25 godina jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva proces pristupanja EU.

Dan posle sahrane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je scene iz Beograda „šokantnim" i naglasila da su „elementi zvanične podrške i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani duboko za žaljenje".

To „pokazuje neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima počiva put Srbije ka Evropskoj uniji.

„Naše misli su sa svim žrtvama zločina počinjenih u zemljama bivše Jugoslavije", napisala je Fon der Lajen na mreži Iksu.

Identičnu poruku objavio je i Portugalac Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, čest gost Beograda i predsednika Vučića.

Na dan sahrane Mladića, portparolka Evropske komisije Paula Pinjo rekla je da Mladić nije sahranjen uz državne počasti, što je izazvalo burnu reakciju Udruženja 'Majke Srebrenice' na Iksu i nizu poruka najvišim zvaničnicima i organima EU.

Dan kasnije, Pinjo je na Iksu napisala: „Posle našeg jučerašnjeg podnevnog brifinga, slike sa sahrane govorile su više od milion reči".

Za Volfganga Petriča, nekadašnjeg Visokog prestavnika za Bosnu i Hercegovinu od 1999. do 2002, poruke koje se šalju iz Beograda od trenutka smrti Mladića udaljavaju Srbiju iz Evrope.

Sahrana haškog osuđenika je u lošem smislu „istorijski trenutak u povesti Evrope, Srbije i Bosne", kaže čovek za vreme čijeg mandata je osnovan Memorijalni centar u Potočarima, u okviru kojeg je groblje gde se sahranjuju žrtve ubijene u Srebrenici.

„Ovo je strašna greška i biće ogroman problem za Srbiju i za Srbe uopšte.

„Pretvaranje zločinaca u heroje je pogrešan način za stvaranje bolje budućnosti regiona", kaže Petrič za BBC na srpskom.

Poznavalac prilika na Balkanu i nekadašnji ambasador Austrije u Beogradu, Petrič je 1999. postavljen na mesto najvišeg predstavnika međunarodne zajednice u BiH, zamenivši Španca Karlosa Vestendorpa.

U to vreme, Petrič je imao „dobru saradnju" sa Miloradom Dodikom, tada opozicionim liderom i čovekom koji je sarađivao sa Zapadom, a potom premijerom, pa predsednikom Republike Srpske koji je na tim funkcijama oštro kritikovao EU i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

I Dodik je bio u crkvi u Beogradu tokom opela Mladiću, ali ne i na sahrani.

Nekoliko dana uoči sahrane, i Vučić je rekao da ne „veruje u hašku pravdu", iako je masakr u Srebrenici među najdetaljnije istraženim u novijoj evropskoj istoriji.

„Uvek sam insistirao da tome da nije reč o kolektivnoj krivici i to je bila suština suda u Hagu - da se utvrdi individualna odgovornost.

„A jedan od pojedinaca je bio Mladić.

„Čak je i Milošević rekao da ovo nije uradio srpski narod, već pojedinci i zato je on pregovarao o Dejtonu, a ne Mladić i Karadžić", objašnjava Petrič.

Sporazumom u američkom gradu Dejtonu u novembru 1995. završen je rat u BiH, a pregovore su, uz posredovanje američkog predsednika Bila Klintona i evropskih lidera, vodili Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.

„A sada više od 30 godina kasnije deluje kao da vlasti u Beogradu i Banjaluci preuzimaju svu odgovornost na sebe. Zašto?", zaključuje pitanjem razgovor Petrič.

Sahrana Ratka Mladića: Vojne počasti osuđenom za genocid

Imidž građen godinama

Iako je 16 mirnodopskih godina proveo skrivajući se od haških istražitelja, navijači, provladini mediji i brojni političari u Srbiji duže od decenije grade sliku Mladića „heroja kom Srbi treba da budu zahvalni", jer je „preuzeo odgovornost u teškim situacijama", što je sada dostiglo vrhunac.

Među njima je i predsednik Vučić, danas deklarativno proevropski, koji je 2007, kao opozicionar, lepio plakate sa natpisom Bulevar Ratka Mladića u Beogradu, a godinu kasnije, predvodio proteste zbog hapšenja Radovana Karadžića, takođe osuđenog za ratne zločine i genocid.

Mladić „ostaje ličnost nacionalnog ponosa i prkosa“, rekla je Danijela Peled, urednica u nevladinoj organizaciji Institut za izveštavanje o ratu i miru, koja je detaljno izveštavala o suđenju Mladiću za ratne zločine.

Tribunal u Hagu „pružao je neverovatno detaljan istorijski zapis o Mladićevim zločinima“, rekla je za BBC Njuz, ali srpski mediji i obrazovni sistem „ne odražavaju prave razmere njegovih zločina niti perspektive žrtava i preživelih“.

„Izuzetno je izazovno za postkonfliktna društva da se nacionalno suoče ili priznaju odgovornost za zločine iz prošlosti.“

Srbija i dalje ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, pa nema ni zakon koji bi negirao njegovo veličanje.

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995.

Na 20. godišnjicu masakra, 2015. Vučić je kao, tadašnji premijer Srbije, napadnut tokom kolektivne sahrane u Potočarima.

Rezoluciju u kojoj se ističe da se dogodio genocid usvojio je Kongres SAD, a zatim i Evropski parlament.

Od 2024, odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 11. jul proglašen je Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ratko Mladić, haški osuđenik za genocid, sahranjen uz vojne počasti
• Zavet ćutanja o minutu ćutanja Ratku Mladiću na fudbalskom 'večitom derbiju' u Beogradu
• Zapis sa terena: 'Ko je pravi heroj - Ratko Mladić ili Luk Skajvoker'
• Otkazi zbog veličanja Ratka Mladića na društvenim mrežama
• UEFA kaznila Zvezdu i Borac iz Banjaluke zbog transparenata posvećenih Mladiću
• Alan Litl: Sreo sam Mladića u ranoj fazi rata u Bosni i doživeo ga kao opasnog fanatika
• Kako je okončano skrivanje haškog begunca Ratka Mladića