Poseta američkih izaslanika puna simbolike, ali suštinske razlike između Rusije i Ukrajine ostaju

Mirovni razgovori u Kijevu bili su bogati simbolikom.

Izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa prvi put su kročili na ukrajinsko tlo od početka ruske invazije, februara 2022. (tada je na vlasti bila administracija Džozefa Bajdena).

Činjenica da su morali da putuju vozom jer nisu mogli da rizikuju da lete i prolazak kroz špalir ruskih dronova - oružja lansiranog po naređenju čoveka za čijim stolom su sedeli u Kremlju samo nekoliko sati pre dolaska u Kijev.

Simbolićno je bilo i to što je je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozdravio Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u kijevskoj Crkvi svete Sofije, ne samo ikone drevne istorije Ukrajine, već i samo nekoliko metara od mesta koje su ruski dronovi pogodili sedište ukrajinskih bezbednosnih službi 4. septembra.

Nije bilo potrebno povezati previše tačaka da bi se shvatila poenta Zelenskog.

Obe strane su vodile razgovore nekoliko sati; kasnije su im se pridružili neki evropski savetnici za nacionalnu bezbednost, među kojima i Britanac Džonatan Pauel.

A posle toga, sve strane su zadovoljno govorile o održanim suštinskim razgovorima, izražavajući nadu da će oživeti prethodne „trilateralne razgovore“ u kojima su učestvovale i SAD i Evropa.

Ali suštinske razlike ostaju.

Američki izaslanici su došli u Kijev ubrzo posle Moskve gde im je Vladimir Putin rekao da Rusija postiže „opipljiv napredak“ na bojnom polju.

Priča koju su čuli od Ukrajinaca bila je drugačija, zapravo suprotna.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su u avgustu osvojili više teritorije nego što su izgubili i da je Rusija pretrpela značajne gubitke - 42.000 mrtvih ili ranjenih.

Putin je američkim izaslanicima rekao i da se moraju rešiti koreniti uzroci sukoba, što je skraćenica za njegove dugogodišnje strateške zahteve da Ukrajina ustupi teritoriju, odustane od želje da će se pridružiti NATO-u i smanji veličinu njene vojske.

Posle razgovora, Zelenski je rekao da će Ukrajini biti potrebne „jake i jasne“ bezbednosne garancije, a pod tim podrazumeva i jaku vojsku.

Nije dao nikakav znak da je spreman da se odrekne bilo koje teritorije u istočnom regionu Donbasa, pitanje koje je kratko opisao kao „teško“.

• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• Rusija će uzeti ceo Donbas od Ukrajine - milom ili silom, kaže Putin
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu

Vitkof je tvrdio da je postignut napredak i da su elementi za rešenje tu.

Ali je priznao da će obe strane morati da naprave kompromise kako bi se smanjile razlike među njima.

Trenutno je malo verovatno da će bilo koja strana to učiniti.

Zato sada u Kijevu očekuju da će se borbe nastaviti i da će se suočiti sa teškom zimom.

Neke diplomate govore o mogućnosti za moguće rešenje sledećeg proleća.

Drugi su manje optimistični.

Zelenski se zahvalio američkim izaslanicima na poseti jer je kratkoročna pauza u vazdušnim napadima, o kojoj su se dogovorile obe strane, dala stanovnicima Kijeva kratak predah.

Malo ko očekuje da će to dugo trajati.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Izbegavajte rusko nebo', kaže Zelenski, Putin odgovara: 'To je državni terorizam'
• Nemačka optužila Rusiju za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu
• Kako da shvatimo tajno putovanje šefa CIA u Moskvu
• Britanija daje Ukrajini podatke o proizvodnji raketa, Kremlj poručio: 'Dolivate ulje na vatru'
• U Hrvatskoj uhapšen Ukrajinac osumnjičen za dizanje u vazduh gasovoda Severni tok
• Nestašica benzina u Rusiji, ne i rodoljublja, a posledice rata sve vidljivije: BBC urednik